Globalna kriza vode: gde leži prednost Rusije

Globalna kriza vode se pogoršava - potražnja je porasla, ali dostupnost snabdevanja slatkom vodom se smanjuje. Sa drugim najvećim svetskim rezervama vode, Rusija se suočava sa ekonomskim mogućnostima i složenim izazovima, kaže Viktor Danilov-Daniljan, naučni nadzornik Instituta za probleme voda Ruske akademije nauka.

Obnovljive rezerve vode su najvažnije, rekao je Danilov-Daniljan za časopis Sajentifik Rusija i dodao da je čovečanstvo već izgubilo oko 20 odsto svojih vodnih resursa u prošlom veku kada se uzmu u obzir zagađenje i prekomerno korišćenje.

Iako je malo verovatno da će kriza nestašice vode ugroziti ljudske živote, ona će preoblikovati globalnu ekonomiju jer se ekonomski pristupačne rezerve vode smanjuju, naglasio je. Premeštanje industrija i prilagođavanje potrošnje biće, kako kaže, od ključnog značaja.

Za razliku od mnogih zemalja, Rusija ima obilje vode.

Ali dok bi zapremina Bajkalskog jezera teoretski mogla da snabdeva ceo svet, njegov stvarni obnovljivi resurs iz izliva reke Angara iznosi samo 65 km³ godišnje.

Poređenja radi, reka Jenisej nosi 670 km³ vode u Arktički okean svake godine — deset puta više. Bajkal nije beskonačan izvor, upozorio je naučnik.

I za razliku od zemalja sa jedinstvenim uslovima, Rusiji su potrebni višestruki pristupi upravljanja.

Dostupnost vode u Rusiji je ispod globalnog proseka po kvadratnom kilometru - protok Amazona je deset puta veći od Jeniseja.

Po glavi stanovnika, zemlja je na sedmom ili osmom mestu u vodosnabdevanju, a neravnomerna distribucija je glavni problem. 80 odsto ruske vode je u Aziji, dok 80 odsto stanovništva živi u Evropi.

To bi teoretski moglo da se reši transportom vode, objasnio je naučnik, ali samo kanali mogu da pomeraju velike količine na velike udaljenosti.

Izgradnja kanala iz Azije u Evropu je nepraktična, sa procenjenim troškovima unutarazijskog projekta koji iznosi preko 500 milijardi dolara samo za glavni kanal.

Da stvar bude gora, sezonska varijabilnost u Rusiji znači da se dve trećine rečnog toka dešava tokom prolećnih i letnjih poplava, sa 70 odsto godišnjeg proticaja za samo dva meseca.

Izgradnja rezervoara kao potencijalno rešenje bila bi skupa, rizična po životnu sredinu i zahtevala bi ogromne površine zemljišta.

Globalna kriza vode

Voda je već postala roba kojom se trguje na regionalnom nivou, kao što se vidi u dolinama Tigra i Eufrata.

Ali transportni izazovi sprečavaju globalno tržište. Skretanje sibirske vode u centralnu Aziju bilo bi astronomski skupo, primetio je naučnik.

Poljoprivreda troši 70 odsto svetske slatke vode, uglavnom za navodnjavanje.

U Rusiji dominiraju industrija (dve trećine) i komunalne usluge (14-15 odsto), a glavni korisnici su metalurgija, energetika, hemijska i papirna industrija.

Za proizvodnju 1 GV energije potrebno je oko 1 km³ vode godišnje, od čega se 30 odsto neopozivo gubi, prenosi Sputnjik.

Danilov-Daniljan je naveo da ključni zadaci za sprečavanje globalne krize vode uključuju:

1. Očuvanje — smanjenje nebitne upotrebe kroz inženjerske i društvene mere.

2. Menadžment — napredna prognoza i hidrologija sa dovoljno kvalifikovanog osoblja.

3. Kulturne promene — poboljšanje ekološke i hidrološke svesti radi sprečavanja katastrofa.

Predviđanje procesa u prirodi je jedno, ali efikasno reagovanje je nešto sasvim drugo, naglasio je stručnjak.