Fejkeri

Čedomir Antić*

Na osnovu iskustva, jasno je da se strani agenti od uticaja u našim medijima ne bave nekim koga ne smatraju značajnim. Zato me nije iznenadilo kada se sajt „Fejk njuz tragač” (FNjT) posvetio mojoj malenkosti. Sa interesovanjem sam pregledao njihovu analizu moje nekredibilnosti, podstaknutu osnovanom sumnjom da ne znam za mesto boravka lika iz crtane serije „Sunđer Bob Kockalone”.

Istraživač FNjT je dugo i naporno radio, nastojao je da pronađe neku moju grešku i u tome suštinski nije uspeo. Što, razume se, ne znači da govoreći spontano, u diskusiji, bez prethodne pripreme za brojne teme koje se nametnu tokom razgovora, nisam grešio. Ovde, međutim, nije značajno ispravno informisanje javnosti, već javna difamacija i diskreditacija onoga ko govori.

Stefan Janjić, koji je bio toliko hrabar da se potpiše (pošto se danas blokaderi koji su redovni profesori univerziteta po pravilu opredeljuju za anonimnost), naširoko objašnjava Galtungovu teoriju o nasilju, primeti da sam je ispravno interpretirao, ali onda navede moju izjavu kako režim nije pribegao nasilju za vreme blokada. Zaleleče zatim da su režimski aktivisti napali studente Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) pred početak protesta. Dakle neko je napao studente pre blokada, nije policija, za taj napad se još uvek ne sudi SNS-u... Ali je, samim tim, misli Janjić, obesmišljeno moje pozivanje na Galtungov rad. Još kad dodamo da je reč o Johanu, a ne Johanesu... Pa ja sam pravi ćaci.

Dodajmo tome da sam se usudio da zapitam gde su žrtve zvučnog topa nakon beogradskog masakra od 15. marta 2025. godine. Kakva blasfemija! „Fejk njuz tragač” odmah navede 3.000 svedoka da se nešto dogodilo. Svedoci nisu žrtve, posebno kada glavobolja, mučnine, srčane tegobe (!!!) nastupe dva dana posle masakra. Janjić ipak treba da pođe u školicu srpskog jezika. Hrvatski i bošnjački je vidim učio kod velikog stručnjaka za novinarstvo. Biti „žrtva” podrazumeva određene kriterijume, koje on očigledno slabije poznaje od varijanti vlastitog imena Johan u Holandiji.

Jao i kuku, pa istražitelj „Fejk njuz tribunala” me je uhvatio kako Pokret „Kreni–promeni” nazivam parlamentarnim! A on nije učestvovao na poslednjim izborima za Narodnu skupštinu Srbije. Suština u mojoj kritici spremnosti dr Save Manojlovića, koga poznajem kao revnog branioca srpskog ustava (imao je i NVO koji je tome bio posvećen), nije u tome da li on vodi organizaciju koja je članica opštinskog, gradskog, pokrajinskog ili republičkog parlamenta. No njegov pokret izašao je na lokalne izbore, ušao je u Skupštinu grada Beograda podržan od dovoljno građana da, prema izlaznosti iz prethodne 2023, kada su održani opšti izbori, samo sa tim glasovima samostalno uđe u Narodnu skupštinu Srbije. Time je Pokret „Kreni–promeni” politički kvalifikovan, pa je i praktično postao deo sistema. Uprkos ideologiji i praksi, dr Manojlović se za vreme blokada zalaže za vladavinu neustavnih plenuma. Razumevanje onoga što neko čuje cilj je osnovnog obrazovanja. Kakav je to tragač za neistinom koji ne razume poentu onoga što je slušao? Profesor, doktor, gruhonjićevac... a padne na prvom intelektualnom iskušenju.

Bilo bi dobro da kada nešto ne zna, Janjić pokuša da se obavesti. Mene ne zanima što on ne zna tok rasprave o koncepcijama javnog servisa i što tvrdi da nije čuo za ideju njegovih kolega (i verovatno saučesnika) iz NVO sektora da omoguće osnivanje centara istog u Novom Pazaru, Preševu itd. Bilo je na televiziji, ali on nije gledao vesti toga dana, pa zato niko ne sme ni u naznaci da spomene.

Kada danas neko kaže za nekoga da je Vuk Branković, da pere zube „kaladontom” ili da ima zastarelu „verthajm” bravu... samo bi neko zaista neobrazovan i, što je još važnije, nezreo, ušao u raspravu sa njim dokazujući mu da je Branković bio junak, a da su u slučaju spomenute paste za zube i brave u pitanju samo pojedinačni proizvođači. Citirao sam „jednog meksičkog predsednika” koji je rekao da je „nevolja Meksika u tome što je predaleko od Boga, a preblizu Sjedinjenim Državama”. Nisam naveo njegovo ime zato što bih takav citat upotrebio ko god da je njegov autor. Janjić je prvo Porfirija Dijaza nazvao diktatorom, što je on bio ali sa funkcijom predsednika. Zatim je naveo i kako pojedini autori veruju da se Dijazu ova izjava pripisuje. Pa šta? Kakve to veze ima sa mojom upotrebom citata?

Za razliku od Stefana Janjića, ja godinama profesionalno pratim rad nemačkog političara i diplomate Kristijana Šmita. Ako sam napamet citirajući njegov neoprezan, iskreni razgovor sa komičarima koji su mu se lažno predstavili, preveo njegovu misao da je „Srbija premala da gospodari, a prevelika da propadne”, tako što sam rekao da je „prevelika da nestane”, razlika svakako nije od značaja. U slučaju ove misli i njenog autora reč je o sinonimima. Da, taj čovek bi se radovao kada bi Srbija propala. Države kada „propadnu”, u kontekstu Šmitovog iskaza, po pravilu i „nestanu”.

Kako je već pokazao, kada nešto ne zna ili ne može da nađe na internetu, Janjić smesta oglasi kako ista informacija, autor ili tekst ne postoje i pozove vaskolike čitatelje da ih pronađu. Da, postoji autorka, visoko kotirana u naučnim krugovima, koja je prošle godine za jedan prestižan časopis dala detaljnu izjavu o tome da će se protiv desničarskih režima u narednom periodu boriti studenti. Njeni inicijali su K. F. (C. F.) a časopis ima samo jednu reč u naslovu. Da se Janjić malo više potrudi. Pa da opet razmatra razliku između Sorbone III, Sorbone IV, te drugih visokoškolskih ustanova u Francuskoj, pa ispravan prevod imenica dekan i kancelar itd.

No, Janjić je „vredan”, „najbolji student”, „profesor”... Izvežbao je internet pretraživače pa ga ne prikazuju kao „fejk” u odnosu na starijeg, aktivnijeg i politički važnijeg advokata i narodnog poslanika Stefana Janjića. Da li profesor Janjić može da se pogleda malo u ogledalo? Javno dostupni podaci govore da je „Fejk njuz tragač” finansiran samo i isključivo iz stranih izvora. Tokom 2024. budžet je iznosio 241.460 evra! Nije naveden broj zaposlenih. Sve to za surfovanje po internetu i obračun sa neistomišljenicima, FNjT je pre osam godina nastao iz Novosadske novinarske škole, koja je pak organizovana od Nezavisnog društva novinara Vojvodine. Sve to pod vođstvom Dinka Gruhonjića, koji je na neobičan način zaposlen na istom fakultetu kao i Janjić. „Izvanredan novinar” (za koga nismo čuli izvan aktivizma nevladinh organizacija), zavisnog portala koji istražuje tako da su mu zaključci zasnovani na logici harasera i praksi mobinga. Da li je to širenje na državne ustanove iz nevladinog sektora kolonizacija i okupacija? Šovinistu Gruhonjića motiviše mržnja i osveta prema srpskom narodu. Šta vodi ljude kakav je „Fejk Janjić”? Njegoš je kao motive takvih ljudi navodio plahost i lakomost. Ne poznajem Janjića. Ipak, dodao bih, na osnovu brojnih primera koje sam video tokom nekoliko decenija – i lična nesreća.

*Profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu