Tito, lovac iz pustinje Gobi

Ko do kraja januara sledeće godine svrati u Muzej „25. maj” u Beogradu videće 72 puške velike istorijske i materijalne vrednosti, mnoge od njih sa delovima od zlata i srebra i dekorativnim intarzijama i arabeskama, koje je Josip Broz Tito, od 1945. do 1980. godine, dobijao na poklon od stranih državnika, građana SFRJ i centara predvojničke obuke. Osim foto i video-materijala, živopisnog svedočanstva o Titovim susretima sa ličnostima, izloženo je i 12 Titovih lovačkih trofeja, među kojima su rogovi kozoroga iz pustinje Gobi, topi antilopa, muflona, oriksa, lopatara, srndaća i impala za koje je dobijao zlatne medalje na međunarodnim izložbama lova.

Za Dragoljuba Kuprešanina, muzejskog savetnika koji je učestvovao u izradi jedinstvene postavke, najinteresantniji eksponat među puškama, od kojih nijedna nije serijske proizvodnje, već su isključivo namenjene Titu, jeste sačmarica jednocevka specijalne namene koja je zaslužila centralno mesto na izložbi.

– To je jedna od retkih pušaka koje nisu poklonjene, već kupljene. Belgijske je proizvodnje, velikih gabarita, a njena upotreba u lovu danas je zabranjena, jer ima veliku razornu moć. Dok je čamac, u kome je korišćena, lagano klizio, Tito je lovio pernatu divljač u ritovima Etiopije i drugih zemalja. Ipak, izdvojio bih i značku koju je Titu u Marseju 1977. dodelio Međunarodni savet za lov i uzgoj divljači, kao jednom od prvih državnika kome je uručeno to značajno priznanje za zasluge u unapređenju lovstva – dočarao je za „Politiku” deo postavke Kuprešanin, koji je, sa Veselinkom Kastratović-Ristić, višim kustosom, na pripremi izložbe radio oko godinu dana.

Kuprešanina smo zamolili da čitaocima otkrije i to da li je Tito išao u nameštene ili prave hajke:

– I Joška Broz je sinoć, na otvaranju, razvejavao taj mit, koji je verovatno nastao kada je Tito nakon poslednjeg diplomatskog lova u Karađorđevu, u nastupu samokritičnosti, rekao da više neće loviti jer loše vidi i da bi, ako nastavi, svi mislili da je loš strelac, a i da više nije u nekadašnjoj kondiciji. Posle toga je lovio samo sa takozvane čeke, što je kućica, uzdignuta četiri metra, da divljač ne bi osetila lovčev miris i pobegla, obično pored pojila, odakle se puca na životinje – objasnio je Kuprešanin.

Lovačko oružje koje je izloženo proizvedeno je u poznatim fabrikama i radionicama u Sovjetskom Savezu, Belgiji, Italiji, Velikoj Britaniji, Demokratskoj i Saveznoj Republici Nemačkoj, Austriji, Švedskoj, SAD, Japanu, Finskoj, Čehoslovačkoj i Jugoslaviji, a neki od istaknutih darodavaca bili su Vinston Čerčil, Ulof Palme, Aldo Moro, sovjetski maršal Žukov, američki general Kolins, Leonid Brežnjev, indonežanski general Nasution, Erih Honeker, Džavaharlal Nehru, belgijski kralj Boduen, kao i jemenski princ. Tu je i tajanstvena puška od predstavnika izvesne vojne pošte, od čijeg je imena ostao samo akronim Lj. R. T. M. P koji nikad nije dešifrovan.