Тито, ловац из пустиње Гоби

Ко до краја јануара следеће године сврати у Музеј „25. мај” у Београду видеће 72 пушке велике историјске и материјалне вредности, многе од њих са деловима од злата и сребра и декоративним интарзијама и арабескама, које је Јосип Броз Тито, од 1945. до 1980. године, добијао на поклон од страних државника, грађана СФРЈ и центара предвојничке обуке. Осим фото и видео-материјала, живописног сведочанства о Титовим сусретима са личностима, изложено је и 12 Титових ловачких трофеја, међу којима су рогови козорога из пустиње Гоби, топи антилопа, муфлона, орикса, лопатара, срндаћа и импала за које је добијао златне медаље на међународним изложбама лова.

За Драгољуба Купрешанина, музејског саветника који је учествовао у изради јединствене поставке, најинтересантнији експонат међу пушкама, од којих ниједна није серијске производње, већ су искључиво намењене Титу, јесте сачмарица једноцевка специјалне намене која је заслужила централно место на изложби.

– То је једна од ретких пушака које нису поклоњене, већ купљене. Белгијске је производње, великих габарита, а њена употреба у лову данас је забрањена, јер има велику разорну моћ. Док је чамац, у коме је коришћена, лагано клизио, Тито је ловио пернату дивљач у ритовима Етиопије и других земаља. Ипак, издвојио бих и значку коју је Титу у Марсеју 1977. доделио Међународни савет за лов и узгој дивљачи, као једном од првих државника коме је уручено то значајно признање за заслуге у унапређењу ловства – дочарао је за „Политику” део поставке Купрешанин, који је, са Веселинком Кастратовић-Ристић, вишим кустосом, на припреми изложбе радио око годину дана.

Купрешанина смо замолили да читаоцима открије и то да ли је Тито ишао у намештене или праве хајке:

– И Јошка Броз је синоћ, на отварању, развејавао тај мит, који је вероватно настао када је Тито након последњег дипломатског лова у Карађорђеву, у наступу самокритичности, рекао да више неће ловити јер лоше види и да би, ако настави, сви мислили да је лош стрелац, а и да више није у некадашњој кондицији. После тога је ловио само са такозване чеке, што је кућица, уздигнута четири метра, да дивљач не би осетила ловчев мирис и побегла, обично поред појила, одакле се пуца на животиње – објаснио је Купрешанин.

Ловачко оружје које је изложено произведено је у познатим фабрикама и радионицама у Совјетском Савезу, Белгији, Италији, Великој Британији, Демократској и Савезној Републици Немачкој, Аустрији, Шведској, САД, Јапану, Финској, Чехословачкој и Југославији, а неки од истакнутих дародаваца били су Винстон Черчил, Улоф Палме, Алдо Моро, совјетски маршал Жуков, амерички генерал Колинс, Леонид Брежњев, индонежански генерал Насутион, Ерих Хонекер, Џавахарлал Нехру, белгијски краљ Бодуен, као и јеменски принц. Ту је и тајанствена пушка од представника извесне војне поште, од чијег је имена остао само акроним Љ. Р. Т. М. П који никад није дешифрован.