Милији им Тито од Његоша

После Подгоричана и Цетињани су одлучили да подигну споменик „највећем сину наших народа и народности“, троструком народном хероју, маршалу Југославије и доживотном председнику Јосипу Брозу Титу.

Цетиње би до краја године требало да добије Брозов споменик, тамошња локална скупштина усвојила је Програм подизања спомен-обележја Јосипу Брозу Титу а где ће се налазити још није утврђено.

Броз је Цетиње одликовао Орденом народног хероја, 1975. године, само годину дана после рушења Његошеве капеле на Ловћену и подизања фараонског маузолеја где су сахранили владику црногорског.

Заједно са макетом Ордена народног хероја једна Брозова биста дуго је стајала у скупштинској сали на Цетињу, али је 2000. године дошло до изненадне реконструкције и биста је завршила у депоу.

Пре седам година, на иницијативу тадашњег градоначелника Ивана Вуковића (ДПС) у Булевару Светог Петра Цетињског у Подгорици подигнут је споменик Јосипу Брозу Титу.

Вуковић је тада казао да иницијатива о подизању споменика Титу не представља југоносталгију, већ доказ да Црна Гора остаје верна антифашистичкој оријентацији.

Као доказ антифашизма а не идеопоклонства Брозу вероватно је била и одлука да се после Другог светског рата Подгорица преименује у Титоград.

На споменику другу Титу, подигнутом пре седам година пише: „Јосип Броз Тито, 1892-1980, Захвални грађани Титограда и Подгорице“.

Истине ради треба нагласити да, бар за сада у Црној Гори, још нема иницијатива да се главном граду врати име Титоград. Главни град се тако звао од 1946. године до 1992. године.

На Цетињу нису сви баш задовољни предлогом да се Брозу подиже споменик, јер, како наводе, за његова вакта Цетиње је изгубило статус главног града, доживело провинцијализацију, одлазак културне, уметничке, дипломатске и научне елите...

С друге стране на Цетињу се противе враћању на Ловћен Његошеве капеле чији остаци више од пет деценија леже разбацани на Ивановим коритима. Његош нема споменик у самом Цетињу.

Први споменик Петру Петровићу Његошу, на иницијативу Јована Дучића, подигнут је у Требињу. Бронзана биста, рад академског вајара Томе Росандића свечано је откривена под платанима у Требињу у мају 1934. године.

Споменик је поклонио свом родном граду Јован Дучић сматрајући да се „овим актом одужује и свом родном мјесту и великом генију“.

Његошева биста постављена је 1954.  године испред улаза у католичку  цркву посвећену Рођењу Богородице у Прчњу. Биста, рад вајара Ивана Мештровића, постављена је на платоу испред улаза и окренута према мору, непосредно испод нише у којој је кип Апостола Петра.

Његошев споменик у Подгорици, рад је академског вајара Сретена Стојановића, постављен је 1956. у парку испред зграде народног позоришта. Скулптура је урађена према нацрту као један од могућих модела за Његошев споменик на Цетињу. Изливена су три одливка овог споменика који су поред Подгорице, постављени у Београду и Риму.

После вишегодишњег тражења локације, споменик Његошу, постављен је 1994. године на платоу испред Филозофског факултета у Београду.

Цетињани до дана данашњег нису испунили последњу Његошеву жељу да почива у малој капели на врху Ловћена.

Петар Петровић Други је шест пута сахрањиван и откопаван а по налогу црногорских комуниста његова заветна капела је срушена, на том месту подигнут фараонски маузолеј без икаквих црвених обележја иако ту почива владика Раде.

Али зато се подиже споменик Брозу на Цетињу.