Naruženi kulturni spomenici

Vranje – Vranjske arhitekte su narušile i naružile značajne kulturne spomenike. Na taj način Vranjanci dokazuju kako se uništava kulturno-istorijska baština.

Ovu tvrdnju iznela je za „Politiku” Suzana Stanković Aleksić, koja se bavi pejzažnom arhitekturom i takozvanim urban-dizajnom, i drži o tome predavanja i daje savete po svetu.

– Umesto da se stvaraju prijatna okruženja građana i očuva baština Srbije, ustanovljena je velika zloupotreba. Ona povlači nestručnost u projektovanju, izvođenju, realizaciji projekata, kao i poslova koji se završavaju nesistematično, bez planiranja, bez multidisciplinarnog tima, bez uključivanja građana u projekte, ili konsultacije sa stručnjacima, naglašava naša sagovornica.

Suzana Stanković Aleksić pita kako će se Vranjanci opravdati pred generacijama koje dolaze i pominje tri značajna gradska spomenika: Baba-Zlatinu ulicu u kojoj je rodna kuća pisca Borisava Stankovića, čuvenu vranjsku česmu Đerenku i plato ispred vranjskog Narodnog muzeja, koji su preuređeni.

Za te poslove je Direkcija za razvoj Vranja potrošila više od 5,25 miliona dinara, kaže Suzana Stanković Aleksić i dodaje da Baba-Zlatina ulica nikako ne sme da dobije novi dizajn – pločnik, betonske ploče i tako dalje. Jer, ona je jedini deo Vranja u koji je sačuvan deo ambijenta opisanog u delima najslavnijeg Vranjanca – pisca Borisava Stankovića. Mada je narušena sa nekoliko novih građevina i kafana, toj ulici se može vratiti stari izgled preuređenjem kaldrme, popravljanjem nekih zidova, kapija i kapidžika i svega ostalog, samo da se uspostavi dijalog arhitekata, političara Vranja i stručnjaka iz Zavoda za zaštitu spomenika.

Za rekonstrukciju ulice u kojoj je rođen i odrastao Borisav Stanković utrošeno je oko dva miliona dinara.

– Posebna priča su radovi na uređenju platoa ispred Narodnog muzeja koji je smešten u Pašinom konaku, kaže Suzana Stanković Aleksić, koja je sa grupom arhitekata nedavno posetila sve ove lokacije i uverila se da i privatni graditelji narušavaju ovaj kulturno-istorijski spomenik, i dodaje:

– Na pitanja Vranjanaca šta je urađeno i kako, zašto baš to i zašto mora da izgleda nešto baš tako, niko ne zna odgovore. Zašto je povađena i bačena kaldrma? Projekat obnove sa realizacijom je koštao 3,5 miliona dinara. Za legendarnu česmu Đerenku, po kojoj se, takođe, prepoznaje Vranje i koja se nalazi u gornjem delu grada, potrošeno je 250.000 dinara.

Obnavljanje ovih objekata predviđeno je planom Direkcije za izgradnju Vranja još 2007. godine. O tome je pisano i govorilo se mesecima u superlativu, a rezultati su zapanjujući. Ljudi prosto ne veruju svojim očima u ono što vide.

Sramota, javašluk i kič, kaže naša sagovornica koja je svojevremeno na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu diplomirala na očuvanju baštine Vranja i eksterijeru grada, koristeći podatke iz dela Bore Stankovića i Vuka Pop-Mladenova. Spremna je, ističe, da svom rodnom gradu pomogne, ali apeluje na promenu ponašanja i shvatanja političara i svih ostalih. Pomoć nudi poznati arhitekta Dušan Momčilović, koji je do sada prezentovao dvadesetak radova na očuvanju kulturno-istorijske baštine mnogih mesta juga Srbije.

--------------------------------------------------------

Inspekcijski nadzor

Suzana Stanković Aleksić nam kaže da je 2. decembra ove godine dobila i odgovor iz Ministarstva kulture, u kojem se zahvaljuju što im je ukazano na devastiranje kulturne baštine i stoji da će Ministarstvo kulture ispoštovati svu zakonsku proceduru u njenoj zaštiti. „U narednom periodu, a o tome ćete biti obavešteni, biće izvršen inspekcijski nadzor nad spomenikom kulture – zgradom  muzeja/Pašinog konaka u Vranju.”  Teritorijalno nadležni Zavod za zaštitu spomenika kulture je, dodaje se, obavezan od strane Ministarstva kulture, da o tome dostavi izveštaj.