Svetac koji je zaradio milione

Zajedno sa još skoro dvesta svetaca, sveti Nikola je iz verskog kalendara Rimokatoličke crkve izbačen 1969. godine dekretom pape Pavla Šestog, jer se navodno pokazalo da su svi oni „tvorevina fikcije”. Povod za ovaj događaj bilo je otkrivanje slučaja svete Filomene u Italiji, gde su se njene relikvije čuvale u nekoliko crkava, a hagiografski opisi njenog života izlazili su na raznim jezicima. Kad je po papinom naređenju ispitan ovaj slučaj, pokazalo se da Filomena nikada nije postojala već da ju je izmislio starešina nekog samostana, sagradivši oltar za čuvanje njenih „relikvija” i lansirajući priču o njihovim čudotvornim moćima, posle čega je dotad prazna samostanska blagajna bivala sve punija.

– Rimokatolici su izbrisali određen broj svetitelja iz kalendara. Svetog Nikolu su prestali da slave „zbog neistoričnosti žitija”, odnosno nemogućnosti da se proveri istoričnost činjenica iz njegovog života, jer one nisu sačuvane u istorijskim dokumentima, već samo u predanju. To je odraz nekritičkog i pomodnog ustupanja zapadnih hrišćana pred naučnim i materijalističkim duhom, ali i nedostatak eshatološke vizije. To što se u žitijima povremeno pojavljuju fantastični elementi ili predimenzioniranost nekih osobina svetitelja, ponekad može biti posledica stila epohe u kojoj su žitija zabeležena, a možda se radi i o našoj zatvorenosti za oblasti koje nadilaze svakodnevno iskustvo – objasnio je đakon Nenad Ilić.

Za sumnju da sveti Nikola postoji samo u mašti zaslužni su američki umetnici holandskog porekla, koji su još početkom 19. veka lik ovog sveca na svojim crtežima počeli da prikazuju kao nasmejanog bradatog dekicu koji deci deli darove ulazeći u kuće kroz dimnjake. Do kraja prve polovine 20. veka novi izgled zapadnog svetog Nikole – Deda-Mraza ili Božić-Bate, potpuno se iskristalisao, a sa izmenom izgleda promenjeno mu je i ime, iz „sent Nikolas” u „santa Klos”, odnosno „sinter Klaus” na nemačkom i holandskom govornom području. Reklamna kampanja iz 1931. godine, urađena za potrebe obeležavanja 35-godišnjice „Koka-Kole”, odlučujuće je uticala za popularizaciju njegovog lika u komercijalnoj kulturi. Moćne svetske kompanije, ali i domaće, tako i danas u vreme novogodišnjih i božićnih praznika koriste lik ovoga sveca da povećaju prodaju svojih proizvoda.

– Od svetog Nikole su tako napravili njegovu simpatičnu karikaturu – Deda-Mraza. „Santa Klos” nije ništa drugo nego „sent Nikolas”, sveti Nikola. To je umnogome doprinelo smeštanju ovog svetitelja u zonu fikcije – kaže đakon Nenad, naglašavajući da je kroz istoriju do današnjeg dana zabeleženo na stotine i hiljade susreta ljudi sa svetim Nikolom.

– U većini tih susreta sveti Nikola je ljudima pomogao. To što su možda izgorele ili uništene knjige rođenih iz neke oblasti, što je došlo do pogrešaka u prepisivanjima, teško će svim zahvalnim ljudima dokazati nepostojanje sveca preko koga su dobili Božiju pomoć – dodao je Ilić.

M. Al.