Светац који је зарадио милионе

Заједно са још скоро двеста светаца, свети Никола је из верског календара Римокатоличке цркве избачен 1969. године декретом папе Павла Шестог, јер се наводно показало да су сви они „творевина фикције”. Повод за овај догађај било је откривање случаја свете Филомене у Италији, где су се њене реликвије чувале у неколико цркава, а хагиографски описи њеног живота излазили су на разним језицима. Кад је по папином наређењу испитан овај случај, показало се да Филомена никада није постојала већ да ју је измислио старешина неког самостана, саградивши олтар за чување њених „реликвија” и лансирајући причу о њиховим чудотворним моћима, после чега је дотад празна самостанска благајна бивала све пунија.

– Римокатолици су избрисали одређен број светитеља из календара. Светог Николу су престали да славе „због неисторичности житија”, односно немогућности да се провери историчност чињеница из његовог живота, јер оне нису сачуване у историјским документима, већ само у предању. То је одраз некритичког и помодног уступања западних хришћана пред научним и материјалистичким духом, али и недостатак есхатолошке визије. То што се у житијима повремено појављују фантастични елементи или предимензионираност неких особина светитеља, понекад може бити последица стила епохе у којој су житија забележена, а можда се ради и о нашој затворености за области које надилазе свакодневно искуство – објаснио је ђакон Ненад Илић.

За сумњу да свети Никола постоји само у машти заслужни су амерички уметници холандског порекла, који су још почетком 19. века лик овог свеца на својим цртежима почели да приказују као насмејаног брадатог декицу који деци дели дарове улазећи у куће кроз димњаке. До краја прве половине 20. века нови изглед западног светог Николе – Деда-Мраза или Божић-Бате, потпуно се искристалисао, а са изменом изгледа промењено му је и име, из „сент Николас” у „санта Клос”, односно „синтер Клаус” на немачком и холандском говорном подручју. Рекламна кампања из 1931. године, урађена за потребе обележавања 35-годишњице „Кока-Коле”, одлучујуће је утицала за популаризацију његовог лика у комерцијалној култури. Моћне светске компаније, али и домаће, тако и данас у време новогодишњих и божићних празника користе лик овога свеца да повећају продају својих производа.

– Од светог Николе су тако направили његову симпатичну карикатуру – Деда-Мраза. „Санта Клос” није ништа друго него „сент Николас”, свети Никола. То је умногоме допринело смештању овог светитеља у зону фикције – каже ђакон Ненад, наглашавајући да је кроз историју до данашњег дана забележено на стотине и хиљаде сусрета људи са светим Николом.

– У већини тих сусрета свети Никола је људима помогао. То што су можда изгореле или уништене књиге рођених из неке области, што је дошло до погрешака у преписивањима, тешко ће свим захвалним људима доказати непостојање свеца преко кога су добили Божију помоћ – додао је Илић.

М. Ал.