Deca Kosova i Metohije

Uoči Spasovdana pojavile su se ruke na vratu deteta u Kosovskoj Mitrovici, najtačnija slika Kosova i Metohije. Pripadnik kosovske policije koji rukama steže za vrat srpskog dečaka simbol je života na Kosovu i Metohiji. Savijeni palac zariven, negde između kičme i dušnika, izgleda kao da davi nepoznatu zver, a zapravo su dah izgubili milioni ljudi sa osećajem da neko davi njihovo dete, njihovo unuče, sestru, brata. Milioni su i milioni će se pred tom slikom zapitati – Otkuda tvoje ruke na mome vratu? Ovo je prostor gde prepisani, savršeni evropski zakoni kažu: Ne smeš, u najboljoj nameri, pomilovati dete, kazniće te ako ga gledaš, nudiš slatkiše, razgovaraš...

Kakva onda sila može da te podstakne i natera da daviš dete? Svestan si zakona, svestan si kamera koje je postavila tvoja služba, svestan si da desetine telefona snima tvoj čin, a ruke su ti na vratu deteta.

Dan pred Spasovdan iz Novog Sada javlja se mladić Marko Novakov. On je vođa grupe, vodič, i dete koje će odvesti pun autobus Srba u Prizren. Kako je to moguće posle one slike iz Kosovske Mitrovice? Koja i kakva sila ima snage da pobedi one ruke na vratu dečaka? U njegovom autobusu je pesnikinja Dejana Nikolić.

„Ključevi od kuće su mi na dnu torbe. Idem u Mušnikovo da je otključam posle 28 godina”, govori u Crkvi Svetog Spasa, iznad svog rodnog Prizrena. U selu Mušnikovu, nedaleko od Prizrena, rođeni su njen otac Jordan Nikolić i stric Rade Nikolić. Prvi je profesor i najbolji izvođač starih kosovskih pesama, a drugi je začetnik moderne poezije na Kosovu i Metohiji. Dejana je dete, njeni stihovi – slike, brišu svako vreme i ugrađuju se u sagorele freske iz 14. veka koje se nalaze u hramu koji je 1330. podigao Mladen Vladojević, prizrenski vlastelin.

Ključ na dnu torbe je najvažnija činjenica njenog života. I njime je otključana istorija grada, istorija porodice, istorija umetnosti ovog prostora. Taj ključ je moderna formula povratka, on otvara njenu poeziju za srpski jezik i moderni svet, jer „ništa se nije tako brzo primilo na Kosovu i Metohiji kao moderna književnost”, kaže književni kritičar Aleksandar Laković. Dok govori o svom ključu i otvaranju doma posle tri decenije, sasvim je sporedno što svi znamo da je na njemu zamenjeno mnogo brava, da je u protekle tri decenije, pljačkan i ruiniran, da ga ubija napuštenost i vreme.

Dva dana posle Spasovdana u manastiru Svetih Arhangela kod Prizrena došlo je 910 dece sa Kosova i Metohije, a još hiljadu posetilaca ih je gledalo i podržalo. Došli su da igraju i pevaju na ruševinama kod Prizrena. Napravili su četvorostruko kolo oko ruševina jednog od najvećih hramova srpskog srednjeg veka – dva unutar crkve, tu su deca sa severa Kosova, a dva oko zidina, tu su Metohijci, Pomoravci, Kosovci. Stiglo je i 60 studenata iz Beograda, stoje zatečeni prizorom i brojem ljudi.

Šta ih je dovelo ovde? Njihovi roditelji su bezbroj puta pogledali onu sliku davljenja iz Kosovske Mitrovice, a opet su svoje najmilije poslali u zadužbinu Dušana, u Prizren, u Arhangele, mesto gde se nalazi jedan od najvažnijih ključeva njihovog života. Sakriven kao najdublja tajna, sposoban da otvori ono što niko ne otvara.

„Okupila nas je ljubav prema ovoj svetinji i ljubav ove svetinje nas je okupila, jer ništa sem ljubavi ne može ovako da progovori i da nas ujedini”, govori iguman Mihailo. Vladika Teodosije dolazi iz Prizrena gde su njegovi bogoslovi završili školsku godinu. Sa osmehom se teško probija kroz decu i govori o čudu obnove. Kulturno-umetnička društva i gosti su ispunili manastirski kompleks iznad Bistrice i svi će ovde na manifestaciji „U susret Vidovdanu” dobiti na poklon medaljon Belog anđela. Jedni igraju i pevaju, drugi slikaju, treći pišu. Prva tri mesta iz oblasti književnosti osvojili su: Nemanja Disić, Aleksandra Jovanović, Mihajlo Tasić, a mladi slikari Nikolina Pešić, Antonina Pavlović i Nevena Milić.

Milena Parlić, pomoćnik direktora u Kancelariji za Kosovo i Metohiju, smatra da ovakvi događaji daju istinsku snagu za opstanak: „Mnogo je radosti i snage, tamo gde ih niko ne očekuje”, na ivici je suza. Fotografiše decu i ruševine. Đorđe Lakušić, predsednik Saveza amatera KiM, vodi računa o svakoj sitnici, brine o deci koja se pentraju po zidinama i kaže: „Ne brini sve će to Bog urediti.”

Kosovska policija je obezbeđivala čitavu manifestaciju koju su organizovali Savez amatera Kosova i Metohije, Dom kulture „Gračanica”, manastir Svetih Arhangela i Eparhija raško-prizrenska, a podršku su pružili Kancelarija za Kosovo i Metohiju i Ministarstvo kulture Republike Srbije.

Život je skinuo one ruke sa vrata deteta, ali nije poništio strašnu sliku koja opominje da su ključevi slobode u srcima i budućnosti onih koji pate i trpe represiju.