Pesme nade i vedrine

Knjiga prepeva i eseja Dušana Vojnovića „Pesme prve i poslednje pomoći” upravo je objavljena u izdanju „Arhipelaga”.

U ovoj knjizi nalaze se prepevi nekih od najznačajnijih, najpoznatijih i najlepših pesama napisanih u dugom nizu vekova na engleskom jeziku. Neke od tih pesama prvi put se prevode na srpski jezik, a neke od njih se, poput slavne pesme Radjarda Kiplinga „Ako”, prvi put prevode na srpski jezik poštujući oblik i versifikacijske standarde koje je zadao sam pesnik.

U knjizi „Pesme prve i poslednje pomoći” nalaze se prepevi pesama od Šekspira do Kiplinga i Hemingveja, od Lonfeloua i Emili Dikinson do Tolkina i Bukovskog, od Maksa Ermana i Ele Viler Vilkoks do Lengstona Hjuza i Dereka Volkota, od Meri Elizabet Fraj do Roberta Frosta i Čarlsa Simića, od Vilijama Ernsta Henlija i Suzan Kulidž do Dilana Tomasa, od Edgara Alberta Gesta i Pola Lorensa Danbara do Adrijana Mičela, od Roberta Vilijama Servisa do Džeka Gilberta i mnogih drugih.

Birajući pesme za ovu knjigu, Vojnović je pošao od ideje da u ovoj nesvakidašnjoj panorami poezije okupi pesme nade i vedrine, ohrabrenja i okrepljenja, životne snage i vitalizma.

– Poštovani čitaoče, pred tobom je zbirka prevoda, bolje reći, prepeva, čiji je cilj ne samo da ti približi neke od najlegendarnijih i najlepših pesama pisanih na engleskom jeziku već i da ti ponudi pomoć na koju bi se mogao osloniti u trenucima iskušenja, boli i gubitka. Onu vrstu koja bi ti, makar nakratko, mogla umiriti dušu i ohrabriti te da, i pored svega, nastaviš dalje. Poezija pomaže i onom koji je piše i onom koji je čita. U tome i jeste njena najveća moć – kaže Dušan Vojnović.

I savremenicima i ljudima pre nas pesme iz ove knjige ponudile su pomoć na koju bi se čovek mogao osloniti u teškim trenucima u kojima veruje da je ostao sam i da više ne može očekivati nikakvu pomoć.

– Stihovi nade i ohrabrenja. Uzimati bez recepta. Pre, u toku, posle i bez jela. Neograničena upotreba se preporučuje. Potpuno je izlišno konsultovati lekara ili farmaceuta – dodaje Vojnović.

Svaki od prepeva u ovoj knjizi prati kraći esej Dušana Vojnovića. U tim esejima Vojnović svedoči kako su nastale neke od najlepših pesama engleskog jezika i kakva je bila njihova istorija, kako su kroz vreme, sve do naših dana, ljudi različitih generacija i iskustava reagovali na ove pesme tražeći u njima nadu koju nigde drugo nisu našli i utehu za koju se verovali da za njih više nije moguća.

– Velike emocije, potekle iz životnih radosti koliko i iz životnih teškoća, ne traže odjek samo u ljudskoj svakodnevici ili u ljudskoj unutrašnjosti, one traže odjek i u glasovima poezije. Knjiga „Pesme prve i poslednje pomoći” sastavljena je upravo od takvih pesama. Vojnović je takve pesme tražio i kod klasika poput Šekspira, i kod naših savremenika, i kod pesnika na nepreglednoj vremenskoj osi od Šekspira do naših dana. Jedno im je zajedničko: oni u poeziji vide smisao i glas nade i vedrine. Otuda njihove pesme govore kako čovek mora odoleti udesima, kako mora razumeti svoja i tuđa klonuća i kako i kada duboko oseća i strasno pati to najistančanije može izraziti kakvom pesmom. Vojnović nije bio ravnodušan dok je čitao, prepevavao i komentarisao ove pesme. Zato ih je izabrao: kao pesme iskustva i kao pesme za svako životno iskustvo – kaže Gojko Božović, glavni urednik „Arhipelaga”, u pogovoru knjige.

Dušan Vojnović je dugogodišnji predstavnik za štampu pri Savetu Evrope i Ujedinjenim nacijama, spoljnopolitički novinar, medijski analitičar, publicista, prevodilac i profesor međunarodnih komunikacija američkog Univerziteta Sirakjuz.