Vera u srpsku medicinu

Imam 70 godina. Lekar sam u penziji. Januara ove godine, prilikom pada, povredio sam levu ramenu kost (trostruki prelom). Tom prilikom sam saznao i da imam tumor na plućima desno.

Nedelju dana posle preloma levog ramena, na Ortopedskoj klinici u Kragujevcu uspešno me je operisao (ugradnja proteze) dr Novak Jovanović, mlad i čestit čovek. U bolnici sam proveo pet dana. Ne da nemam nikakve primedbe, nego sam oduševljen ponašanjem – od direktora, lekara i sestara, pa sve do radnica. Svi su bili ljubazni, raspoloženi, tihi, požrtvovani. Ne samo prema meni.

Mesec dana docnije hospitalizovan sam na VMA – grudna hirurgija. Kroz međurebarni prostor prof. Nebojša Marić odstranio je tumor u potpunosti, verovali ili ne. Reč je o izuzetnom čoveku. Još boljem hirurgu, a skromnom.

Posle obe operacije osećao sam se kao da nisam operisan u opštoj anesteziji. I na grudnom odeljenju VMA doživeo sam samo prijatnosti. Osoblje savesno, ljubazno, tiho, spremno da pomogne u svakom trenutku. I danju i noću osećao sam se bezbrižno jer sam znao da neko odgovoran brine o meni svakog časa.

Kvalitet operativnih zahvata, sav medicinski kadar, a posebno kratkoća boravka u bolnici učinili su me zadovoljnim i vraćena mi je vera u srpsku medicinu. Kao hospitalizovani bolesnik uverio sam se u moć, u izuzetno znanje, u virtuoznost oba hirurga, što me je ubedilo da iza nas starijih lekara dolazi još organizovanija, savesna i stručnija generacija lekara, koji su u Srbiju već uveli Evropu i evropske medicinske standarde. I po znanju i kvalitetu lekara, po požrtvovanju osoblja i po organizaciji rada.

Nije sve u ovoj zemlji i u ovom narodu – sklono urušavanju i korupciji. Kao i ranije, postoje vrednosti kojima se moramo diviti, ali i kojima se možemo ponositi.

Aleksandar Laković,

Kragujevac