Čeka se ulazak države na berzu

Najava ministra Mlađana Dinkića da bi se na berzi moglo naći od 10 do 30 odsto akcijskog kapitala EPS – dobar je potez za Beogradsku berzu, koja se uveliko sprema za očekivani povećani obim posla, izjavila je za "Politiku" direktor te institucije Gordana Dostanić.
Berza će od Nove godine uvesti unapređene tehničko-tehnološke alate koji će omogućiti da se sadašnjih 5.000 transakcija dnevno zaključi i do 100.000 poslova.

Predviđeno je i uvođenje takozvanog FIX protokola, što će podrazumevati i angažman brokerskih kuća, a donošenjem nekih podzakonskih akata, pre svega o elektronskom potpisu, klijenti bi mogli od kuće, posredstvom kompjutera, da daju naloge berzanskim posrednicima.

Ne krijući zadovoljstvo postignutim rezultatima, koji su dobrim delom rezultat angažmana same berze i njenih članova, ona naglašava potrebu da se država konačno jasno opredeli za strategiju razvoja tržišta kapitala u Srbiji i da se aktivno uključi u njeno sprovođenje ne samo unapređenjem pravnog okvira.

To podrazumeva i konačni ulazak države na velika vrata na berzu s hartijama čiji je ona vlasnik, ili emitent, što bi najviše doprinelo razvoju berzanskog prometa, ali i privlačenju domaćih i stranih investitora, odnosno svežeg kapitala neophodnog za razvoj domaće ekonomije.

U tom kontekstu i nagoveštaj smanjenja poreza na kapitalni dobitak, ali pre svega mogući izlazak giganta, kakav je EPS, bili bi signali da se država odrekla uloge često nedovoljno zainteresovanog posmatrača i da se opredelila da bude akter u privlačenju domaće i strane akumulacije radi ubrzanog razvoja privrede Srbije.

Čini se da je nedavna prodaja dela kapitala Hrvatskog Telekoma hrvatskim građanima, ali i drugim zainteresovanim investitorima bila očigledna lekcija iz berzanskog poslovanja, mnogo bolja od višegodišnjeg ubeđivanja poslenika na tržištu kapitala o tome kako bi to bilo poželjno, kaže Dostanićeva.

Eventualna prodaja dela kapitala EPS-a u državnom vlasništvu i nove emisije koja bi bila ponuđena investitorima metodom inicijalne javne ponude, bila bi višestruko korisna.

Time bi se, naime, obogatio sadašnji relativno oskudan asortiman hartija koje su u prometu i to najkvalitetnijom i dugoročno isplativom akcijom.

S druge strane, država bi, ne dovodeći svoj većinski udeo u pitanje, testirala tržišnu vrednost kompanije čiji je dominantni vlasnik, što bi bilo od značaja prilikom eventualnih pregovora o strateškom partnerstvu sa nekim od velikih svetskih investitora.

Izlazak na berzu, a pogotovo inicijalna javna ponuda akcija (IPO) značajno bi podstakao i unapredio korporativno upravljanje Kompanije, a time, između ostalog, i transparentnost poslovanja tog sadašnjeg javnog preduzeća.

Zauzvrat, EPS bi dobio akcionare kao što su naši građani, koji na štednji imaju oko 4,4 milijarde evra, ali i kvalitetne strane portfolio investitore koji sad zaobilaze naše tržište, jer im ne omogućava veće i obimnije investicije.

– Tako bi domaće stanovništvo i stranci bili uključeni u razvoj srpske ekonomije, čime bi se osujetio mogući sled događaja, da se Srbija zadužuje kako bi obezbedila investicioni kapital, a da njeni građani pomažu razvoj tuđih privreda kupujući atraktivan berzanski materijal na stranim berzama – ukazuje Dostanićeva.

Izlazak velike kompanije kakav je EPS bio bi senzacionalna vest za investicionu svetsku javnost, smatra direktorka Berze, koja naglašava da berzanske vesti sa srpske berze preuzimaju najveći svetski vendori poput Blumberga, Rojtersa ili Teletrejdera.

Bez obzira na konačan ishod ideje koju je izneo ministar Dinkić, a podržao ministar finansija Mirko Cvetković o izlasku EPS-a na Beogradsku berzu, očigledno je da svest da bi trebalo i domaćim građanima ponuditi mogućnost da sopstvenim sredstvima pomognu razvoj srpske privrede, a da zauzvrat ostvare prinos veći od štednje u bankama, dobija na značaju.

Ukoliko država "povuče nogu" i uradi prvu inicijalnu ponudu akcija, čijom prodajom bi prikupila sredstva za gradnju dve nove termoelektrane, kako se najavljuje, to bi bila očigledna lekcija o mogućnostima i pravoj ulozi tržišta kapitala, na kojem investitori dele rizik, ali i dobitak sa emitentom.