Чека се улазак државе на берзу

Најава министра Млађана Динкића да би се на берзи могло наћи од 10 до 30 одсто акцијског капитала ЕПС – добар је потез за Београдску берзу, која се увелико спрема за очекивани повећани обим посла, изјавила је за "Политику" директор те институције Гордана Достанић.
Берза ће од Нове године увести унапређене техничко-технолошке алате који ће омогућити да се садашњих 5.000 трансакција дневно закључи и до 100.000 послова.

Предвиђено је и увођење такозваног FIX протокола, што ће подразумевати и ангажман брокерских кућа, а доношењем неких подзаконских аката, пре свега о електронском потпису, клијенти би могли од куће, посредством компјутера, да дају налоге берзанским посредницима.

Не кријући задовољство постигнутим резултатима, који су добрим делом резултат ангажмана саме берзе и њених чланова, она наглашава потребу да се држава коначно јасно определи за стратегију развоја тржишта капитала у Србији и да се активно укључи у њено спровођење не само унапређењем правног оквира.

То подразумева и коначни улазак државе на велика врата на берзу с хартијама чији је она власник, или емитент, што би највише допринело развоју берзанског промета, али и привлачењу домаћих и страних инвеститора, односно свежег капитала неопходног за развој домаће економије.

У том контексту и наговештај смањења пореза на капитални добитак, али пре свега могући излазак гиганта, какав је ЕПС, били би сигнали да се држава одрекла улоге често недовољно заинтересованог посматрача и да се определила да буде актер у привлачењу домаће и стране акумулације ради убрзаног развоја привреде Србије.

Чини се да је недавна продаја дела капитала Хрватског Телекома хрватским грађанима, али и другим заинтересованим инвеститорима била очигледна лекција из берзанског пословања, много боља од вишегодишњег убеђивања посленика на тржишту капитала о томе како би то било пожељно, каже Достанићева.

Евентуална продаја дела капитала ЕПС-а у државном власништву и нове емисије која би била понуђена инвеститорима методом иницијалне јавне понуде, била би вишеструко корисна.

Тиме би се, наиме, обогатио садашњи релативно оскудан асортиман хартија које су у промету и то најквалитетнијом и дугорочно исплативом акцијом.

С друге стране, држава би, не доводећи свој већински удео у питање, тестирала тржишну вредност компаније чији је доминантни власник, што би било од значаја приликом евентуалних преговора о стратешком партнерству са неким од великих светских инвеститора.

Излазак на берзу, а поготово иницијална јавна понуда акција (ИПО) значајно би подстакао и унапредио корпоративно управљање Компаније, а тиме, између осталог, и транспарентност пословања тог садашњег јавног предузећа.

Заузврат, ЕПС би добио акционаре као што су наши грађани, који на штедњи имају око 4,4 милијарде евра, али и квалитетне стране портфолио инвеститоре који сад заобилазе наше тржиште, јер им не омогућава веће и обимније инвестиције.

– Тако би домаће становништво и странци били укључени у развој српске економије, чиме би се осујетио могући след догађаја, да се Србија задужује како би обезбедила инвестициони капитал, а да њени грађани помажу развој туђих привреда купујући атрактиван берзански материјал на страним берзама – указује Достанићева.

Излазак велике компаније какав је ЕПС био би сензационална вест за инвестициону светску јавност, сматра директорка Берзе, која наглашава да берзанске вести са српске берзе преузимају највећи светски вендори попут Блумберга, Ројтерса или Телетрејдера.

Без обзира на коначан исход идеје коју је изнео министар Динкић, а подржао министар финансија Мирко Цветковић о изласку ЕПС-а на Београдску берзу, очигледно је да свест да би требало и домаћим грађанима понудити могућност да сопственим средствима помогну развој српске привреде, а да заузврат остваре принос већи од штедње у банкама, добија на значају.

Уколико држава "повуче ногу" и уради прву иницијалну понуду акција, чијом продајом би прикупила средства за градњу две нове термоелектране, како се најављује, то би била очигледна лекција о могућностима и правој улози тржишта капитала, на којем инвеститори деле ризик, али и добитак са емитентом.