Da li Tramp nesvesno pomaže opstanku planete?

Ovo pitanje se naizgled može posmatrati besmislenim, kada se uzme u obzir činjenica da jedna od trenutno dve najmoćnije zemlje i ekonomije sveta, SAD, pored Kine, i dalje neguje, doslovno, liberalnu unutrašnju i spoljnu politiku, posebno ekonomsku politiku. Ta politika opet u krajnjoj liniji teži maksimalnom profitu, bez obzira na današnje promenjene uslove poslovanja na svetskom tržištu i promenjene realne odnose snaga najvažnijih igrača na tom tržištu.

Međutim, praksa poželjne dominacije u današnjim uslovima svetske politike i ekonomije jednostavno više nije moguća, posebno u uslovima kada taj isti Donald Tramp neočekivano uvodi neopravdano i nerealno visoke carine na uvoz skoro svim zemljama sveta, a posebno onim do sada najjačim ekonomskim silama i pre svega i najvažnijim partnerima samih SAD.

Takve drastične mere upravo onemogućuju dalji razvoj ne samo svetske trgovine nego i svetske privrede u celini, uz to da će, po svemu sudeći, svim tim najviše biti pogođena upravo američka ekonomija. Možda i nesvesno, Tramp time koči i ukupan dalji progres ukupne svetske privrede. S druge strane, čak i paradoksalno, sve to može da bude korisno za sam opstanak naše planete, pre svega sa aspekta izuzetno opasnih klimatskih promena na Zemlji...

Mnoge nacionalne ekonomije ušle su u fazu stagnacije, odnosno ozbiljne recesije. Među njima se, od onih najrazvijenijih, posebno ističu privrede SAD i Nemačke, sa neizbežnim skorim negativnim uticajem i na ostale zemlje, prvenstveno njihove najvažnije ekonomske partnere, a zatim, u smislu moguće dalje lavine tih uticaja, i na veći deo ukupne svetske ekonomije.

U prilog pitanju iz naslova ipak vidim nekoliko činjenica. Pre svega, setimo se da je Tramp još uoči svog prvog predsedničkog mandata, obećavao biračima da će izuzetno ozbiljno preduzeti mere potrebne za oživljavanje onog dela američke privrede koji je bio u krizi i imao veliki udeo u nezaposlenosti ljudi, upravo u tim sektorima koji zapošljavaju najveći broj Amerikanaca, sa prosečnim ili nižim stepenom obrazovanja.

Reč je o radnicima u oblastima rudarstva, crne i obojene metalurgije, teškog drumskog transporta i drugima u sektorima tekstila i obuće. Nekada izuzetno moćni njihovi sindikati sada su uglavnom izgubili moć, a takvi radnici su se postepeno prebacivali u sektor usluga, manje plaćen i nesiguran posao.

S druge strane, naglo razvijajući sektor IT usluga, zahtevao je obrazovanu radnu snagu, koje nije mogla da nadomesti ukupan problem globalnog tržišta radne snage. Ukupna ponuda radne snage nije mogla da bude zadovoljena tim neočekivano brzim razvojem tehnoloških inovacija, zbog čega je došlo do recesije u američkoj privredi, a IT sektor je postao izuzetno moćan.

Upravo te dramatične promene na planu globalne ekonomije kriju u sebi možda taj odlučujući pozitivan faktor koji će, ako ljudi budu pametni, okrenuti točak istorije današnjeg čovečanstva u jedinom pravom smeru. Taj smer znači sve manji rast proizvodnje materijalnih dobara, koja ugrožavaju opstanak naše planete, odnosno njene dragocene resurse: čistu vodu, čist vazduh i zdravu hranu, a pre svega zaustavljanje opasnih klimatskih promena.

Mladen Obradović,

Beograd