Dopunski rad lekara samo u državnim ustanovama

Burne reakcije i negodovanja doktora posle stupanja na snagu Pravilnika o dopunskom radu lekara bili su povod da se u redakciji „Politike” sastanu ministar zdravlja, profesor dr Tomica Milosavljević i direktorka Lekarske komore Srbije, primarijus dr Tatjana Radosavljević. Lekari, zaposleni u državnim zdravstvenim ustanovama, protive se rešenju po kojem, ako žele da rade u privatnim ordinacijama kao konsultanti, moraju da „podele” svoje radno vreme. Članovi Lekarske komore i više sindikata zdravstva oglasili su se u medijima, oštro kritikujući ovo rešenje, tvrdeći da je reč o protivustavnoj odluci, kao i rešenju koje je u suprotnosti sa Zakonom o radu. Oni insistiraju da se član 277. briše ili povuče iz zakona.

Milosavljević: Nema govora ni o kakvom povlačenju ove odredbe, jer ne možete da povlačite i ubacujete u zakon ono što vam se sviđa ili ne sviđa. Zakon je donet i počeo je da važi. Dopunski rad za stalno zaposlenog lekara moguć je samo u državnoj ustanovi. Onaj ko želi da nastavi da radi u privatnoj ustanovi moraće da napravi neku podelu svog radnog vremena.

(/slika2)Radosavljević: Naš predlog je da se član 277. izbriše iz zakona kao neustavan i nezakonit, jer diskriminiše pravo lekara iz državnih ustanova da rade dopunski i dodatno.

Milosavljević: Mene uopšte ne čudi ovolika halabuka, jer je ona instrumentalizovana od grupe privatnih poslodavaca i vlasnika privatnih ordinacija, koji jedini zbog ovakvog rešenja imaju smanjenje profita.

„Politika”: Da li je ovo rešenje imalo za cilj da se smanji broj ljudi koji bi išli kod privatnika?

Milosavljević: Ne. Ne Prvi cilj je da građanin u državnoj zdravstvenoj ustanovi u puno radno vreme dobije uslugu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, a za dopunsko osiguranje usluge koje su do sada postojale kao sopstveni prihod ustanove. Ne razumem vas, Vojkana Stanića, Dragana Cvetića, čelnike Komore, SLD-a i Sindikata lekara. Kao da ste zažmurili i ne vidite očiglednu činjenicu da u srpskom zdravstvenom sistemu neće biti ni jednog jedinog novog radnog mesta u naredne tri godine. Ako je tačno da oko 12.000 ljudi rade kao konsultanti u privatnoj praksi, što je inače podatak Komore, neka samo 5.000 ljudi ode na taj način. Konkretno, neka klinike „Belmedik” ili An„lave” zadrže i dalje 40 konsultanata, ali neka pošteno za njih plate jedan radni dan.

„Politika”Zašto niste „presekli” ko hoće da radi privatno neka radi privatno, ko hoće da radi u državnom sektoru, neka radi samo tamo?

Milosavljević: Bilo je 2005. i takvih predloga, ali ne postoji nijedna zemlja sa tim rešenjem. Samo je Srbija imala taj eksperiment kada je ministar zdravlja bio dekan jedinog privatnog fakulteta u Srbiji (Milovan Bojić). Tada je Srbija zabranila državnim doktorima da rade privatno. I rekla, ili crno ili belo…

Radosavljević: Sada idete u sivo, je l’ tako?

Milosavljević: Je li toliko strašno da vlasnik ordinacije u kojoj vi radite plati 200 evra za vas mesečno?

Radosavljević: Ne nije strašno, ali ne govorimo o tome. Govorimo o pravu svakog lekara da 30 odsto radnog vremena u svoje slobodno vreme izabere gde će raditi.

Milosavljević: Lekar ima pravo ono koje mu je dato zakonom, a ne ono koje on misli da ima.

Radosavljević: Ne, ovo je pravo dato Zakonom o radu.

Milosavljević: Vi mislite da na birou treba da se gomila još veći broj lekara.

Radosavljević: Da li je tačno da ste 2005. godine izjavili da je član 277 bio ultimativan zahtev Međunarodnog monetarnog fonda?

Milosavljević: Ne, zahtevi MMF i Svetske banke u razgovorima sa nama bili su usmereni na pokušaje da se nađu načini regulisanja ovog pitanja.

Radosavljević: Ja imam drugačije podatke.

Milosavljević: Loši su vam podaci.

Radosavljević: Sada samo Republika Srpska i Srbija imaju ovaj problem. Zakonom je omogućeno da se obratimo Ustavnom sudu. Procena ustavnosti i zakonitosti ove odluke je naše pravo.

Milosavljević: Da, ali nemate pravo da pozivate lekare da ne poštuju zakon. I baš bih voleo da čujete glasove mladih kolega koji na sve ovo kažu: „Da li su ovi ljudi normalni, mnogo im je da se odreknu tog jednog dana”.

Radosavljević: Mi nijednog trenutka nismo pozvali lekare da ne poštuju zakon.

Milosavljević: Ja vas pozivam samo na odgovornost, ozbiljnost i na solidarnost. Znate li vi koga štitite? Vi štitite privatnog poslodavca, jer nećete da se on liši dela svog profita da bismo rešili problem nezaposlenih doktora u Srbiji u sledeće tri godine.

Radosavljević: Problem nezaposlenih doktora je nastao zbog loše politike upisa. Da li imate vi nešto protiv privatnog sektora?

Milosavljević: Ništa.

Radosavljević: Zašto onda ne otvorimo fond za privatni sektor?

Milosavljević: Zato što je to neodrživo i nerealno.

Radosavljević: Zašto je bilo održivo u Hrvatskoj, a kod nas nije?

Milosavljević: Hrvatski fond je u bankrotu.

Radosavljević: Ne govorimo o fondu, već o integrisanju privatnog zdravstva u postojeći sistem.

Milosavljević: Nikada neće biti stopostotnog integrisanja. Srbija ima tako malo para u sistemu. Kada imamo više izdvajanja za zdravstvo samo od Albanije bilo bi neodgovorno otvoriti vrata za profit.

Radosavljević: Privatne ustanove treba da uđu u sistem zdravstvenog osiguranja.

Milosavljević: Pa, ušle su. U Srbiji uslugu vantelesne oplodnje o trošku zdravstvenog osiguranja radi više privatnih nego državnih ustanova. Nemojte misliti da će privatni doktor, kome god se ćefne da ode na tržište, odmah moći da dobije ugovor sa Fondom. To se nikada neće dogoditi.

Radosavljević: Ali, zašto neće?

Milosavljević: Zato što to ne postoji nigde.

Radosavljević: Postoji u zemljama u tranziciji.

Milosavljević: Vi se borite jednom mešavinom advokatskih argumenata privatnih poslodavaca uz neprimerenu politizaciju. I pri tom niste korektni. U Ministarstvu zdravlja u razgovoru sa mnom i predsednikom SLD-a potpuno ste drugačije pričali, a onda me niste ni zvali na Skupštinu Lekarske komore, niti na Upravni odbor Komore. Pri tom ste me „šamarali” javno, bez argumentacije. Bez trunke solidarnosti doprineli ste stvaranju kampanje.

Radosavljević: Na kakvu solidarnost mislite?

Milosavljević: Vi zbog profita privatnih vlasnika stvarate jednu lažnu sliku da je u pitanju interes struke. Pri tom se zaboravlja da je interes pacijenta ovo na čemu mi insistiramo i da je interes nezaposlenih mladih doktora ovo o čemu ja pričam.

Radosavljević: Vi kao ministar zdravlja morate rešiti problem nezaposlenih doktora.

Milosavljević: I vi kao direktor Komore morate da učestvujete u tome. Ne možete prati ruke. Vi ste akter sistema. Niste vi akter privatnog preduzetnika i zarađivanja para. Vi ste glasnogovornik privatnog profita.

Radosavljević: Nije tačno. Ja kao direktor Komore istupam u ime onih običnih doktora koji rade u državnoj ustanovi.

Milosavljević: Članovi Komore su i nezaposleni doktori na birou. Baš vas briga što oni neće imati šansu.

Radosavljević: Nisu se stvorili uslovi da nešto tu uradim za godinu dana koliko Komora postoji. Najveću štetu od svega ovoga će imati obični doktori, specijalisti. Štetu već trpe pacijenti. Znači, sedam dana otkako je ovo stupilo na snagu pune su ordinacije, ljudi padaju u nesvest i krajnje su nezadovoljni rešenjima.

Milosavljević: Otkud vi znate, niste videli pacijenta sto godina.

Radosavljević: Ja sam pacijenta, profesore, videla pre dve nedelje u mojoj intenzivnoj nezi. Nemojte zaboraviti da ja posao direktora Komore obavljam uz redovan posao.

Milosavljević: Ja znam mnoge koji su srećni zbog ovakvog rešenja. Kažu mi: „Hvala bogu da se zavodi neki red. Nije idealno, ali bolji je svaki red nego nered”. Red je da se uvede fiskalizacija, da bi se znao tok novca. Da li je problem u školstvu, što, recimo, profesor radi 70 odsto radnog vremena u Četrnaestoj gimnaziji, a 30 odsto u nekoj drugoj gimnaziji.

Radosavljević: Ali to je iznuđeno rešenje.

Milosavljević: Iznuđeno rešenje je takođe kada imate 2.000 doktora na birou. Direktori su nedovoljno sposobni i agilni da razviju dobrovoljno dopunsko osiguranje i da se takmiče na tržištu.

„Politika”: Da li imate utisak da će lekari sada lakše i brže prebacivati pacijente u ve„černju kliniku”?

Milosavljević: Mislim potpuno suprotno.

„Politika”: Zašto lekari ne prihvataju ovu odredbu?

Milosavljević: Ko kaže da ne prihvataju? To kaže koleginica Radosavljević.

Radosavljević: Ne, to kaže Lekarska komora Srbije, to kaže 28.500 lekara.

Milosavljević: Ne, to kaže jedan deo uprave Lekarske komore Srbije. Tri ključne reči vama trebaju: odgovornost, ozbiljnost, solidarnost.

Radosavljević: Mi zastupamo interese 28.500 lekara.

Milosavljević: A ja – javni interes.

„Politika”: A kada će onda pacijenti moći da se leče gde žele za novac koji izdvajaju za doprinos?

Milosavljević: Već sada u okviru mreže zdravstvenih ustanova država vam obezbeđuje izbor. Vaš novac je „ovolicko”. Ne plaćate vi lečenje, vi plaćate sebi osiguranje za slučaj da se razbolite. Ako imate 50.000 dinara platu, to je oko 7.000 dinara mesečno.

„Politika”: Malo li je?

Milosavljević: Malo. To je 84.000 dinara godišnje puta 40 godina – to je 40.000 evra. Toliko košta jedan defibrilator pejsmejker.

„Politika”: Ali građani imaju pravo da odluče kuda ide njihov novac?

Milosavljević. Ne možete vi da odlučite, jer vi ne štedite za zdravstvenu zaštitu, pa ne razumete šta je zdravstveno osiguranje. Vama je oprošteno, vi ste novinari. Tanja, vi ste lekar, nemojte pričati besmislice.

Radosavljević: Hoću da pričamo o osiguranju. Ono daje pravo na slobodan izbor lekara. Da li mogu da se lečim u Domu zdravlja „Vizim”?

Milosavljević: Na taj način ne možete, jer Beogradu ne treba veća mreža od 16 domova zdravlja. Bilo bi neodgovorno da iz crkavice osiguranja vama damo da idete u „Vizim” ili Dr Ristić”.

Radosavljević: Znači, mi imamo slobodu, ali nije baš sasvim potpuna. Mene interesuje pravo na slobodan izbor lekara.

Milosavljević: Ovo je pravo na slobodan izbor u okviru sistema koji postoji. Van sistema to se zove anarhija.

„Politika”: Da li se u ve„černjim klinikama” ostavlja prostor za legalnu korupciju?

Milosavljević: Ja mislim potpuno suprotno. Mada, prostora za to ima svuda. Korupcija se rešava regulisanjem pravila i procedura.

Po„litika”: Da ste običan lekar, a ne ministar i nastavnik, kakva bi bila vaša odluka u vezi sa dopunskim radom?

Milosavljević: Podelio bih radno vreme, uzeo bih jedan dan privatno i čekao da moja klinika shvati koliko vredi taj moj rad i da me pozove nazad. Onda bih se, možda, predomislio. Ukoliko mi klinika da prostor i opremu, da po podne od 18 do 20 sati svakog dana mogu nekoga da primam.

Radosavljević: I šta još da vam da klinika? Valjda i finansije?

Milosavljević: Piše u pravilniku da polovina novca ide timu koji radi. Ne bojte se, nećete zaraditi manje. Zaradićete isto ili više. Vi ste završili pravo?

Radosavljević: Da li je to moj minus?

Milosavljević: U pravnom smislu plus, u medicinskom minus.

Radosavljević: Da li vi mislite da ja nisam sposobna da istovremeno pratim prava i medicinu?

Milosavljević: Od tolike fokusiranosti na ono što su vam advokati sugerisali zaboravili ste sve suštinske stvari. Jedna je dopunski rad u državnoj ustanovi je neminovnost ukoliko želimo da pacijent puno radno vreme dobije samo uslugu iz obaveznog osiguranja. Drugo, jedini način za nova radna mesta jeste podela radnog vremena.

Radosavljević: U tome se ne slažem. Koliko jedan mladi lekar koji se zaposli u tercijarnoj zdravstvenoj zaštiti može da odradi posao isto onako kako odrađuje konsultant?

Milosavljević: Oni imaju pravo na šansu koju smo imali vi i ja, bez obzira na to da li se to sviđa vama, Draganu Cvetiću, Vojkanu Staniću.

Radosavljević: Da li znate da Srbija jedina u regionu ima višak lekara, da ih preuzimaju u Hrvatskoj ili Sloveniji?

Milosavljević: Nemojte sada da nudite mladim kolegama da idu iz zemlje da bi dobili posao, a vi ste dobili šansu ovde, i ja sam je dobio. Mi moramo da čuvamo svoje doktore za nas ovde, jer će otvaranjem granica Evropa da im bude tržište i pobeći će najbolji, a ostaće najgori. Zato je ova odredba način da mladi dobiju posao. Izvinjavam se za ovakav ton.

Radosavljević: Dobro, navikli smo.

Milosavljević: Vi možete samo da pokušate da me politički ljuljate, da me napadate koliko god hoćete, ja ću se zalagati da pacijent dobije najbolje. Tržište ne rešava sve.

Radosavljević: Ali vi ne dozvoljavate da tržište uđe ni ovoliko. Da li kažete da u privatnim ustanovama nema sigurnosti kao u državnim?

Milosavljević: Nisam to rekao. Tokom 1991. i 1992. godine to je bilo iznuđeno rešenje, bez zakonske regulative. Ja sam živeo od privatne prakse. Nikad nisam ručao sa porodicom, osim subotom i nedeljom, jer sam od pola četiri, pa po šest, sedam, osam sati 15 godina, radio svuda po Srbiji. Sada je najzad sistemski zakon usvojen u Skupštini.

Radosavljević: Sve je stalo. Pacijenti su na gubitku ova dva meseca.

„Politika”: Kako su pacijenti na gubitku?

Milosavljević: Koji pacijenti? Žene se porađaju, ljude operišu.

Radosavljević: Za dva meseca nijedna državna ustanova nije se organizovala. Ministar kaže da je to zbog toga što su direktori nesposobni, a ja mislim da bi samo Supermen to mogao da uradi za samo sedam dana…

Milosavljević: Sad hoćete da okrenete direktore protiv mene. Vama su bile potrebne dve godine za formiranje sudova časti.

Radosavljević: Sada postoje, počinju da rade.

Milosavljević: Ne treba samo da postoje, treba da ih vidimo na delu.

Radosavljević: Nikada od mene nećete moći da čujete da ja osuđujem pre suđenja kolege, kao što ste vi tražili.

Milosavljević: Da sam ja direktor Komore izašao bih i rekao da je doktor koji je vratio porodilju u komi prekršio etiku. Pet dana sam čekao da vidim hoće li neko da se oglasi.

„Politika”: Šta treba da uradi pacijent kome u državnoj ustanovi lekar sugeriše da će pregled bolje da uradi po podne dopunski, ili negde privatno? Da li se to ovom odredbom eliminiše?

Milosavljević: On odmah treba da potraži zaštitnika pacijentovih prava. I da mu kaže šta je taj doktor predložio. To je bezobrazluk prvog reda.

„Politika”: Ali, većina ljudi se više plaši da prigovori doktoru nego gospodu bogu.

Milosavljević: Moraju da budu hrabriji i da prijave takve lekare.

Radosavljević: Slažem se sa ministrom. Drugačije ne može.

„Politika”: Velika je korupcija u zdravstvu ?

Milosavljević: To je opet vaša zabluda. Ne kažem da nema, ali na listi najboljeg što Srbija ima nalaze se doktori. Mi nismo crni đavoli.