Fotografija za ponos i uspomenu

Subotica – Pre nekoliko dana u izlozima subotičkih prodavnica pojavili su se tabloi – fotografski vesnici da je još jedna generacija završila srednjoškolsko školovanje. Tabloi su kartonske, staklene ili drvene ploče na kojima su poslagani portreti učenika iz odeljenja, a na vrhu direktor škole, razredni starešina, ponekad i neki od profesora.

Svojevremeno je grupa Đorđa Balaševića „Rani mraz” objavila album „Mojoj mami umesto maturske slike u izlogu”, čiji je omot izgledao upravo kao tablo. Besmrtni kantautor je time hteo da majci nadoknadi onaj trenutak osećaja ponosa i radosti kada roditelji među svršenim gimnazijalcima ili srednjoškolcima vide portret svog nasmejanog deteta.

Istoričari nisu saglasni u vezi sa poreklom običaja isticanja tabloa. Uvrežio se krajem 19. veka na prostorima pod nekadašnjom Austrougarskom i zadržao se, uprkos brojnim društvenim i političkim, pa i ekonomskim promenama. Subotičani i danas znatiželjno zastaju pred tabloima, prepoznajući decu svojih prijatelja i rođaka.

„Sve su manje kreativni ovi panoi. Nekada je u njihov izgled ulagano više mašte i truda”, kazala nam je jedna starija Subotičanka, koju smo zatekli pred izlogom. I zaista tabloi ne bi trebalo da budu puka „oglasna tabla” o generaciji koja je završila srednjoškolsko obrazovanje – oni vremenom postaju dragocen izvor podataka o načinu odevanja neke epohe, o društvenim normama i estetskim standardima – upravo kao što su to tabloi koji se čuvaju u subotičkom Istorijskom arhivu.

U vreme matura obično su u prvom planu razgovori o haljinama, šminki, frizuri, potpeticama, mestima provoda... Međutim, sagovornici „Politike”, roditelji srednjoškolaca i profesori, kažu da je sada presudna fotografija.

„Veoma im je važno da ovekoveče svoj maturski izgled. Imaju stotine fotografija napravljenih mobilnim telefonima na kojima su sami ili s drugarima, ali kada se svečano obuku, našminkaju i naprave frizuru, onda žele da ih fotografiše profesionalac. Gotovo kao što se prave slike nevesta na venčanjima”, priča nam jedna profesorka. Njene reči potvrđuje mama gimnazijalke koja je prošle godine maturirala.

„Nismo mnogo ulagali u haljinu, ćerka se snašla preko ’Instagrama’, kupila je ono što joj odgovara i jedino što je tražila je da se urade fotografije. Samo ona, bez drugara, svečano obučena, kao modni editorijal na raznim lokacijama po gradu. To i dobre patike su joj bili jedino važni u spremanju za matursko veče”, kaže ova majka.

Generacije mladih koje ne poznaju svet pre interneta garderobu kupuju preko društvenih mreža, naravno, u skladu s platežnim mogućnostima roditelja. „Raspon troškova je ogroman, od 100 evra za haljinu, šminku i frizuru, do hiljadu evra samo za haljinu”, kaže jedna profesorka gimnazije. Njena koleginica ukazuje da su estrada i njena estetika ostvarile veliki uticaj na mlade i taj zaključak potkrepljuje vlastitim iskustvom: „Na prste jedne ruke mogu da se izbroje maturantkinje koje su proteklih generacija svojom odećom iskazale kreativnost i obukle se primereno svojim godinama, mladosti i lepršavosti.”