Фотографија за понос и успомену

Суботица – Пре неколико дана у излозима суботичких продавница појавили су се таблои – фотографски весници да је још једна генерација завршила средњошколско школовање. Таблои су картонске, стаклене или дрвене плоче на којима су послагани портрети ученика из одељења, а на врху директор школе, разредни старешина, понекад и неки од професора.

Својевремено је група Ђорђа Балашевића „Рани мраз” објавила албум „Мојој мами уместо матурске слике у излогу”, чији је омот изгледао управо као табло. Бесмртни кантаутор је тиме хтео да мајци надокнади онај тренутак осећаја поноса и радости када родитељи међу свршеним гимназијалцима или средњошколцима виде портрет свог насмејаног детета.

Историчари нису сагласни у вези са пореклом обичаја истицања таблоа. Уврежио се крајем 19. века на просторима под некадашњом Аустроугарском и задржао се, упркос бројним друштвеним и политичким, па и економским променама. Суботичани и данас знатижељно застају пред таблоима, препознајући децу својих пријатеља и рођака.

„Све су мање креативни ови панои. Некада је у њихов изглед улагано више маште и труда”, казала нам је једна старија Суботичанка, коју смо затекли пред излогом. И заиста таблои не би требало да буду пука „огласна табла” о генерацији која је завршила средњошколско образовање – они временом постају драгоцен извор података о начину одевања неке епохе, о друштвеним нормама и естетским стандардима – управо као што су то таблои који се чувају у суботичком Историјском архиву.

У време матура обично су у првом плану разговори о хаљинама, шминки, фризури, потпетицама, местима провода... Међутим, саговорници „Политике”, родитељи средњошколаца и професори, кажу да је сада пресудна фотографија.

„Веома им је важно да овековече свој матурски изглед. Имају стотине фотографија направљених мобилним телефонима на којима су сами или с другарима, али када се свечано обуку, нашминкају и направе фризуру, онда желе да их фотографише професионалац. Готово као што се праве слике невеста на венчањима”, прича нам једна професорка. Њене речи потврђује мама гимназијалке која је прошле године матурирала.

„Нисмо много улагали у хаљину, ћерка се снашла преко ’Инстаграма’, купила је оно што јој одговара и једино што је тражила је да се ураде фотографије. Само она, без другара, свечано обучена, као модни едиторијал на разним локацијама по граду. То и добре патике су јој били једино важни у спремању за матурско вече”, каже ова мајка.

Генерације младих које не познају свет пре интернета гардеробу купују преко друштвених мрежа, наравно, у складу с платежним могућностима родитеља. „Распон трошкова је огроман, од 100 евра за хаљину, шминку и фризуру, до хиљаду евра само за хаљину”, каже једна професорка гимназије. Њена колегиница указује да су естрада и њена естетика оствариле велики утицај на младе и тај закључак поткрепљује властитим искуством: „На прсте једне руке могу да се изброје матуранткиње које су протеклих генерација својом одећом исказале креативност и обукле се примерено својим годинама, младости и лепршавости.”