Tramp bi i Evropljane da šalje u Gvantanamo

Trampova administracija se sprema da u toku ove nedelje pošalje čak 9.000 imigranata u ozloglašeni pritvorski centar za teroriste Gvantanamo u javnosti kritikovan zbog nehumanih uslova koji tamo vladaju, saznaju „Politiko” i „Vašington post”. U situaciji kada se uprkos nasilnim protestima u Los Anđelesu, ali i drugim američkim gradovima ubrzavaju masovne deportacije stranaca bez dokumenata, ovo je veliki korak ka ostvarenju plana Bele kuće da se u američkoj vojnoj bazi na Kubi obezbedi smeštaj za 30.000 imigranata. Od februara je kroz ovaj pritvorski centar kratkoročno boravilo oko 500 osoba bez dokumenata, većinom državljana Venecuele.

Na listi ilegalnih stranaca koji će biti poslati u Gvantanamo je i oko 800 Evropljana. Prema uvidima u zvanična dokumenta, među imigrantima na spisku je i 170 Rusa, stotinak Rumuna, ali ima i državljana Nemačke, Austrije, Velike Britanije, Italije, Francuske, Ukrajine… Ovo je uznemirilo neke američke diplomate koji napominju da su većina evropskih zemalja američki saveznici koji sarađuju u prihvatanju deportovanih i da nema potrebe da se ljudi šalju u Gvantanamo. Jedan zvaničnik Stejt departmenta upoznat sa planom za Gvantanamo kaže da je ovo poruka koja treba da šokira i uznemire sve one koji nelegalno hoće da ostanu u SAD.

Planirani transfer migranata na Kubu dolazi u trenutku kada su posle sukoba između policije i demonstranata koji se protive nasilnim deportacijama u Los Anđelesu poslati pripadnici Nacionalne garde i marinci. A od utorka uveče u drugom najvećem gradu u SAD uveden je policijski čas. U takvoj napetoj atmosferi verbalnog sukoba između lokalnih vlasti Kalifornije i savezne administracije, Donald Tramp je poručio da „strani neprijatelji napadaju Los Anđeles”.

„Ova anarhija neće se nastaviti. Nećemo dopustiti da se napadaju savezni agenti, nećemo dopustiti da strani neprijatelji napadnu i osvoje američki grad”, poručio je američki predsednik u vojnoj bazi Fort Brag u Severnoj Karolini.

Planirana akcija „velike seobe” nepoželjnih stranaca dolazi pošto je savezna administracija u martu tiho vratila imigrante iz Gvantanama u pritvorski centar u Luizijani. To je učinjeno jer je Američka unija za građanske slobode tužila ministarku za unutrašnju bezbednost Kristi Noem i zvaničnike Savezne imigraciono-carinske službe. U grupnoj tužbi koja je pred Okružnim sudom u Vašingtonu ukazuje se na to da se u ovoj pritvorskoj jedinici za sada nalazi oko 70 imigranata koji se suočavaju sa teškim uslovima od nedostatka hrane i garderobe do zaraze koje šire glodari.

„Vlada nije identifikovala legitimnu svrhu kojoj služi držanje imigranata u pritvoru u Gvantanamu, umesto u pritvorskim objektima unutar SAD. Umesto toga, pretnju pritvorom u Gvantanamu koriste da uplaše imigrante i time odvrate buduće migracije. Cilj je da podstaknu samodeportaciju i prisile ljude u pritvoru da odustanu od zahteva za deportaciju i prihvate da odu u neku drugu zemlju”, tvrde advokati iz Američke unije za građanske slobode.

Zvanični razlog za transfer imigranata u Gvantanamo kao usputnu stanicu pre konačne deportacije u zemlje odakle su došli jeste oslobađanje prostora u pritvorskim objektima na američkom tlu. Bela kuća vrši pritisak na Saveznu imigraciono-carinsku službu da poveća broj hapšenja stranaca koji nedozvoljeno žive u SAD. A zamenik šega kabineta Bele kuće Stiven Miler traži da savezni agenti dnevno privedu čak 3.000 nelegalnih migranata.

Za sada nije jasno koliko će se imigranti zadržati u bazi na Kubi pre nego što budu deportovani u matične zemlje. Ono što brine demokrate jesu visoki troškovi cele operacije. Na vrhuncu rata protiv terorizma koji je započeo predsednik Džor Buš Mlađi SAD su u Gvantanamu držale 780 lica osumnjičenih da su povezani sa Al Kaidom i talibanima. Zatvorenici su često bili pritvoreni bez formalnih optužbi ili suđenja, što je izazvalo kritike u međunarodnoj javnosti. Organizacije za ljudska prava su osuđivale uslove u zatvoru, ukazujući da su pritvorenici bili izloženo raznim vidovima mučenja i nehumanog postupanja.