Трамп би и Европљане да шаље у Гвантанамо

Трампова администрација се спрема да у току ове недеље пошаље чак 9.000 имиграната у озлоглашени притворски центар за терористе Гвантанамо у јавности критикован због нехуманих услова који тамо владају, сазнају „Политико” и „Вашингтон пост”. У ситуацији када се упркос насилним протестима у Лос Анђелесу, али и другим америчким градовима убрзавају масовне депортације странаца без докумената, ово је велики корак ка остварењу плана Беле куће да се у америчкој војној бази на Куби обезбеди смештај за 30.000 имиграната. Од фебруара је кроз овај притворски центар краткорочно боравило око 500 особа без докумената, већином држављана Венецуеле.

На листи илегалних странаца који ће бити послати у Гвантанамо је и око 800 Европљана. Према увидима у званична документа, међу имигрантима на списку је и 170 Руса, стотинак Румуна, али има и држављана Немачке, Аустрије, Велике Британије, Италије, Француске, Украјине… Ово је узнемирило неке америчке дипломате који напомињу да су већина европских земаља амерички савезници који сарађују у прихватању депортованих и да нема потребе да се људи шаљу у Гвантанамо. Један званичник Стејт департмента упознат са планом за Гвантанамо каже да је ово порука која треба да шокира и узнемире све оне који нелегално хоће да остану у САД.

Планирани трансфер миграната на Кубу долази у тренутку када су после сукоба између полиције и демонстраната који се противе насилним депортацијама у Лос Анђелесу послати припадници Националне гарде и маринци. А од уторка увече у другом највећем граду у САД уведен је полицијски час. У таквој напетој атмосфери вербалног сукоба између локалних власти Калифорније и савезне администрације, Доналд Трамп је поручио да „страни непријатељи нападају Лос Анђелес”.

„Ова анархија неће се наставити. Нећемо допустити да се нападају савезни агенти, нећемо допустити да страни непријатељи нападну и освоје амерички град”, поручио је амерички председник у војној бази Форт Браг у Северној Каролини.

Планирана акција „велике сеобе” непожељних странаца долази пошто је савезна администрација у марту тихо вратила имигранте из Гвантанама у притворски центар у Луизијани. То је учињено јер је Америчка унија за грађанске слободе тужила министарку за унутрашњу безбедност Кристи Ноем и званичнике Савезне имиграционо-царинске службе. У групној тужби која је пред Окружним судом у Вашингтону указује се на то да се у овој притворској јединици за сада налази око 70 имиграната који се суочавају са тешким условима од недостатка хране и гардеробе до заразе које шире глодари.

„Влада није идентификовала легитимну сврху којој служи држање имиграната у притвору у Гвантанаму, уместо у притворским објектима унутар САД. Уместо тога, претњу притвором у Гвантанаму користе да уплаше имигранте и тиме одврате будуће миграције. Циљ је да подстакну самодепортацију и присиле људе у притвору да одустану од захтева за депортацију и прихвате да оду у неку другу земљу”, тврде адвокати из Америчке уније за грађанске слободе.

Званични разлог за трансфер имиграната у Гвантанамо као успутну станицу пре коначне депортације у земље одакле су дошли јесте ослобађање простора у притворским објектима на америчком тлу. Бела кућа врши притисак на Савезну имиграционо-царинску службу да повећа број хапшења странаца који недозвољено живе у САД. А заменик шега кабинета Беле куће Стивен Милер тражи да савезни агенти дневно приведу чак 3.000 нелегалних миграната.

За сада није јасно колико ће се имигранти задржати у бази на Куби пре него што буду депортовани у матичне земље. Оно што брине демократе јесу високи трошкови целе операције. На врхунцу рата против тероризма који је започео председник Џор Буш Млађи САД су у Гвантанаму држале 780 лица осумњичених да су повезани са Ал Каидом и талибанима. Затвореници су често били притворени без формалних оптужби или суђења, што је изазвало критике у међународној јавности. Организације за људска права су осуђивале услове у затвору, указујући да су притвореници били изложено разним видовима мучења и нехуманог поступања.