„Večna vatra” – program koji neguje kulturu sećanja

Negovanjem kulture sećanja na ljude i događaje koji su obeležili značajne periode u našoj istoriji, potvrđuje se koliko baštinimo prave vrednosti i kako mladi uče od starijih generacija. Jedan u nizu programa je i „Večna vatra – Da se ne zaboravi” koji se svake godine održava u junu, povodom obeležavanja sećanja na prestanak NATO agresije na SR Jugoslaviju 1999. godine.

Pokrovitelj događaja, koji je priređen u Parku prijateljstva na Ušću je Opština Novi Beograd, a podršku je dalo i Ministarstvo za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u okviru projekta „Pobednički”.  Za organizaciju su bili zaduženi Udruženje boraca NOR-a Novi Beograd, Pokret socijalista i Udruženje „Stara Bežanija” sa čijim članovima su venece na spomenik Večna vatra, posvećen žrtvama NATO bombardovanja, položili predstavnici Beogradskog foruma za svet ravopravnih, Fond „Dijaspora za maticu” i SUBNOR Laćarak.

Himnu Republike Srbije i rodoljubive numere izveo je Dečji hor „Horić” čiji je umetnički rukovodilac i dirigent prof. Marija Galjević.

Počasnu stražu držao je odred novobeogradskih izviđača „Panter”. Uz recital je predstavljena i Stvaralačka radionica „Čuvari sećanja” čiji je rukovodilac Angelina Galjević. Čula se i pesnička reč Gorana Lazovića, koji je uručio i plaketu prvonagrađenom učesniku Međunarodnog literarnog konkursa, a dobio ju je Darko Stefanović, učenik petog razreda Osnovne škole „Milan Rakić”. Ovaj daroviti dečak, napisao je pesmu „Sloboda se piše velikim slovom”.

Publika je čula i poemu o borbi za slobodu i besedu Dragana Stevića, koju je u njegovo ime i u ime žena iz Pokreta socijalista, pročitala Svetlana Proševska.     

Učesnici Spomen – trke „Goran Raičević” dobili su medalje, diplome i prigodne majice. Oni su ujedno svojim angažovanje na stazi, dali  doprinos sećanju i na sve sportiste stradale u odbrani otadžbine. Oživljene su i Raičevićeve reči „Ko će braniti prag moje kuće, ako ne ja”. Ovogodišnji program bio je posebno posvećen ovom heroju, jer je on, kako je istaknuto, metafora patriotizma i stradanja naših sportista u oslobodilačkim ratovima.

Organizatori navode, da je atletičar Goran Raičević, stradao na Đurđevdan 1999. godine, na Kosovu i Metohiji. On je trebalo da predstavlja našu državu na maratonu u Grčkoj, ali Rajko, kako su ga zvali prijatelji i kolege, nije razmišljao o takmičenju dok je zemlja bila pod NATO agresijom. Obukao je uniformu i osmog aprila otišao na prvu liniju odbrane, iako na to nije bio obavezan, jer je imao status vrhunskog sportiste. Po rasporedu je bio u Trećem bataljonu Prištinskog korpusa. Kada je nastradao u selu Kačikol kod Prištine Goran je imao nepunih 36 godina, iza sebe je ostavio suprugu, sina i kćerku.

Čuvari sećanja na ovog legendarnog sportistu, ističu da je prve atletske korake napravio 1975. godine, kao đak petog razreda osmoletke kada je učestvovao na krosu „Politike”, čiji je kasnije postao šestorostruki prvak. Nastupao je za „Crvenu zvezdu” i „Partizan”, ali i za „Soko Vrbas” i „Brus”, pet puta je trijumfovao i na „belom krosu” bio višestruki prvak Balkana. Važio je za najboljeg atletičara na uličnim trkama od 1980 do 1984. godine.

Goran Raičević je uz ove sportske rezultate završio i agronomiju na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu. Poslednji nastup za državnu reperezentaciju, imao je na Balkanskom krosu u Aranđelovcu, samo mesec dana pre pogibije.

Organizatori koji različitim aktivnostima neguju kulturu sećanja, poručuju da će ostati verni svojoj misiji, što je potvrdio i ovaj događaj u Parku prijateljstva.