RS protiv centara za migrante

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Najave iz britanskih medija da vlasti u Londonu razmatraju mogućnost deportacije odbijenih tražilaca azila u Bosnu i Hercegovinu i druge zemlje regiona, uznemirila je javnost i izazvala polemiku unutar Republike Srpske. Dok britanske vlasti priželjkuju najlakši način da se reše ilegalnih doseljenika, vlasti BiH ne uspevaju da se nose sa migrantima koji trenutno borave u zemlji. Meštani kod čijih kuća su smešteni žive u stalnom strahu, a neretko se izveštava i o obračunima među došljacima koji završavaju i oružanim sukobima.

Prema ranijim navodima Bi-Bi-Sija i drugih britanskih izvora, plan britanske vlade podrazumeva uspostavljanje takozvanih centara za povratak u zemljama Balkana u koje bi bili smešteni migranti čiji su zahtevi za azil odbijeni, pre nego što budu deportovani u matične zemlje.

Slični modeli već imaju podršku Evropske komisije, koja „centre za povratak” vidi kao „inovativno rešenje” za upravljanje migracijama. Uspostavljanje ovih centara, međutim, zahtevalo bi postizanje bilateralnih sporazuma sa zemljama u kojima bi bili locirani.

Da li bi vlasti u BiH bile spremne da pristanu na formiranje takvih centara? Zbunjujuće je što u Sarajevu ovim navodima nije pridata naročita pažnja, niti su oni tamo izazvali posebno uzbuđenje, za razliku od Banjaluke, gde su vlasti izričite u protivljenju navodnim namerama britanskih vlasti.

Predsednik Srpske Milorad Dodik najavio je da će Narodnoj skupštini uputiti informaciju da bi zauzela stav o namerama Velike Britanije da deportuje migrante u zemlje zapadnog Balkana.

„Dovoljno je da čujemo britanskog premijera koji kaže da želi da u BiH pošalje migrante koji nisu dobili azil, među kojima su i oni s kriminalnim dosijeima. Srpska neće dati nikakvu saglasnost za ovakve aranžmane”, izjavio je Dodik, dodavši da je reč isključivo o pitanju bezbednosti i zaštite unutrašnjeg poretka, a ne o nacionalnoj ili rasnoj pripadnosti migranata.

„Čuli ste novog kancelara Nemačke koji kaže da treba da se rešava pitanje migranata. Kao što vidite, migranti su problem i u SAD”, dodao je nedavno na tu temu Dodik.

Kaže da se plaši scenarija kakav se viđa na evropskim ulicama, pa je kritikovao opozicione partije u RS zbog „zaglušujuće ćutnje”, ironično ih opisavši kao „društvo s ograničenom odgovornošću za uvoz migranata na veliko i trgovinu na malo ’Trojčica’ d.o.o.”

Opozicione partije iz Republike Srpske, koje poslednjih meseci pokušavaju da se uključe u vlast na nivou BiH nakon što je sarajevska „trojka” raskinula saradnju sa SNSD-om, odbacuju Dodikove tvrdnje. Predsednik SDS-a Milan Miličević ocenio je Dodikove izjave kao „politički spin”, uz napomenu da BiH nema potpisan sporazum o readmisiji s Velikom Britanijom i SAD.

„Niti opozicija može sklapati takve sporazume, niti ima nadležnosti u tom domenu. Ako neko može da pristane na takve uslove, to su oni koji trenutno drže vlast, uključujući SNSD”, ocenjuje Milićević. Slično je reagovao i lider PDP-a i gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković, koji je pozvao da se ovo pitanje otvori u Narodnoj skupštini RS.

Dodik je i pre toga optužio opoziciju da je na prošlomesečnom susretu s britanskim šefom diplomatije Dejvidom Lemijem razgovarala o problemu migranata. Stanivuković je i tada rekao da tvrdnja da je opozicija pristala da Srpska postane sabirni centar za migrante „nije samo laž već opasna, ciljana podvala”.

„Nikakva ponuda, nikakav razgovor, pa čak ni jedna jedina reč na tu temu nije izgovorena na sastanku sa britanskim ministrom. Ni direktno, ni u prenesenom značenju”, istakao je Stanivuković.

Dodik je pak tvrdio da je opozicija „slagala javnost” govoreći da je s britanskim ministrom razgovarala o evropskom putu, a pristali su da BiH bude sabirni centar za migrante. „To je potvrdio i premijer Kir Starmer, smatrajući tu stvar gotovom. Bošnjački političari bi pristali na sve”, rekao je Dodik.

Za to vreme, meštani Blažuja u Kantonu Sarajevo tvrde da im je bezbednost ugrožena, a svakodnevni život postao neizvestan zbog migrantskog kampa. Traže da kamp bude zatvoren, a takve zahteve je nakon poslednjeg sukoba, prilikom kojeg je šest migranata ranjeno, pozvao i načelnik Ilidže Nermin Muzur.

Ubistva, tuče, razbojništva, trgovina narkoticima i oružjem i još mnogo toga je od 2019. obeležilo migrantski kamp u Blažuju, nadomak Sarajeva, prenosi N1. Meštani zbog straha obezbeđuju svoju imovinu na različite načine – rešetke na prozorima, katanac na kapiji, pas čuvar – česti su prizori.