Građevinska industrija i dalje pod pritiskom

Građevinski sektor u Srbiji, posmatran kao jedan od ključnih motora privrednog rasta, beleži izvesno usporavanje. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prvom kvartalu 2025. zabeležen je pad vrednosti izvedenih građevinskih radova na teritoriji Srbije za 1,4 odsto u tekućim cenama (važe u trenutku kada su radovi izvedeni, bez korekcije za inflaciju), u odnosu na prvo tromesečje 2024, dok je u stalnim cenama taj pad iznosio 5,6 odsto. Vrednost izvedenih građevinskih radova opada u Vojvodini, kao i u južnoj i istočnoj Srbiji. Indikatori koji obezbeđuju praćenje nivoa građevinske aktivnosti su vrednost izvedenih radova u zemlji i inostranstvu, završene zgrade i ostale građevine, utrošeni građevinski i pogonski materijal na gradilištima.

U osnovi ovog trenda nalazi se više faktora, od ekonomskih do strukturnih, a i tržište rada je suočeno sa dugotrajnim problemom nedostatka kvalifikovane radne snage.

Prof. Ljubodrag Savić s Ekonomskog fakulteta u Beogradu smatra da su blokade u našoj zemlji uticale jednim delom na građevinske poslove i uopšte pad građevinske aktivnosti.

– Kada je reč o stanogradnji, sve više se kupuju polovni stanovi, a smanjuje se, odnosno usporava gradnja novih, što utiče takođe na građevinsku aktivnost. Indirektno na to sve utiče i manji priliv novca u budžet Srbije, a u relativnom smislu, pošto trenutno ne raspolažem apsolutnim brojkama, privredna aktivnost je povezana i sa stranim turistima, što je takođe u osetnom padu. Tu su i strani investitori koji biraju druge destinacije. Na kraju, na pad građevinske aktivnosti kod nas utiče i kriza koja je zahvatila Evropu. Nemačka industrija, s kojom smo u tesnoj vezi, u velikoj je krizi – objašnjava prof. Savić i dodaje da će komplikacije tek nastati na liniji Iran–Izrael, što može dovesti do novih problema u svetskoj privredi, a posledično i kod nas.

Analitičari podsećaju da se posle pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu s većim oprezom izdaju građevinske dozvole, pa sve procedure u vezi s tim znatno usporavaju sprovođenje rešenja. Sve to je indirektno uticalo na pad građevinske aktivnosti. Ipak, iako se građevinska industrija i dalje nalazi pod pritiskom, stručnjaci ocenjuju da bi tokom ove godine moglo doći do stabilizacije. Očekuje se da inflacija dodatno oslabi, a kamatne stope – i domaće i evropske – polako krenu silaznom putanjom. Takav scenario bi mogao stimulisati novu investicionu aktivnost, naročito ako se uzmu u obzir planirani javni projekti.

– Mada su infrastukturni projekti bili usporeniji, sada dolazi vreme za njihov oporavak. Stabilizacija građevinskog tržišta u Srbiji tokom 2025. jeste moguća jer se očekuje smanjenje inflatornih pritisaka pošto inflacija u Srbiji pokazuje trend usporavanja, a i država nastavlja da ulaže u velike infrastrukturne projekte – navodi Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije.

I u Sindikatu radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije smatraju da bi jedan od razloga za manju građevinsku aktivnost mogao da bude manjak radne snage.

– Ako je smanjen broj izdatih dozvola za građevinarstvo, možda u tome ima udela i to što se investitori odlučuju da manje grade jer imaju nedovoljno kvalitetnih radnika – ističe Saša Torlaković, predsednik sindikata.

Antrfile

Beograd protiv ostatka zemlje

Zanimljivo je da usporavanje građevinske aktivnosti nije ravnomerno raspoređeno. Dok su Beograd i Šumadije zabeležili rast građevinskih radova u istom periodu, u gotovo svim ostalim delovima Srbije zabeležen je pad – od Vojvodine do istočne i južne Srbije. Ovi podaci ukazuju na koncentraciju investicija u prestonici, dok ostali regioni ostaju infrastrukturno i investiciono znatno pasivniji.