Iran ne pristaje na kapitulaciju

Donald Tramp je već jednom nogom posredno „uvukao” Ameriku u rat, hteo to ili ne. I to kada je uoči šeste runde pregovora sa Teheranom o nuklearnom programu „zažmurio” na plan Benjamina Netanjahua da započne intenzivne vazdušne napade na Iran. Američki predsednik je sada na prekretnici: da li da zakorači otvoreno i drugom nogom u sukob koji preti da zapali Bliski istok.

Ako napravi taj korak, lako bi mogao da izgub oreol samoproklamovanog „svetskog mirotvorca”. Tramp je ušao u svoj drugi predsednički mandat obećavajući da će zaustaviti ratove koji trenutno besne širom sveta, pre svega u Ukrajini. Usput je najavljivao i kako će sklopiti i nuklearni sporazum sa Iranom. Ukoliko se Amerika pridruži Izraelu u vazdušnim udarima protiv Irana, Tramp bi mogao da ostane i bez Nobelove nagrade za mir koju priželjkuje.

Zaoštrena retorika Bele kuće o sukobu između Izraela i Irana poslednjih nekoliko dana počela je da sve više naginje otvorenoj podršci izraelskoj ofanzivi. Po povratku sa samita G7 u Kanadi američki predsednik je održao sastanak sa timom za nacionalnu bezbednost na kojem se procenjivala mogućnost da se SAD priključe izraelskim napadima na Iran.

Posle Trampovih poziva na bezuslovnu kapitulaciju i ličnih pretnji da zna gde se skriva vrhovni vođa Irana i da ga za sada neće uklanjati, juče se Ali Hamnei obratio naciji. On je upozorio da će bilo kakva američka vojna intervencija nesumnjivo prouzrokovati nepopravljivu štetu osudivši „preteće i smešne izjave” Trampa.

„Iranska nacija će se čvrsto suprotstaviti nametnutom ratu, baš kao što će se čvrsto suprotstaviti nametnutom miru. Iran se neće nikome predati niti će da prihvati bilo kakva nametanja”, poručio je on u televizijskom obraćanju naciji, prenosi Tasnim.

Kako je rekao, Izrael je napravio „tešku grešku” napadom na Iran i platiće cenu. Američko ratno vazduhoplovstvo je već pokrenulo proces raspoređivanja borbenih aviona u baze na Bliskom istoku nakon što je u evropske baze upućeno više od dvadesetak aviona-tankera američke vojne avijacije koji omogućavaju da se borbeni avioni u vazduhu, tokom leta, dopune gorivom, potvrdila su tri neimenovana američka zvaničnika za američki vojni portal TVZ. Navodi se da SAD raspoređuju i veći broj borbenih aviona na Bliski istok, uključujući i borbene avione F-16 i F-35, prenosi Rojters. A postoje indikacije da bi iz vazduhoplovne baze Lengli u Virdžiniji na Bliski istok mogli da budu upućeni i američki napredni stelt lovci F-22.

Kako piše „Njujork tajms”, američki predsednik još razmišlja da li da uđe u sukob sa Iranom kako bi bombardovao postrojenje Fordo, jedno od dva glavna iranska centra za obogaćivanje uranijuma. Dva izraelska zvaničnika potvrdila su za „Aksios” da Netanjahu i izraelski vojni vrh i dalje veruju da je verovatno da će Tramp u narednim danima ući u rat kako bi bombardovao iranski podzemni pogon za obogaćivanje uranijuma. Tel Avivu je potrebno da se Vašington uključi u sukob i zato što samo američka vojska raspolaže dovoljno velikom bombom, GBU 57/B, koja bi mogla da uništi Fordo koji se nalazi u planinama na dubini od 80–90 metara. Kako piše „Gardijan”, za sada nema informacija o razmeštanju bombardera B-2 koji bi bili korišćeni za napad na iransko duboko ukopano nuklearno postrojenje Fordo bombama za razbijanje bunkera teškim 13,6 tona.

Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov upozorio je juče da bi direktna američka vojna pomoć Izraelu mogla radikalno destabilizovati situaciju na Bliskom istoku. Rjabkov je, kako prenosi Interfaks, rekao da Rusija upozorava SAD da ne pruža takvu pomoć Izraelu.

Kako se saznaje, za sada nisu svi Trampovi savetnici saglasni oko ulaska u ovaj sukob. Pojedini upozoravaju da bi američka intervencija potpuno promenila tok rata. Kritičari mogućeg napada upozoravaju na rizik od širenja sukoba na celu regiju i potencijalno uvlačenje SAD u dugotrajni konflikt na Bliskom istoku. S druge strane, zagovornici tvrde da je ovo prilika za značajno slabljenje iranskog nuklearnog programa.

Britansko-izraelski politikolog Danijel Levi, predsednik istraživačkog instituta „Projekat SAD/Bliski istok”, kaže za „Dojče vele” da nije slučajno što je Netanjahu pokrenuo vojnu ofanzivu baš u ovom trenutku. Ukoliko bi pregovori Vašingtona i Teherana bili uspešni, Amerikanci bi verovatno sprečili Izrael da pokrene napade.

Levi smatra da se Tramp još uvek drži „cik-cak” kursa prema ovom pitanju, jer je njegova biračka baza pokreta MAGA („Učinimo Ameriku ponovo velikom”) podeljena kada je reč o vojnim operacijama na Bliskom istoku. S jedne strane, postoji frakcija koja u potpunosti podržava Trampov moto „Amerika na prvom mestu” i za njih su interesi SAD važniji od svega drugog i poslednje što ta frakcija želi jeste da se SAD umešaju u neki novi ratni sukob. Ali, među Trampovim pristalicama bilo je i mnogo konzervativnih američkih Jevreja kojima je ključno da se Izrael podrži bez ikakvih „ako” i „ali” – čak i vojno ako je potrebno.

U Kongresu bi da ograniče odluke predsednika SAD

Neki zakonodavci trenutno pokušavaju da ograniče Trampovu mogućnost da naloži američke vazdušne udare na Iran. U tom pokušaju, republikanski predstavnik Kentakija Tomas Mesi se založio za blokiranje takvog poteza bez odobrenja. „Ovo nije naš rat. Čak i da jeste, Kongres mora da odluči o takvim pitanjima u skladu sa našim Ustavom” napisao je Mesi na mreži „Iks”.

Prema američkom zakonu, predsednik SAD nema isključivo ovlašćenje da formalno objavi rat nekoj drugoj zemlji, već to može samo Kongres – zakonodavci izabrani u članstvo Predstavničkog doma i Senata. Međutim, američki zakon takođe kaže da je predsednik SAD vrhovni komandant oružanih snaga, a to znači da on može da rasporedi američke trupe i da vodi vojne operacije bez formalne objave ra