Lekovita Rusanda u srcu Banata

Melenci – Nepregledna vojvođanska ravnica i u njoj Banat, žitna polja, zemlja obrađena rukama vrednih paora, vinogradi, a u srcu regije – jezero Rusanda. Jedinstveno u svetu i najveće slano jezero u Srbiji jedini je ostatak Panonskog mora u Evropi. Priroda ga je darivala fenomenom poznatim kao ,,cvetanje soli” i predstavlja pravo čudo prirode koje u svom dnu krije blago – lekovito blato.

O jezeru Rusanda ispredaju se razne legende, a na licu mesta proveravali smo se da nije sve samo bajka i mit. Prostire se na oko četiri kvadratna kilometra i voda u njemu slanija je od morske, poseduje čak do 60 odsto saliniteta. Prošlo je 157 godina od otkrića lekovitosti mulja i vode, a ono i dalje privlači pažnju bolesnih i stručnjaka.

– Nisam mogla da verujem da više nemam bol u leđima kad se ujutru probudim i da mi je kičma ispravljena – kaže za ,,Politiku” Jasmina Medenica iz Beograda.

– Kad sam video jednu ženu da je ušla hodajući uz pomoć štake, a izašla noseći je u ruci i ne koristeći je, sve mi je bilo jasno. Ja imam problem sa kukovima i sad mi je mnogo lakše, hodam kao mladić – svedoči Savo Miladinović iz Inđije.

Blato iz Rusande poznato je kao jedino lekovito koje se koristi bez ikakvih dodatnih primesa, baš takvo kakvo se i nalazi na dnu jezera. Vadi se velikim kašikama i zakonom je zaštićeno, zbog čega ne sme da se iznosi van banjskog kompleksa.

– Blato je bogato mineralima, natrijum-hloridom, jodom, fosforom. Tlo je slano, pošto je Rusanda jedini ostatak Panonskog mora u Evropi. Postoje Velika i Mala Rusanda, koje dele vinogradi. Ovde se zimi deca klizaju, ljudi se leče, nema ribe i ne može da se kupa, jer je jezero plitko – objašnjava Gordana Popov, terapeut.

Takozvani mineralni peloid iz jezera vadi se uz pomoć čamca i specijalnih velikih kašika, a nakon korišćenja vraća se u Rusandu.

– Sećam se da smo se kao deca mazali blatom iz Rusande, baš smo uživali. Od Melanaca do Kumana ima oko pet kilometara, nas tridesetak išlo je u Rusandu da se kupa. Mazali smo se blatom obavezno, zbog zdravlja. Po povratku kući, u letnjem periodu, blato se osušilo, pa nismo mogli da hodamo. Sve nas je čupalo i bolelo – priseća se Stevan Radišić iz Kumana, koji se posle mnogo godina vratio u Rusandu, ali kao pacijent.

U trenutku, pogled nam se prikovao i ostajemo bez daha. Izdaleka, nalik na prelepu belu prašinu, magične čestice, koje predstavljaju so koja lebdi nad jezerom, stvaraju nestvaran, bajkovit prizor. Čini se kao da je neko otvorio čarobnu lampu iz koje je izašao beli džin. Uveravamo se da na potomcima nekadašnjeg Panonskog mora čuda postoje. Fenomen je to poznat kao ,,cvetanje soli” koja je vrlo korisna za zaštićene biljne i životinjske vrste. A njih je ovde preko dve stotine.

Velelepni beli tepih nad jezerom Rusanda kao da nas mami i opominje – da li smo ovom prirodnom blagu posvetili dovoljno pažnje? Pitanje, kao i bela slana prašina zajedno ostaju da lebde nad ovim dragocenim, lekovitim krajem banatske ravnice.

Kada su visoke temperature, u Rusandi dolazi do isparavanja vode koja u letnjim mesecima čini da jezero povremeno presuši. Tada se na njegovom dnu nagomilavaju mineralne soli, tako da je cela površina potpuno bela. Ćudljivost prirode ovde se prikazuje u svim svojim oblicima, a za ovo mesto vezuju se i mnoge legende koje ga dodatno čine mističnim i primamljivim. Jedna od njih je i kako je blato počelo da se koristi.

– Jedna od legendi kaže da je u neka davna vremena lokalni pastir po imenu Sava Rus imao kožne promene na rukama. Dok je čuvao ovce, kupao se u jezeru, ruke isprljao blatom i izlečio svoju bolest. S obzirom na to da mu je Rus bilo prezime, Rusanda je po njemu dobila ime. Druga legenda kaže da je jedna devojka na obali jezera prala vunu i tako izgubila svoj verenički prsten. Dok ga je tražila u mulju, izlečila je ruke od artritisa. Njeno ime je bilo Roksanda – priča terapeut Gordana Popov.