Trampova kocka života

Donald Tramp je u prvom mandatu i doskora ponavljao da je protivnik američkih vojnih intervencija po svetu, ali je bombardovanjem tri iranska nuklearna postrojenja pogazio sopstvene principe, postao saučesnik u agresiji i ponovio katastrofalnu grešku Džordža V. Buša, koji je 2003. napao Irak i SAD direktno uveo u rat s nesagledivim posledicama.

„Sada je vreme za mir. Ovo je istorijski trenutak za Sjedinjene Države, Izrael i svet”, napisao je Tramp vođen sloganom „mir kroz snagu”. Snaga je pokazana, ali mnogi posle američkih iskustava u Avganistanu i Iraku sumnjaju da vodi miru.

Naredba za napad, doneta uprkos protivljenju nekih od njegovih najbližih savetnika, najveća je kocka Trampove karijere. Da li će „tigar od papira” prihvatiti poraz, ili će Iran uzvratiti na način koji će Ameriku uvesti u dug i skup rat?

Kakve su štete bombe nanele iranskim postrojenjima za obogaćivanje uranijuma tek će se utvrditi, ali izvesno je da je Tramp razneo diplomatiju i pregovore s Iranom koji su nedeljama trajali uz posredovanje Omana. Njegova odluka nosi velike rizike po Bliski istok i svet u celini, ali i uzdrmava predsednikove pozicije u Americi.

Da li je „spektakularni uspeh” bombardovanja početak kraja decenijama dugog konflikta s Iranom, ili početak eskalacije rata i njegove još opasnije faze?

Američki predsednik je još jednom pokazao da odluke donosi impulsivno. Danima je lutao između izjava da je uspeh pregovora s Teheranom „nadohvat ruke” i odbijanja apela izraelskog premijera da se pridruži ratu, i gromoglasnih pretnji Iranu i zahteva za „bezuslovnu predaju”.

Odlukom da se saglasi s izraelskim udarom 13. juna, dva dana pre nego što je trebalo da počne šesta runda pregovora, naveo je Teheran da proceni da u tom periodu neće biti napadnut. Potom je najavio da će odluku da li da se priključi operacijama doneti za dve nedelje, da bi dva dana kasnije – za mnoge iznenađujuće brzo – presekao i naredio da strateški bombarderi B-2 izbace 14 tona teške bombe na iranska postrojenja u Fordou, Natancu i Isfahanu.

Trampov Vašington je po drugi put izgubio kredibilitet. Prvi put je to bilo 2018, kad je jednostrano napustio nuklearni sporazum s Iranom i prekršio međunarodni ugovor. Sada je usred pregovaračkog procesa odustao od diplomatije i ostavio mogućnost novih udara.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu i militantna desnica koja dve decenije podržava njegov plan vojnog razračuna s vlastima u Teheranu biće usamljeni u likovanju što se Tramp opredelio za vojnu opciju – po svemu sudeći bez čvrsto razrađene izlazne opcije, koju nema ni Izrael.

Da li će Izrael prekinuti s napadima? Zvaničnici koji su najavljivali dugu kampanju sada slave, ali nisu za prekid operacija. Sve je jasnije da je Netanjahuov završni cilj promena režima u Teheranu.

Iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei, kao i Tramp među republikancima, suočen je s različitim mišljenjima unutar establišmenta, ali je izvesno da Teheran neće prihvatiti kapitulaciju. On je Amerikance upozorio da sledi „nepopravljiva šteta”. Samo je pitanje kakva.

Blokada Ormuskog tesnaca, koja bi unela haos na svetsko tržište nafte? Napadi na vojne baze SAD po regionu gde je stacionirano 40.000 američkih vojnika, koje najavljuje Islamska revolucionarna garda? Napadi na američke diplomatske misije? Angažovanje iranskih saveznika bez obzira na to koliko je Osovina otpora oslabljena promenom vlasti u Siriji. Iran računa na Hezbolah u Libanu, šiitske milicije po Iraku kao i na Hute u Jemenu.

Islamska Republika između opcija da brzo uzvrati, da odgovori kasnije ili da ne učini ništa, nema dilemu: odmah posle američkog napada lansirano je više od 40 raketa prema Izraelu. Ništa nije završeno. Pre će biti da je ovo početak dugog, razornog i izazovnog konflikta.