Петак, 18.07.2025. ✝ Верски календар € Курсна листа

Трампова коцка живота

(EPA-EFE/Carlos Barria / POOL)

Доналд Трамп је у првом мандату и доскора понављао да је противник америчких војних интервенција по свету, али је бомбардовањем три иранска нуклеарна постројења погазио сопствене принципе, постао саучесник у агресији и поновио катастрофалну грешку Џорџа В. Буша, који је 2003. напао Ирак и САД директно увео у рат с несагледивим последицама.

„Сада је време за мир. Ово је историјски тренутак за Сједињене Државе, Израел и свет”, написао је Трамп вођен слоганом „мир кроз снагу”. Снага је показана, али многи после америчких искустава у Авганистану и Ираку сумњају да води миру.

Наредба за напад, донета упркос противљењу неких од његових најближих саветника, највећа је коцка Трампове каријере. Да ли ће „тигар од папира” прихватити пораз, или ће Иран узвратити на начин који ће Америку увести у дуг и скуп рат?

Какве су штете бомбе нанеле иранским постројењима за обогаћивање уранијума тек ће се утврдити, али извесно је да је Трамп разнео дипломатију и преговоре с Ираном који су недељама трајали уз посредовање Омана. Његова одлука носи велике ризике по Блиски исток и свет у целини, али и уздрмава председникове позиције у Америци.

Да ли је „спектакуларни успех” бомбардовања почетак краја деценијама дугог конфликта с Ираном, или почетак ескалације рата и његове још опасније фазе?

Амерички председник је још једном показао да одлуке доноси импулсивно. Данима је лутао између изјава да је успех преговора с Техераном „надохват руке” и одбијања апела израелског премијера да се придружи рату, и громогласних претњи Ирану и захтева за „безусловну предају”.

Одлуком да се сагласи с израелским ударом 13. јуна, два дана пре него што је требало да почне шеста рунда преговора, навео је Техеран да процени да у том периоду неће бити нападнут. Потом је најавио да ће одлуку да ли да се прикључи операцијама донети за две недеље, да би два дана касније – за многе изненађујуће брзо – пресекао и наредио да стратешки бомбардери Б-2 избаце 14 тона тешке бомбе на иранска постројења у Фордоу, Натанцу и Исфахану.

Трампов Вашингтон је по други пут изгубио кредибилитет. Први пут је то било 2018, кад је једнострано напустио нуклеарни споразум с Ираном и прекршио међународни уговор. Сада је усред преговарачког процеса одустао од дипломатије и оставио могућност нових удара.

Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху и милитантна десница која две деценије подржава његов план војног разрачуна с властима у Техерану биће усамљени у ликовању што се Трамп определио за војну опцију – по свему судећи без чврсто разрађене излазне опције, коју нема ни Израел.

Да ли ће Израел прекинути с нападима? Званичници који су најављивали дугу кампању сада славе, али нису за прекид операција. Све је јасније да је Нетанјахуов завршни циљ промена режима у Техерану.

Ирански врховни вођа ајатолах Али Хамнеи, као и Трамп међу републиканцима, суочен је с различитим мишљењима унутар естаблишмента, али је извесно да Техеран неће прихватити капитулацију. Он је Американце упозорио да следи „непоправљива штета”. Само је питање каква.

Блокада Ормуског теснаца, која би унела хаос на светско тржиште нафте? Напади на војне базе САД по региону где је стационирано 40.000 америчких војника, које најављује Исламска револуционарна гарда? Напади на америчке дипломатске мисије? Ангажовање иранских савезника без обзира на то колико је Осовина отпора ослабљена променом власти у Сирији. Иран рачуна на Хезболах у Либану, шиитске милиције по Ираку као и на Хуте у Јемену.

Исламска Република између опција да брзо узврати, да одговори касније или да не учини ништа, нема дилему: одмах после америчког напада лансирано је више од 40 ракета према Израелу. Ништа није завршено. Пре ће бити да је ово почетак дугог, разорног и изазовног конфликта.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.