Cipele

Bilans protekle godine – posle mnogo cimanja, pobedila parola „Za evropsku Srbiju”. Dokusurena privatizacija Srbije. U Kragujevac došao „Fijat”. Uhapšen i isporučen Radovan Karadžić. Plate direktora javnih preduzeća milionske, ali su zato uhapšeni malverzanti iz gradske čistoće koji su metlama oštetili državu. Otkrivene malverzacije oko Univerzijade. Socijalisti ušli u vladu. LDP podržava vladu i ostvaruje svoj predizborni slogan: „Od nas zavisi”. Obećane akcije od hiljadu evra istopile se kao sladoled na suncu – razlog su klimatske promene. Umro Šaban Bajramović sa sto hiljada dinara pomoći od države. Evropa postavlja Srbiji nove uslove – a koji su to uslovi, saznaćemo kad ispunimo prethodne. Sve češće u Evropi pominju Vojvodinu. Evroentuzijazam, glavni propagandni zadatak marketing službe vladajuće koalicije. Zabranjeno pušenje. Tajkunizacija Srbije. Potraga za nacionalistima, fašistima, desničarima i ostalim evroskepticima među srpskim intelektualcima, pojačana. Bela knjiga, crni spiskovi. Svetska ekonomska kriza zahvatila zapadnu poluloptu. Američki ambasador u Srbiji izjavljuje da Amerika ohrabruje preostale zemlje da priznaju Kosovo. Na primer, Crnu Goru. Rezervisti sa juga Srbije i dalje su očajni. Pocepala se Srpska radikalna stranka. Vratili se komesari . RTS proslavio 50 godina, ali oni koji su poručivali da „život ne može da čeka”, nisu došli na proslavu nacionalnog servisa pošto „Evropa nema alternativu”. (Spisak značajnih događaja, koji nas tačno opisuju, može neograničeno da se širi.)

Ova godina, protekla u buci i besu, završava se , na globalnom planu, simboličkim gestom iračkog novinara, koji je odlazećeg američkog predsednika Buša, na konferenciji za novinare u Bagdadu, gađao cipelama. Slava koju je potom, na Internetu, zaradio dotični novinar (u međuvremenu uhapšen i nekoliko puta pretučen, i kome se smeši zatvorska kazna od najmanje nekoliko godina) teško se može meriti sa bilo kojom globalnom „slavom”. Jer ovde se radi o svojevrsnom konzenzusu oduševljenja kojim su mali ljudi diljem zemaljske kugle prihvatiliovaj nesvakidašnji gest. Da i ne govorimo o humorističkoj strani priče – u kojoj je turska fabrika koja je proizvela „gnevne cipele” zatrpana novim porudžbinama, a na internet-aukcijama čuvene cipele već dostižu vrtoglave cifre.

Priča o cipelama zafrljačenim u glavu najmoćnijeg čoveka na svetu, u zemlji u koju je „uveo demokratiju” sravnjujući je sa zemljom i nemilosrdno žrtvujući stotine hiljada života pod parolom „oslobađanja”, jeste priča o novom svetskom poretku, o globalnoj okupaciji, pred kojom mali čovek može da uradi samo to – da zafrljači cipelu ili da na Internetu skuplja varljivu nadu da se normalni svet digao na noge, te da će cipele spasiti čovečanstvo od terora „velikog brata”. Svojevrsna simbolička revolucija bosonogih ovih dana je san svih onih koji su osetili „pravedne ciljeve” američke politike.

U isto vreme, nesvakidašnje snažna medijska kampanja učinila je od Baraka Obame, novog svetskog mesiju, koji će , navodno, doneti promene.

U Srbiji, zemlji koja je u mnogo čemu „evropski Irak”, u noći američkih predsedničkih izbora, naši političari su otvarali šampanjac, slaveći Obaminu pobedu. Nisam odavno videla ništa tužnije. Da stvar bude još gora, naši političari nisu stigli ni da se otrezne od onih mehurića, a Obama je u svoj štab doveo ekipu koja nam je godinama unazad „uvodila demokratiju i učila nas slobodi” dodajući i da snažno podržava nezavisnost Kosova, koja će biti praćena pozamašnim novčanim sredstvima.

Ova godina će ostati upamćena i po neverovatnom naporu naših političara da nas ubede da je učestvovanje u svetskom reality show „Veliki brat”, kruna našeg sveukupnog oslobođenja i garant naše svetle budućnosti, u redovima za vize. Koja možda i nije toliko svetla, s obzirom na to da svi najavljuju strašnu 2009, koristeći već sad te reči kao svojevrsni alibi.

To samo znači da će nas u 2009. izuti.

Srećna Nova godina! www.mirjanabm.com