Ципеле

Биланс протекле године – после много цимања, победила парола „За европску Србију”. Докусурена приватизација Србије. У Крагујевац дошао „Фијат”. Ухапшен и испоручен Радован Караџић. Плате директора јавних предузећа милионске, али су зато ухапшени малверзанти из градске чистоће који су метлама оштетили државу. Откривене малверзације око Универзијаде. Социјалисти ушли у владу. ЛДП подржава владу и остварује свој предизборни слоган: „Од нас зависи”. Обећане акције од хиљаду евра истопиле се као сладолед на сунцу – разлог су климатске промене. Умро Шабан Бајрамовић са сто хиљада динара помоћи од државе. Европа поставља Србији нове услове – а који су то услови, сазнаћемо кад испунимо претходне. Све чешће у Европи помињу Војводину. Евроентузијазам, главни пропагандни задатак маркетинг службе владајуће коалиције. Забрањено пушење. Тајкунизација Србије. Потрага за националистима, фашистима, десничарима и осталим евроскептицима међу српским интелектуалцима, појачана. Бела књига, црни спискови. Светска економска криза захватила западну полулопту. Амерички амбасадор у Србији изјављује да Америка охрабрује преостале земље да признају Косово. На пример, Црну Гору. Резервисти са југа Србије и даље су очајни. Поцепала се Српска радикална странка. Вратили се комесари . РТС прославио 50 година, али они који су поручивали да „живот не може да чека”, нису дошли на прославу националног сервиса пошто „Европа нема алтернативу”. (Списак значајних догађаја, који нас тачно описују, може неограничено да се шири.)

Ова година, протекла у буци и бесу, завршава се , на глобалном плану, симболичким гестом ирачког новинара, који је одлазећег америчког председника Буша, на конференцији за новинаре у Багдаду, гађао ципелама. Слава коју је потом, на Интернету, зарадио дотични новинар (у међувремену ухапшен и неколико пута претучен, и коме се смеши затворска казна од најмање неколико година) тешко се може мерити са било којом глобалном „славом”. Јер овде се ради о својеврсном конзензусу одушевљења којим су мали људи диљем земаљске кугле прихватилиовај несвакидашњи гест. Да и не говоримо о хумористичкој страни приче – у којој је турска фабрика која је произвела „гневне ципеле” затрпана новим поруџбинама, а на интернет-аукцијама чувене ципеле већ достижу вртоглаве цифре.

Прича о ципелама зафрљаченим у главу најмоћнијег човека на свету, у земљи у коју је „увео демократију” сравњујући је са земљом и немилосрдно жртвујући стотине хиљада живота под паролом „ослобађања”, јесте прича о новом светском поретку, о глобалној окупацији, пред којом мали човек може да уради само то – да зафрљачи ципелу или да на Интернету скупља варљиву наду да се нормални свет дигао на ноге, те да ће ципеле спасити човечанство од терора „великог брата”. Својеврсна симболичка револуција босоногих ових дана је сан свих оних који су осетили „праведне циљеве” америчке политике.

У исто време, несвакидашње снажна медијска кампања учинила је од Барака Обаме, новог светског месију, који ће , наводно, донети промене.

У Србији, земљи која је у много чему „европски Ирак”, у ноћи америчких председничких избора, наши политичари су отварали шампањац, славећи Обамину победу. Нисам одавно видела ништа тужније. Да ствар буде још гора, наши политичари нису стигли ни да се отрезне од оних мехурића, а Обама је у свој штаб довео екипу која нам је годинама уназад „уводила демократију и учила нас слободи” додајући и да снажно подржава независност Косова, која ће бити праћена позамашним новчаним средствима.

Ова година ће остати упамћена и по невероватном напору наших политичара да нас убеде да је учествовање у светском reality show „Велики брат”, круна нашег свеукупног ослобођења и гарант наше светле будућности, у редовима за визе. Која можда и није толико светла, с обзиром на то да сви најављују страшну 2009, користећи већ сад те речи као својеврсни алиби.

То само значи да ће нас у 2009. изути.

Срећна Нова година! www.mirjanabm.com