Isplati li se opoziciji napuštanje parlamenta

Poslanici vladajuće koalicije na narednoj sednici Skupštine Srbije, koja će najverovatnije biti održana za dvadesetak dana, neće imati s kim da raspravljaju o predlozima zakona, jer njihove kolege iz opozicije neće ući u salu. Najveći deo opozicionih partija prihvatio je poziv studenata blokadera da pristupi bojkotu rada republičkog parlamenta, ali bez predaje mandata. U objavi na društvenim mrežama naveli su da opozicija treba da stane uz studente i sve slobodoumne građane kako bi se izvršio pritisak da budu raspisani vanredni parlamentarni izbori.

Komentarišući ovaj poziv blokadera, predsednik republike Aleksandar Vučić, koji po Ustavu Srbije raspisuje izbore, konstatovao je da je to njihov najpametniji potez do sada, koji on, kako je rekao, apsolutno podržava. Zaključio je da im je to genijalna ideja. „Kao da je velika razlika kad su tamo i kad nisu. Taman lepo da ne budu u skupštini, bar znamo da neće biti dimnih bombi i da neće činiti bogzna kakva čuda. Što pre da napuste Narodnu skupštinu, taman da se nešto normalno i na vreme uradi, da niko ne bude povređen”, rekao je Vučić.

A predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić ocenila je da je poziv Demokratske stranke na zahtev studenata u blokadi da opozicija prekine rad u Narodnoj skupštini Srbije – besmislen. „Odgovorno od stranaka bivšeg režima bilo bi da svoje mandate zadrže, da svoje glasače poslušaju i da se bore u institucijama, kao što se mnogi od njih bore”, kazala je Brnabićeva za TV Pink. Navela je da će izbori najverovatnije biti krajem 2026. godine i pozvala na „očuvanje institucija”. „Uverena sam da će razumeti da i njihovi glasači ne žele protiv države i protiv institucija, njihov posao i njihova obaveza su da učestvuju u parlamentu i u radu institucija i da na taj način štite i brane i pokazuju drugačiju politiku”, rekla je Brnabićeva.

Parlamentarne opozicione partije pak odbacuju ove navode i njihovi poslanici, ukoliko se nešto ne promeni do naredne skupštinske sednice, kako sada najavljuju, najverovatnije neće učestvovati u radu zakonodavnog organa.

Poslanik Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta pre poziva dela studenata odlučio je da napusti rad skupštine dok ne budu raspisani vanredni parlamentarni izbori. Za „Politiku” kaže da njegova poslanička grupa neće više učestvovati u radu Skupštine Srbije. „Tražimo raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Nećemo se vratiti u salu i dobro je što će nam se pridružiti ostali poslanici opozicije. Možemo da se vratimo samo s narodom, kao 5. oktobra 2000. godine”, kaže Jovanović. Dodaje da svi treba da izađu na ulice i na barikade, sve dok, kako je rekao, naša deca ne budu puštena iz zatvora. „Sve dok naša deca ne budu oslobođena nećemo stati”, naglasio je Ćuta.

Prva partija koja je prihvatila apel studenata u blokadi da bojkotuje rad republičkog parlamenta je Demokratska stranka. Iz ove partije u dopisu kolegama iz opozicije podsećaju da poslanici DS-a već duže od šest meseci ne učestvuju u radu, kako ocenjuju, obesmišljene Narodne skupštine Republike Srbije. „U ovom trenutku, kad su studenti jasno i odlučno pozvali sve istinske opozicione političke aktere da napuste rad skupštine i time doprinesu pritisku za raspisivanje fer i slobodnih izbora, smatramo da više ne postoji nijedan politički, moralni ili strateški argument da opozicione stranke ostanu u sali koja odavno ne predstavlja volju građana i mesto dijaloga”, navodi se u dopisu DS-a.

Stranka slobode i pravde saopštila je, takođe, da neće učestvovati u radu Narodne skupštine, kao i da zahteva oslobađanje ljudi koji su uhapšeni na demonstracijama i blokadama u poslednjih nekoliko dana. „Predsedništvo Stranke slobode i pravde poziva sve političke i društvene aktere na hitan dijalog i koordinaciju zajedničke borbe protiv režima Aleksandra Vučića”, navodi se u saopštenju SSP-a.

Da će bojkotovati rad Narodne skupštine saopštila je i poslanička grupa Pokret radnika Sloga – Struka, ističući da će ostati dosledni principima solidarnosti, klasne borbe i političke odgovornosti. U saopštenju stranke Srbija centar navodi se da poslanici te stranke neće učestvovati ni na sednicama, a ni u radu skupštinskih odbora, dok se na slobodu ne puste svi studenti i građani koji su privedeni na demonstracijama i dok se „iz Pionirskog parka ne ukloni kamp paravojnih formacija”. Navode da imaju još dva zahteva – da se „prekine hapšenje i nasilje nad ljudima koji mirno protestuju” i da se Žandarmerija i pripadnici Specijalne brigade policije povuku s ulica.

Ni poslanici Zeleno-levog fronta neće učestvovati u radu parlamenta, navodeći, između ostalog, da se „Srbija nalazi na ivici građanskog rata”. „Prisluškivanja, hapšenja studenata za rušenje ustavnog poretka, prebijanja, napadi maskiranih batinaša na studente, pa čak i zaletanje policijskih kombija na ljude jesu načini na koje ovaj režim odgovara na zahteve građana. Dok traje policijska represija i dok na ulicama gradova u Srbiji red zavode maskirane režimske falange, bez obzira na važnost tema koje će se naći na dnevnom redu naredne sednice Narodne skupštine, ne možemo na njoj učestvovati”, poručuju poslanici ZLF-a. Dodaju da je u takvoj atmosferi nasilja neophodno koordinisati sve zajedničke napore studenata i političkih i društvenih aktera za smenu režima, kako u institucijama, tako i na ulicama.

I lider Novog DSS-a Miloš Jovanović smatra da je opravdan zahtev da se bojkotuje rad Skupštine Srbije. Podseća da koalicija NADA, čiji je Novi DSS član, ne učestvuje u radu parlamenta. „Mi niti jednim svojim činom ili potezom nismo hteli da doprinesemo stvaranju privida normalnosti u zemlji u kojoj poodavno ništa više nije normalno. Iz tog razloga, od kada je došlo do ubistva šesnaestoro ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu, nismo učestvovali u radu parlamenta”, naveo je, između ostalog, Jovanović.

Obe struje POKS-a zahtev studenta koji učestvuju u blokadama za bojkot parlamenta smatraju opravdanim. „Podržavamo zahtev studenata da opozicija bojkotuje parlament, bez vraćanja mandata, kao i najavu ostalih opozicionih stranaka o bojkotu. Taj potez je ispravan i neophodan u borbi protiv režima Aleksandra Vučića”, kaže Vladimir Jelić, predsednik jednog krila POKS-a. Dodaje da za POKS nema skupštine, niti treba omogućiti njen rad dokle god na ulicama traju borbe protiv režima koji sprovodi brutalnu odmazdu nad studentima i građanima. I Vladimir Đorđević, poslanik druge struje POKS-a, smatra da je parlament nelegitiman i da poslanici ove stranke od samog starta studentskih blokada bojkotuju skupštinu.

A Dejan Miletić, direktor Centra za proučavanje globalizacije, kaže da je velika šansa da najveći deo opozicionih struktura prihvati privremeni izlazak iz parlamenta, što će dodatno usložiti našu političku situaciju. Za „Politiku” ocenjuje da bi eventualno taj potez dodatno usložio i ovako složenu političku scenu Srbije i poziv je parlamentarnoj opoziciji da se ujedini u delovanju rušenju vlasti uz pomoć studentskih protesta. „Cilj je da se ovim potezom i postupkom udružuje i tako se stvori jedinstven front, ukoliko bi to prihvatila parlamentarna opozicija. Time bi ona tupila oštricu delovanja drugih demonstranata, jer na taj način neće biti suprotstavljena i neće se smatrati da je nelegitimna, neozbiljna i posmatrana kao deo miljea vlasti, a ne kao ozbiljna opozicija. Tim potezom bi se sve to anuliralo, taj antagonizam koji se stvara”, kaže Dejan Miletić.

Istupanjem iz parlamenta mogla bi da se otupi oštrica konfrontacije koja postoji između blokadera demonstranata i opozicije, ako prihvati da deluju sinronizovano i da ne učestvuju u radu parlamenta. Međutim, s druge strane, postoji mogućnost da se ovaj deo opozicije od strane vlasti deklariše kao nekonstruktivan, rušilački i da se kroz jednu medijsku inicijativu proba da se dodatno oslabi njen značaj, s tendencijom da se ona stopi među demonstrante. „Postoji opasnost da neki budu razočarani u njihovim redovima koji ih podržavaju i da kažu da oni jednostavno nemaju snagu da se bore parlamentarnim sredstvima i institucionalno, nego da će prosto delovati na način da po svaku cenu idu na rušenje vlasti, ali van institucija”, kaže Miletić.

Politički analitičar Branko Radun kaže da je reč o igri moći između opozicije i studenata – ko će zapravo biti dominantan. Za naš list navodi da je očigledno da su studenti koji protestuju odlučili da nametnu temu izbora i da imaju veliku ulogu u njima. Cilj im je, dodaje, da izađu sa svojom listom i da na neki način potisnu opoziciju.

„Njima, u principu, vlast i nije tolika konkurencija, koliko su jedni drugima. S druge strane, građanska opozicija želi da preuzme proteste i da u stvari njih podrže studenti, a akademci koji blokiraju ulice žele da njih podrži opozicija. Sada je igra čiji je cilj, ko će se nametnuti i iskoristiti sadašnju političku situaciju. Opozicija ima prednost jer ima neke medije koji imaju nemali uticaj u tim krugovima, imaju infrastrukturu na lokalu, iako, ruku na srce, nije ostvarila neke dobre rezultate na izborima, za razliku od studenata, koji tako nešto nemaju, i uz to nemaju iskustvo opozicionog delovanja, iako se na osnovu njihovog sedmomesečnog delovanja može zaključiti da rade na tome i nije slučajno što je predviđena studentska lista. Stvara se konfuzna situacija ko će biti glavni politički takmac vlasti”, kaže Radun.

Na činjenicu da opozicija ima jednu medijsku platformu gde može da deluje protiv vlasti, saopštavajući svoje programsko delovanje, ukazuje Dejan Miletić. Smatra, međutim, da se do sada pokazalo da oni i ne daju previše pažnje programskim načelima, nego da se više ide na blaćenje vlasti, uz pokušaje da se teret neodgovornosti i nesposobnosti prebaci na vladajuću koaliciju i da je to suština delovanja opozicije u parlamentu.

„Nisam siguran koju bi suštinsku platformu opozicija prezentovala, a da već nije poznata, i ne verujem da njihovo delovanje u parlamentu može da se predstavi kao konstruktivno. Stiče se utisak da je ovaj politički trenutak izuzetno težak za parlamentarnu opoziciju, jer se ona našla između nezadovoljstva jednog dela naroda i potrebe da se u Skupštini Srbije bori protiv vlasti. Bojim se da ona nema dovoljno snage da ostane u parlamentu i da će oni izaći, ali očekujem da to bude privremena mera, jer sumnjam da bi to bilo trajno opredeljenje opozicije. Moguće je da se u ovom trenutku solidarišu s protestantima na taj način. Mislim da će opozicija na taj način vrebati šansu da se vlast sruši i da je tu svaka simbioza na svim poljima, kako ideološkim, tako i vrednosnim, za njih prihvatljiva ako se ima u vidu mogućnost promene vlasti”, kaže Miletić.

Gubici i privilegije

Branko Radun ocenjuje da je opozicija sad u defanzivi jer je studenti pozivaju da izađe iz Narodne skupštine i da, ako ih opozicione stranke zaista poslušaju, onda one neće imati tu prednost koju sada imaju. „U tom slučaju bi zavisili od studenata, jer bi morali da se za svoje interese bore na ulici, a tamo se već nalaze studenti. Faktički, oni ih zovu da napuste institucije i da izađu na ulicu i bore se vaninstitucionalno. Teško je očekivati da će opozicija napustiti parlament, jer na osnovu broja mandata ima stabilno finansiranje i imate razne vrste privilegija kada nastupate u Skupštini Srbije, kao što je direktan televizijski program, i toga bi se bilo ko tako lako odrekao. Ako bi se toga odrekli, oni bi u tom smislu bili na istom nivou sa studentima. Ako bi ostali u parlamentu sigurno će biti kritikovani od njih da ih opstruišu i njihove napore da se dođe do izbora, da su im draže privilegije, skupštinski restoran i da oni verovatno tajno negde sarađuju s vlastima”, navodi Branko Radun.