Cunami kod Vašingtona

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 24. decembra – Izrovani delovi kolovoza. Mulj s dokotrljanim kamenčinama…

Uz to, oznake za zabranu saobraćaja, osim za vodovodne radnike i policiju. Iuspomene na jučerašnju dramu, koju su mnogi doživeli kao upad komunalne verzije filmske Godzile u ovdašnju svakodnevicu.

Radoznalci snimaju ostatke „fronta” gde se odigrao jedan od najneobičnijih sukoba delova raspolućene stvarnosti: ogromne vidljive moći i zanemarenosti njenih nevidljivih vitalnih napajališta. Ovekovečuju događaj vrhunske paradoksalnosti: iznenadno pretvaranje saobraćajne arterije u Merilendu – koja povezuje jedno od najbogatijih naselja Amerike, a i šire, sa „centrom globalnog odlučivanja”, za kakav još donekle važi Vašington – u besnu reku.

Bukvalno – u vanredno nastalu reku, ali pitke vode, čija je bujica podsećala na rukavce obližnje prirodne reke Potomak, pa čak i na njene slapove. Kao da je ćudljivi život hteo da poplavom potvrdi naziv pogođene ulice – River roud („put reke”).

Šta se zbilo? Pukla vodovodna cev, najsažetiji je odgovor, koji ne bi zasluživao ni lokalnu a kamoli međunarodnu pažnju.

Ali pukla je cev prečnika 165 centimetara iz koje je prošikljalo, saopštavaju nadležni, oko 600.000 litara vode u minutu. I to ka nizbrdici, vukući sa sobom i kamenje veličine „korpe u koju se stavlja veš za pranje” (ovde oko 70 centimetara).

Ličilo je na cunami, svedoči Marsija Espinola (56), koja je krenula na posao dadilje, da bi najednom postala heroina „sticaja nesreće i sreće”. Dok joj je voda prodirala u auto, sa mobilnog je telefonirala mužu tražeći da se moli za njen život. Iz „sudnjeg časa”, u kombinaciji nadiruće vode i temperature od minus sedam Celzijusa, nju i nekoliko sapatnika iz drugih vozila izvukle su posade spasilačkih čamaca…

Neke od petnaestak zarobljenika izbavila je posada helikoptera, doletelog iz baze Endruz, programirane za operacije „visokog nivoa” – od bezbednosnih akcija nacionalnog značaja do ispraćaja i prihvata domaćih i stranih lidera. Pilot, vodnik, Nejtan Vilok dobacio je ugroženima viseće lestvice dugačke 40 metara.

Sve je to halabuka, preterivanje u američkom stilu, pukla cev pa je to iskorišćeno za vežbu interventnih snaga, reći će neki strani posmatrači. Nije, odgovoriće većina ovdašnjih, što je replika koja zaslužuje detaljnije objašnjenje.

Prvo, prosto se provalila ulica i pretvorila se u korito bujice, kaže vatrogasac Bil Felps (prezimenjak ovdašnjeg plivačkog šampiona proglašenog za američkog sportistu godine) iz okruga Montgomeri, čija je deonica nastradala. Drugo, ispod tla se nalazi mnoštvo cevi iz koje bi mogli da pokuljaju slični „gejziri”. Treće, vodovodne instalacije su prilično dotrajale, a ni slične drame dosad nisu nagnale nadležne da ulože u zamenu cevi. Četvrto, administracija Džordža Buša je zapostavila održavanje infrastrukture, zarad viših ciljeva, u koje spada i rat u Iraku poveden na osnovu pogrešnih informacija. Peto, novoizabrani predsednik Barak Obama je kao jedan od prioriteta budućeg mandata proglasio popravku zapuštenih instalacija, od drumova do vodovoda, što treba da javnim radovima smanji rastuću nezaposlenost…

Sve to i još niz drugih raskola, zbog kojih supersila povremeno liči na zemlju „trećeg sveta”, ukazuje na šira preispitivanja društvenog modela koji se odavde preporučuje, pa često i nameće, drugima. Pretvaranje River rouda u značenje njenog imena (put reke) potvrdilo je da i ovde funkcioniše princip „brigo moja pređi na drugoga”, koji se iskazao i u posrtanju giganata Volstrita.

Stanovnici vašingtonskih predgrađa Potomak i Betesda, na čijem se drumu desila drama, mogli bi i sami da ulože u postojanost komunalnog sistema. S prosečnim godišnjim prihodom domaćinstva od 183.358 dolara, Potomak, na primer, važi, za sedmo po imućnosti naselje u SAD. Ali u njemu individualne udobnosti kao da znatno nadvisuju potrebe kolektivne bezbednosti, u koje spada neophodna blagovremena zamene dotrajalih – kanala vode za piće.