Pozvoni i beži

Po uzoru na nekada popularni dečji nestašluk „pozvoni i beži” blokaderi su jutros započeli svoju „totalnu blokadu” Beograda.

Blokada se sastoji od izlaska na jednu raskrsnicu sa koje se, po dolasku policije, odmah sklanja i odlazi na drugu.

Sve ulice i mostovi su prohodni, a saobraćaj funkcioniše uobičajeno, osim na nekoliko lokacija gde su entuzijasti i ekstremisti napravili performans ne duži od snošaja nekadašnje opozicione ikone Đorđa Miketića.

Ideja totalne blokade nije se naročito svidela ni većini samih dojučerašnjih pristalica jer neki od njih ne ustaše dovoljno rano dok su neki čak i zaposleni, pa ne žele sopstveni rizik za razliku od kolektivnog. Tako će revolucija morati da sačeka popodnevne sate ili neku bolju priliku.

Svemu treba dodati i građane dovoljno iritirane onim običnim blokadama kojima se ograničavanjem kretanja ugrožavaju lični interesi svake vrste, pa ako im je i stalo do smene Vučića – ne nužno promene vlasti i sistema jer to niko i ne nudi, a svi koji se odreknu aktuelnog predsednika, ma koliko mu sada bili bliski, dobiće indulgenciju i  „Georgijevsku lentu” (ne rusku nego Slobe Georgijeva), pa su pojedini požurili sa pretrčavanjem raskrsnice – nije im stalo baš toliko da bi gledali aktuelnu političku opozicionu garnituru kako sa ulice zauzima pol-pozicije na državnim jaslama, za koje su se prethodno kvalifikovali u stranim ambasadama.

Ni sećanje ne ide u prilog zahtevima ulice jer oni koji, za razliku od mladih, pamte duže od deset godina znaju da Srbija pre Vučića i nije baš izgledala kao Kalifornija, a lica onih koji pretenduju da ga smene ne obećavaju baš El Dorado.

Vičniji politici već decenijama grade karijeru na budžetu građana Srbije i nemaju nameru da se otisnu na, nama propovedano slobodno tržište, svesni svog znanja i sposobnosti. Zapravo, oni su već pronašli svoj „El Dokrado”.

Ne baš vični politici, pojedini mladi ljudi izašli su na ulice više trenda radi –  mladačkog bunta i privremenog osećaja bitnosti, često tako neophodnog u vremenu odrastanja – nego iz preterane pameti kojom su ih profesori, roditelji i građani neopravdano etiketirali.

Niko od njih ipak se nije odrekao svog zvanja, novca i vođenja domaćinstva ili posla kako bi ih nesebično prepustio boljim, lepšim i hrabrijim mladim ljudima koji su nam svima pokazali put – pozvoni i beži.