Vla­da u sen­ci če­ka ras­plet u SDS-u

Od na­šeg stal­nog do­pi­sni­ka

Ba­nja­lu­ka – Opo­zi­ci­o­ni blok u Re­pu­bli­ci Srp­skoj ni­je us­peo to­kom ju­na for­mi­ra­ti na­ja­vlje­nu vla­du u sen­ci, ko­ja je tre­ba­lo da de­lu­je kao ko­rek­tiv vla­sti i nu­di al­ter­na­tiv­na re­še­nja u od­no­su na ona ko­ja do­la­ze s Tr­ga Re­pu­bli­ke Srp­ske. Iz­gle­da da te ak­tiv­no­sti če­ka­ju ras­plet si­tu­a­ci­je unu­tar Srp­ske de­mo­krat­ske stran­ke (SDS), gde za ovaj me­sec na­ja­vlju­ju ras­pra­vu o iz­bo­ru no­vog pred­sed­ni­ka par­ti­je i ne­for­mal­nog vo­đe opo­zi­ci­je.

Na ne­dav­noj sed­ni­ci Glav­nog od­bo­ra SDS-a, pro­me­ne u stran­ci za­tra­ži­li su na­čel­ni­ci iz se­dam op­šti­na (čla­no­va SDS-a), de­vet po­sla­ni­ka s re­pu­blič­kog i ni­voa BiH, kao i tro­ji­ca biv­ših pred­sed­ni­ka stran­ke – Mla­den Bo­sić, Vu­ko­ta Go­ve­da­ri­ca i Mir­ko Ša­ro­vić.

Đor­đe Mi­li­će­vić, član Glav­nog od­bo­ra SDS-a ka­že da je va­žno da „SDS ima sna­gu, or­ga­ni­za­ci­ju i da od­lu­ke do­no­si ko­lek­tiv­no, a ne u uskom kru­gu lju­di”. On sma­tra da pred­sed­nik SDS-a tre­ba da bu­de ne­ko ko će ima­ti ši­ru po­dr­šku unu­tar stran­ke. I Og­njen Bo­di­ro­ga, šef po­sla­nič­kog Klu­ba SDS u Skup­šti­ni RS po­tvr­dio je da je vre­me za „po­bed­nič­ki tim” na če­lu stran­ke.

U me­di­ji­ma se kao mo­gu­ći na­sled­ni­ci Mi­li­če­vi­ća po­mi­nju i Đor­đe Mi­li­će­vić, kao i Ma­rin­ko Bo­žo­vić, ali i gra­do­na­čel­nik Bi­je­lji­ne Lju­bi­ša Pe­tro­vić, ali su u igri i dru­gi funk­ci­o­ne­ri. Po­li­ti­ko­log Fi­lip Ma­tić ka­že za „Po­li­ti­ku” da Skup­šti­na SDS-a tek tre­ba da vred­nu­je i pro­ce­ni rad do­sa­da­šnjeg pred­sed­ni­ka Mi­la­na Mi­li­če­vi­ća. Pri­me­tiv­ši da ova ras­pra­va do­la­zi u ja­ko de­li­kat­nom mo­men­tu, on po­ja­šnja­va da se za­pra­vo vo­di la­tent­na bor­ba iz­me­đu SDS-a i PDP-a za po­zi­ci­ju naj­ja­če opo­zi­ci­o­ne stran­ke u Srp­skoj.

„S dru­ge stra­ne, za raz­li­ku od do­sa­da­šnjih pro­me­na ru­ko­vod­sta­va SDS-a, ko­ji su uglav­nom do­la­zi­li na­kon lo­ših re­zul­ta­ta stran­ke na iz­bo­ri­ma, ov­de se ra­di o unu­tar­stra­nač­koj bor­bi za moć u kon­tek­stu ak­tu­el­ne kri­ze u BiH i od­no­sa stran­ke pre­ma kri­zi. Stru­ja ko­ja že­li pro­me­ne u ru­ko­vod­stvu je mno­go ak­tiv­ni­ja u po­dr­šci pro­ce­si­ma su­đe­nja pred­sed­ni­ku RS, te po­zi­vi­ma na sa­rad­nju unu­tar BiH sa, pre sve­ga, Bo­šnja­ci­ma, te im ne od­go­va­ra ovaj ’ume­re­ni ’ pri­stup či­ji je pred­stav­nik Mi­lan Mi­li­če­vić”, sma­tra Fi­lip Ma­tić.

Mo­gu­će pro­me­ne u vr­hu SDS-a deo su ši­re di­na­mi­ke unu­tar opo­zi­ci­je pred op­šte iz­bo­re u ok­to­bru 2026. go­di­ne. Iako još ni­je po­zna­to da li će Mi­li­če­vić osta­ti na če­lu stran­ke na či­jem če­lu je od 2022. go­di­ne, iz­ve­sno je da će no­vi ili sta­ri pred­sed­nik mo­ra­ti da se su­o­či s iza­zo­vi­ma kon­so­li­da­ci­je par­ti­je i ko­or­di­na­ci­je s dru­gim opo­zi­ci­o­nim ak­te­ri­ma.

SDS je na­ja­vio da će na iz­bo­ri­ma na­stu­pi­ti s vla­sti­tim kan­di­da­ti­ma za pred­sed­ni­ka Re­pu­bli­ke i čla­na Pred­sed­ni­štva BiH. Isto­vre­me­no, am­bi­ci­je za pred­sed­nič­ku kan­di­da­tu­ru po­ka­zu­je i li­der PDP-a Dra­ško Sta­ni­vu­ko­vić. Ta­kva po­zi­ci­ja mo­že do­dat­no frag­men­ti­sa­ti opo­zi­ci­o­ni blok, a pret­po­sta­vlja da se bi to mo­glo ići u ko­rist vla­da­ju­ćem SNSD-u, po­seb­no u kon­tek­stu po­li­tič­ke ne­iz­ve­sno­sti i sud­skog po­stup­ka pro­tiv pred­sed­ni­ka RS Mi­lo­ra­da Do­di­ka.

Vla­da­ju­ći SNSD s dru­ge stra­ne ima pro­ble­me u od­no­si­ma s po­je­di­nim za­pad­nim pred­stav­ni­ci­ma i sud­skim pro­ce­som u ko­jem bi se ak­tu­el­nom pred­sed­ni­ku RS mo­gla iz­re­ći za­bra­na ba­vlje­nja po­li­ti­kom, što otva­ra broj­ne ne­iz­ve­sno­sti. Unu­tar SDS-a ak­tu­el­nom ru­ko­vod­stvu stran­ke za­me­ra­ju zbog gu­bit­ka član­stva u ko­rist dru­gih par­ti­ja, ali i na­vod­no pa­siv­nog od­no­sa pre­ma po­stup­ci­ma Sta­ni­vu­ko­vi­ća, što pre­ti da do­ve­de do si­tu­a­ci­je „svr­še­nog či­na” u ko­joj će SDS is­ti­ca­njem svo­jih kan­di­da­ta bi­ti op­tu­žen da raz­va­lju­je je­din­stven na­stup opo­zi­ci­je. Da li je, ipak, mo­guć do­go­vor da PDP, na pri­mer, do­bi­je kan­di­da­tu­ru za pred­sed­ni­ka RS, a SDS za čla­na Pred­sed­ni­štva BiH?

„Mi­slim da po­sto­ji šan­sa za kom­pro­mis uko­li­ko osta­ne po­sto­je­će ru­ko­vod­stvo, ali uko­li­ko do­đe do pro­me­ne, te­ško je to oče­ki­va­ti jer na­ra­tiv ko­ji do­la­zi od za­go­vor­ni­ka pro­me­ne u SDS-u je da ta stran­ka mo­ra oču­va­ti svo­ju po­zi­ci­ju no­si­o­ca opo­zi­ci­je i pro­me­ne vla­sti”, sma­tra Fi­lip Ma­tić.

Ma­da opo­zi­ci­o­na­ri če­sto go­vo­re ono što ve­ći­na lju­di mi­sli – da se eko­nom­sko sta­nje, di­vlja­nje ce­na i funk­ci­o­ni­sa­nje jav­nih pred­u­ze­ća mo­ra hit­no sta­vi­ti u pra­vi plan, nji­ma se ge­ne­ral­no za­me­ra zbog ne­po­sto­ja­nja ja­sne i pro­ak­tiv­ne po­li­ti­ke. De­lu­je kao da ka­sne za tem­pom ko­ji dik­ti­ra vlast i če­sto na­stu­pa­ju re­ak­tiv­no, fo­ku­si­ra­ju­ći se is­klju­či­vo na dnev­no-po­li­tič­ku kri­ti­ku, bez ja­sne na­ci­o­nal­ne stra­te­gi­je, ko­ja, upr­kos svim ne­da­ća­ma, i da­lje ko­ti­ra kao naj­va­žni­ja kod bi­ra­ča u RS.

U kon­kret­nim slu­ča­je­vi­ma, po­put mi­gra­ci­o­ne po­li­ti­ke, pred­lo­ga o po­moć­nom sa­sta­vu po­li­ci­je ili ustav­no­po­li­tič­ke kri­ze, opo­zi­ci­ja se ko­le­ba­la iz­me­đu ot­po­ra i uz­dr­ža­no­sti, što je vlast ve­što ko­ri­sti­la da ih pri­ka­že kao ne­do­volj­no od­luč­ne ili čak na­klo­nje­ne me­đu­na­rod­nim cen­tri­ma mo­ći.

Dok vla­da­ju­ći SNSD kri­ti­ku­je opo­zi­ci­ju zbog, ka­ko tvr­de, „ne­do­stat­ka hra­bro­sti” i ne­u­spe­ha da iz­gra­de al­ter­na­tiv­nu vi­zi­ju bu­duć­no­sti RS, opo­zi­ci­o­ni li­de­ri za to vre­me uz­vra­ća­ju op­tu­žba­ma za prav­no neo­dr­ži­ve ini­ci­ja­ti­ve, kao što su za­ko­ni o su­spen­zi­ji pra­vo­su­đa i bez­bed­no­sti BiH ko­je je Skup­šti­na RS do­ne­la ove go­di­ne. To­kom pra­vo­sud­nog pro­ce­sa pro­tiv pred­sed­ni­ka RS mo­gle su se ču­ti oce­ne de­la opo­zi­ci­o­na­ra da bi Do­dik tre­ba­lo da se po­vu­če i da ta­ko olak­ša po­zi­ci­ju Srp­ske, što ve­ro­vat­no ni­je na­i­šlo na do­bar od­jek u jav­no­sti, ima­ju­ći u vi­du pri­ro­du i na­ra­tiv o po­za­di­ni tog po­li­tič­kog pro­ce­sa.

Iako se opo­zi­ci­ja us­pro­ti­vi­la mo­guć­no­sti da Eufor uhap­si pred­sed­ni­ka RS, pro­ti­ve­ći se i sank­co­ni­sa­nju zva­nič­ni­ka u Ba­nja­lu­ci, oni su u isti mah kri­ti­ko­va­li „neo­d­me­re­no” odu­še­vlje­nje Do­di­ko­ve par­ti­je na­kon po­be­de Do­nal­da Tram­pa u SAD, za­me­ra­ju­ći vla­sti­ma i na to­me „što ba­ca­ju de­se­ti­ne mi­li­o­na ma­ra­ka na lo­bi­ra­nje bez efek­ta”.

U je­ku ustav­ne kri­ze, ig­no­ri­sa­li su u ma­ju po­ziv pred­sed­ni­ka RS na raz­go­vo­re, pa su se do­ve­li u si­tu­a­ci­ju da ih vlast kri­ti­ku­je što pri­sta­ju oti­ći na raz­go­vo­re u Sa­ra­je­vo i ti­me „do­pri­ne­ti le­gi­ti­mi­za­ci­ja OHR-a”, ko­ji vla­da­ju­ći blok po­ku­ša­va de­mon­ti­ra­ti uz po­moć de­la no­ve ad­mi­ni­stra­ci­je u Va­šing­to­nu.

Na­ja­vu for­mi­ra­nja spe­ci­jal­nog su­da, tu­ži­la­štva i slu­žbe za za­šti­tu ustav­nog po­ret­ka u SDS-u su opi­si­va­li kao „uvo­đe­nje Go­log oto­ka” i stva­ra­nje re­žim­ske Ud­be.

„Vlast be­ži od ras­pra­ve o kri­mi­na­lu, ko­rup­ci­ji i ko­lap­su u jav­nim pred­u­ze­ći­ma”, na­veo je ne­dav­no Mi­li­če­vić pro­tiv kog se od­ne­dav­no vo­di is­tra­ga za na­vod­nu „po­li­tič­ku ko­rup­ci­ju” pri for­mi­ra­nju skup­štin­ske ve­ći­ne u Te­sli­ću, gde se na­la­zi na me­stu na­čel­ni­ka tog gra­da, što je u de­lu jav­no­sti na­klo­nje­nom opo­zi­ci­ji opi­si­va­no kao „re­žim­ska mon­ta­ža”.

Ta­ko­đe, opo­zi­ci­ja je iz­no­si­li za­mer­ke i zbog po­li­ti­ke po­vrat­ka na „iz­vor­ni Dej­ton” tvr­de­ći da se u po­sto­je­ćim okol­no­sti­ma ta­kva za­mi­sao ne mo­že re­a­li­zo­va­ti i da se Srp­ska ta­ko iz­la­že ri­zi­ku, na šta su im vla­da­ju­će par­ti­je uz­vra­ća­li op­tu­žba­ma o „manj­ku od­va­žno­sti” či­me, ka­ko se na­vo­di­lo, kru­ne je­din­stven na­stup Srp­ske da se od­u­pru po­ku­ša­ji­ma Sa­ra­je­va i de­la za­pad­nih cen­ta­ra za pre­vred­no­va­nje mi­rov­nog ugo­vo­ra.

„O iz­bo­ri­ma je ra­no go­vo­ri­ti, ja­ko va­žnu ulo­gu će igra­ti od­nos PDP-a i SDS-a pred sa­me iz­bo­re i do­go­vor oko kan­di­da­ta. S dru­ge stra­ne, ja­sno će se po­ka­za­ti per­cep­ci­ja na­ro­da na no­vo­na­sta­lu kri­zu”, za­klju­ču­je Fi­lip Ma­tić.