Влада у сенци чека расплет у СДС-у
Од нашег сталног дописника
Бањалука – Опозициони блок у Републици Српској није успео током јуна формирати најављену владу у сенци, која је требало да делује као коректив власти и нуди алтернативна решења у односу на она која долазе с Трга Републике Српске. Изгледа да те активности чекају расплет ситуације унутар Српске демократске странке (СДС), где за овај месец најављују расправу о избору новог председника партије и неформалног вође опозиције.
На недавној седници Главног одбора СДС-а, промене у странци затражили су начелници из седам општина (чланова СДС-а), девет посланика с републичког и нивоа БиХ, као и тројица бивших председника странке – Младен Босић, Вукота Говедарица и Мирко Шаровић.
Ђорђе Милићевић, члан Главног одбора СДС-а каже да је важно да „СДС има снагу, организацију и да одлуке доноси колективно, а не у уском кругу људи”. Он сматра да председник СДС-а треба да буде неко ко ће имати ширу подршку унутар странке. И Огњен Бодирога, шеф посланичког Клуба СДС у Скупштини РС потврдио је да је време за „победнички тим” на челу странке.
У медијима се као могући наследници Миличевића помињу и Ђорђе Милићевић, као и Маринко Божовић, али и градоначелник Бијељине Љубиша Петровић, али су у игри и други функционери. Политиколог Филип Матић каже за „Политику” да Скупштина СДС-а тек треба да вреднује и процени рад досадашњег председника Милана Миличевића. Приметивши да ова расправа долази у јако деликатном моменту, он појашњава да се заправо води латентна борба између СДС-а и ПДП-а за позицију најјаче опозиционе странке у Српској.
„С друге стране, за разлику од досадашњих промена руководстава СДС-а, који су углавном долазили након лоших резултата странке на изборима, овде се ради о унутарстраначкој борби за моћ у контексту актуелне кризе у БиХ и односа странке према кризи. Струја која жели промене у руководству је много активнија у подршци процесима суђења председнику РС, те позивима на сарадњу унутар БиХ са, пре свега, Бошњацима, те им не одговара овај ’умерени ’ приступ чији је представник Милан Миличевић”, сматра Филип Матић.
Могуће промене у врху СДС-а део су шире динамике унутар опозиције пред опште изборе у октобру 2026. године. Иако још није познато да ли ће Миличевић остати на челу странке на чијем челу је од 2022. године, извесно је да ће нови или стари председник морати да се суочи с изазовима консолидације партије и координације с другим опозиционим актерима.
СДС је најавио да ће на изборима наступити с властитим кандидатима за председника Републике и члана Председништва БиХ. Истовремено, амбиције за председничку кандидатуру показује и лидер ПДП-а Драшко Станивуковић. Таква позиција може додатно фрагментисати опозициони блок, а претпоставља да се би то могло ићи у корист владајућем СНСД-у, посебно у контексту политичке неизвесности и судског поступка против председника РС Милорада Додика.
Владајући СНСД с друге стране има проблеме у односима с појединим западним представницима и судским процесом у којем би се актуелном председнику РС могла изрећи забрана бављења политиком, што отвара бројне неизвесности. Унутар СДС-а актуелном руководству странке замерају због губитка чланства у корист других партија, али и наводно пасивног односа према поступцима Станивуковића, што прети да доведе до ситуације „свршеног чина” у којој ће СДС истицањем својих кандидата бити оптужен да разваљује јединствен наступ опозиције. Да ли је, ипак, могућ договор да ПДП, на пример, добије кандидатуру за председника РС, а СДС за члана Председништва БиХ?
„Мислим да постоји шанса за компромис уколико остане постојеће руководство, али уколико дође до промене, тешко је то очекивати јер наратив који долази од заговорника промене у СДС-у је да та странка мора очувати своју позицију носиоца опозиције и промене власти”, сматра Филип Матић.
Мада опозиционари често говоре оно што већина људи мисли – да се економско стање, дивљање цена и функционисање јавних предузећа мора хитно ставити у прави план, њима се генерално замера због непостојања јасне и проактивне политике. Делује као да касне за темпом који диктира власт и често наступају реактивно, фокусирајући се искључиво на дневно-политичку критику, без јасне националне стратегије, која, упркос свим недаћама, и даље котира као најважнија код бирача у РС.
У конкретним случајевима, попут миграционе политике, предлога о помоћном саставу полиције или уставнополитичке кризе, опозиција се колебала између отпора и уздржаности, што је власт вешто користила да их прикаже као недовољно одлучне или чак наклоњене међународним центрима моћи.
Док владајући СНСД критикује опозицију због, како тврде, „недостатка храбрости” и неуспеха да изграде алтернативну визију будућности РС, опозициони лидери за то време узвраћају оптужбама за правно неодрживе иницијативе, као што су закони о суспензији правосуђа и безбедности БиХ које је Скупштина РС донела ове године. Током правосудног процеса против председника РС могле су се чути оцене дела опозиционара да би Додик требало да се повуче и да тако олакша позицију Српске, што вероватно није наишло на добар одјек у јавности, имајући у виду природу и наратив о позадини тог политичког процеса.
Иако се опозиција успротивила могућности да Еуфор ухапси председника РС, противећи се и санкцонисању званичника у Бањалуци, они су у исти мах критиковали „неодмерено” одушевљење Додикове партије након победе Доналда Трампа у САД, замерајући властима и на томе „што бацају десетине милиона марака на лобирање без ефекта”.
У јеку уставне кризе, игнорисали су у мају позив председника РС на разговоре, па су се довели у ситуацију да их власт критикује што пристају отићи на разговоре у Сарајево и тиме „допринети легитимизација ОХР-а”, који владајући блок покушава демонтирати уз помоћ дела нове администрације у Вашингтону.
Најаву формирања специјалног суда, тужилаштва и службе за заштиту уставног поретка у СДС-у су описивали као „увођење Голог отока” и стварање режимске Удбе.
„Власт бежи од расправе о криминалу, корупцији и колапсу у јавним предузећима”, навео је недавно Миличевић против ког се однедавно води истрага за наводну „политичку корупцију” при формирању скупштинске већине у Теслићу, где се налази на месту начелника тог града, што је у делу јавности наклоњеном опозицији описивано као „режимска монтажа”.
Такође, опозиција је износили замерке и због политике повратка на „изворни Дејтон” тврдећи да се у постојећим околностима таква замисао не може реализовати и да се Српска тако излаже ризику, на шта су им владајуће партије узвраћали оптужбама о „мањку одважности” чиме, како се наводило, круне јединствен наступ Српске да се одупру покушајима Сарајева и дела западних центара за превредновање мировног уговора.
„О изборима је рано говорити, јако важну улогу ће играти однос ПДП-а и СДС-а пред саме изборе и договор око кандидата. С друге стране, јасно ће се показати перцепција народа на новонасталу кризу”, закључује Филип Матић.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


