Dodik: Poštujemo bol majki i sa crnim i sa belim maramama

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – „Moja majka Mileva je simbol svih majki koje su ostavile svetlo u hodniku kuće – a zna da joj se najmiliji nikada neće vratiti. Svaki novi dan je kao oštrica noža koja se zabija u njeno srce – izgubila je tri sina, ćerku, zeta i muža. Njena duša od 88 godina sada krvari tiho i nevidljivo za ovaj svet”, rekao je predstavnik poginulih boraca i civila Zoran Lazarević na jučerašnjem obeležavanju 33 godine od zločina nad 3.267 Srba iz Bratunca, Srebrenice, srednjeg Podrinja i Birča.

Trideset tri godine nakon što su sela u Podrinju počela da se pretvaraju u zgarišta, a njihovi stanovnici već od 1992. ubijaju u svojim kućama i dvorištima, Republika Srpska i Srbija su juče odale poštu za 3.267 stradalih Srba – dece, staraca, civila i vojnika. Memorijal „33 godine – zločin bez kazne” posvećen je ubijenim Srbima iz Bratunca, Srebrenice, srednjeg Podrinja i Birča i okolnih sela – njih 3.267, među kojima su više od polovine bili civili. Oni su u tri godine rata stradali od muslimanskih snaga, to jest takozvane Armije BiH. Uoči memorijala, na putu između Bratunca i Srebrenice, postavljene su fotografije ubijenih, kako bi ih makar na taj način vratili iz tišine u koju su potisnuti. Čak i to bilo je dovoljno da uznemiri deo javnosti s druge strane entitetske granice. Na bratunačkom groblju juče su brojni građani i porodice žrtava nosili fotografije stradalih Srba. Za porodice srpskih žrtava i njihove saborce memorijal je bio više od komemoracije – to je i tiha optužba, vapaj, i pokušaj da se ne dopusti da žrtve ostanu samo broj, jer znaju da je Podrinje krvarilo već u prvim mesecima rata, dok se još gajila nada da će razum nadjačati oružje.

Liturgiju u Bratuncu služio je patrijarh srpski Porfirije, uz sasluženje mitropolita dabrobosanskog Hrizostoma i više arhijereja Srpske pravoslavne crkve.

„Srpski narod je disao, mislio i radio kao jedan kada god je bio veran sebi, Jevanđelju i Svetom Savi. Tada je naš narod uzrastao i sijao iznutra i sebi i čitavom svetu”, istakao je patrijarh Porfirije nakon liturgije u porti Hrama Uspenja Presvete Bogorodice u Bratuncu, služene posle parastosa na bratunačkom groblju. „Često i zbog unutrašnje gordosti, pohlepe, sebičnosti, netrpeljivosti u odnosu na druge, kad god smo živeli podeljeni, rasparčani, kada je svako vukao na svoju stranu, može biti da je neko i nešto dobio na kratko – ali kao narod smo uvek gubili”, poručio je patrijarh. On je u istakao da „treba da poštujemo i one koji su drugačiji od nas, koji se mole drugom Bogu, jer tako pokazujemo da je Bog tvorac svih, a kada imamo zajedničkog oca ne može biti razdora. Zato treba da opraštamo jedni drugima”.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da srpski narod obeležava ovo stradanje kako nevine žrtve ne bi opet stradale – od zaborava. On je naveo da „Sarajevo štiti zločince koji su ovde pobili nevine ljude, da bi ostvarili ideju o unitarnoj BiH koju neće nikada dobiti: „Zlo koje je ovde počinjeno napravljeno je s ciljem, kao i pre sto godina, kada je trebalo napraviti bedem na Drini i razdvojiti jedan narod”, rekao je Dodik.

On je poručio da se srpski narod neće svetiti. „Mi poštujemo bol majki u belim maramama, žao mi je – izvinjavam se! Ali razlikujemo se u tome što mi mislimo da i majke u crnim maramama imaju svoju bol”, istakao je Dodik i naveo da se u Srebrenici desio strašan zločin, a da se termin genocid zloupotrebljava u političke svrhe. On je rekao da više ne veruje zapadnoj međunarodnoj zajednici i onima koji su prihvatili klevetnički proces u kojem su Srbe predstavljali kao zločince, a druge jedinim žrtvama.

„Nisu ni danas ovde s nama i znam da nikada neće reći da ih boli naša bol. Mi ćemo se ovde okupljati, Srbija i Srpska, tu je i naš prijatelj ruski ambasador. Mi znamo ko su žrtve, znamo ko su zločinci, ali nalogodavci za zlodela nisu odgovarali. Sve je preotelo pravosuđe u Sarajevu, mada ni naše sudije i tužioci, koje mi plaćamo, nisu ništa bolji”, rekao je Dodik. On je naveo da Srbi nikoga ne remete da obeležava svoja stradanja, ali da se srpska patnja može obeležiti samo u Republici Srpskoj. „Pokušajte jedno srpsko stradanje obeležiti u Hrvatskoj, pogledajte šta se dešava u Sarajevu u Dobrovoljačkoj ulici 3. maja. Naravno, uradićemo to jednog dana, ali treba da se zna da širom RS svi mogu slobodno da oplakuju svoje stradanja i polože vence, a da mi ne možemo nigde”, rekao je Dodik.

Komemoraciji u Bratuncu prisustvovali su i predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić, kao i njen kolega iz Srpske Nenad Stevandić. Poštu stradalima, pored brojnih građana iz Srbije i Srpske, kao i porodica žrtava, odali su i srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović, premijer RS Radovan Višković, gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković, ambasador Rusije u BiH Igor Kalabuhov, ministar u Vladi Srbije zadužen za međunarodnu ekonomsku saradnju i oblast društvenog položaja crkve u zemlji i inostranstvu Nenad Popović, ministar kulture Nikola Selaković, ministarka privrede Adrijana Mesarović...

Brnabićeva je u obraćanju izjavila da je Bratunac mesto duboke tuge i mesto strašne istine i snažnog ponosa. „Nad Srbima u srednjem Podrinju i Birču počinjen je strašan zločin – samo i isključivo zato što su bili Srbi. Ponekad je od čitavih porodica ostajalo samo najmlađe dete, nekada samo kćerka, a nekada su cele porodice ubijane. Nažalost, ovo mesto stradanja nije dovoljno često ili skoro nikada izgovoreno u međunarodnoj javnosti. Ova stradanja nisu dobila mesto ni u jednoj međunarodnoj rezoluciji – nema suza u parlamentu u Briselu, ni komemoracije u Njujorku, kazne, čak ni reči o tome. I to nije pravda – već poruka, koju mi nikada nećemo prihvatiti. Srbija, međutim, poštuje sve žrtve, ne traži osvetu – već istinu i pravdu – kazala je Brnabićeva i dodala da se mnogi ponašaju kao da se ovi zločini nikada i nisu dogodili. „Koliko ljudi je u svetu čulo da je u Srebrenici postojao i logor za Srbe, i da su nestale čitave porodice, izbrisane za sva vremena”, upitala je Brnabićeva. Istakavši da se neće pristati na to da se zaborav pretvori u laž, Brnabićeva je navela da se traži da srpske žrtve imaju spomenik i poštovanje, svoje ime, i da zločinci budu kažnjeni. Navela je da će Srbija i Srpska nastaviti da dokumentuju svedočenja, zahtevajući odgovornost, ali i da nude mir i saradnju, stabilan Balkan, jer mir koji se gradi na laži nije mir, već opasna tišina koja može dovesti do novih nerazumevanja. „Mi ćemo čuvati istinu, imena žrtava i sećanje na njih – dostojanstvo naroda koji je stradao, a nije se predao”, navela je Brnabićeva.

Savetnik predsednika Srbije Miloš Vučević rekao je novinarima da je srpski narod na ovim prostorima bio sistemski uništavan tokom 20. veka. „I tokom Prvog svetskog rata ste imali pokušaja zatiranja srpskog imena i prezimena, pa onda naravno potpuna erupcija zločina prema Srbima, zločina za vreme NDH. I taj treći, završni udarac je trebalo da bude za vreme građanskog rata u BiH od 1992. do 1995. godine”, rekao je Vučević i naglasio da istina nije ni crna ni bela i nije samo na jednoj strani, već da smo „nažalost svi stradali”.

Istakao je da o stradanju Srba u srednjem Podrinju mora mnogo više da se priča i da o tome mora da se uči u školama.

„I drugi narodi koji žive u ovim krajevima moraju da znaju šta znači Bratunac i srednje Podrinje za srpski narod i za naše žrtve. I da pokažu isto poštovanje i pijetet kao što i mi treba da pokazujemo prema žrtvama drugih naroda”, poručio je Vučević.

Cvijanović: Podrinje je prostor mnogostrukog stradanja Srba

Srpski član i predsedavajuća Predsedništva BiH Željka Cvijanović izjavila je da je Podrinje prostor mnogostrukog stradanja srpskog naroda u 20. veku, i to od Prvog svetskog rata, preko genocida u NDH, pa sve do poslednjeg, Odbrambeno-otadžbinskog rata. „Cilj je uvek bio isti – da se Srbi zapadno od reke Drine fizički odvoje od svoje braće u Srbiji. Da Drina bude nepremostiva granica, a ne kičma našeg naroda. Svi ovi pokušaji ostali su bezuspešni, ali su ostavili rane koje jednako bole i decenijama posle”, objavila je Cvijanovićeva na „Instagramu”.