Svesti na minimum boravak na suncu kada je UV indeks visok

Većina našeg stanovništva ima problem sa nedostatkom jednog od najznačajnijih vitamina – De. Izlaganje suncu može pomoći telu u proizvodnji ovog vitamina, ali rizik od dobijanja raka kože zbog jačine UV zračenja nadmašuje koristi sunca, navodi primarijus dr sc. med. Aleksandra Vojvodić, specijalista dermatovenerologije, supspecijalista alergologije i kliničke imunologije, master ishrane i suplementacije i master regenerativne medicine, za „Politiku”. Fondacija za rak kože, Američka akademija za dermatologiju, kao i mnoge sprovedene studije preporučuju unos vitamina De iz hrane – masne ribe (losos, skuša, sardina, haringa), goveđe jetre, žumanca, sireva, obogaćenih namirnica poput mleka, sokova i suplemenata. Izlaganje sunčevim zracima kada su UV zraci visoki trebalo bi svesti na minimum.

Sezona godišnjih odmora je počela, a uz to i povećan UV indeks. Koliko je danas štetno izlaganje sunčevim zracima po našu kožu?

UVA i UVB zraci dospevaju do nezaštićene kože, dok UVC zrake uglavnom apsorbuje Zemljina atmosfera i ne stižu do nas. UVB prodire u epiderm – gornji sloj kože, dok UVA prodire dublje, oštećuje proteine i membrane kože, kao i DNK. UVB zraci deluju na DNK – da se on pogrešno poveže, i remete njegovu pravilnu replikaciju. Ćelije kože aktiviraju sve svoje alarme – počinju sa popravkama kako bi pokušale da isprave greške. Ali ne mogu tako beskrajno. Previše grešaka u DNK preopterećuje ćeliju i uzrokuje da počne sa samouništenjem, uklanjajući ćelije koje ne mogu bezbedno ući u deobu.

Jedan od alarma otkrivene „loše” DNK je proizvodnja molekula interleukina, faktora zapaljenja, kako bi privukle imunske ćelije u kožu. To dovodi do širenja krvnih sudova i njihove povećane propustljivosti, da bi imunske ćelije mogle da dođu u tkivo kože, a to se na koži vidi kao crvenilo, toplota, bol… Neke imunske ćelije ubijaju oštećene ćelije kože, druge stvaraju medijatore koje dodatno oštećuju okolne ćelije. Da bi sprečile oštećenje DNK ćelije kože šalju signal ćelijama koje sadrže pigment melanin – melanocitima, koje daju tamnu boju koži, kao hitan alarm da ih zaštite i da izbace melanin koji već imaju u sebi, da kao suncobran rasporede taj melanin iznad jedra, gde čuvaju svoj genetski materijal.

U kojoj meri koža pamti učestalo izlaganje suncu?

Kod svetlih osoba feomelanin pod dejstvom UV zračenja postaje kancerogen i dodatno oštećuje DNK. Tamna boja kože je posledica odbrane kože od sunca. Međutim, i ta tamna boja kože koja nastane nije dovoljna da zaštiti kožu od oštećenja. Kako koža nije dalje izložena zračenju, ovo zapaljenje se polako smiruje. Stvaraju se nove ćelije kože. Umrle ćelije se ljušte i odbacuju. Ali koža pamti. Ostaju oštećenja koja dovode do fotostarenja – gubitka kolagena, elastina, hiperpigmentacija. Često se na moru aktivira herpes na usnama, herpes zoster, lupus, mijastenija gravis – znak da UV zraci imaju dejstvo na pad imunskog odgovora. Najopasnije je što dovode do mutacije DNK koja uz imunosupresiju dovodi do preživljavanja tumorskih ćelija – melanoma, skvamo i bazocelularnih karcinoma. Istraživanja pokazuju da je dovoljna samo jedna opekotina od sunca u toku detinjstva ili adolescencije da se udvostruči rizik od razvoja melanoma.

Kada govorimo o kremama sa zaštitnim faktorom, šta za nas znači faktor 15, 30, 50? Koliko nas oni štite i kako da znamo koji treba da odaberemo?

SPF (Sun Protection Factor) odnosi se na UVB zračenje. Zato je uvek važno da se odabere proizvod koji ima naznačeno da ima i zaštitu od UVA zračenja. SPF 15 znači da zadržava 93 odsto UVB zraka, SPF 30 zadržava 97 odsto UVB zraka, SPF 50 zadržava 98 odsto UVB zraka. UVA uvek mora da prati UVB zaštitu i da obezbedi bar 1/3 zadržavanja. Negde se može videti obeležavanje PA+ on odgovara UVA 2–4; PA++ – UVA 4–8; PA+++ – UVA 8–16; PA++++ – UVA 16 i više (zaustavlja 93 odsto UVA zraka). Važno je nanositi ga 15–30 minuta pre izlaska na sunce i postupak ponavljati na svaka dva sata i posle kupanja i znojenja. Količina koja stane na dva cela prsta je dovoljna za lice. Uvek treba birati što viši zaštitni faktor, u formi prilagođenoj tipu kože – gel, losion, krema, balzam.

Kako mi da znamo šta su štetni zraci? Šta je UVA, UVB, UVC, IRA zračenje?

UV zračenje je samo jedan oblik zračenja, energije i meri se na naučnoj skali koja se naziva elektromagnetni (EM) spektar, a nalazi se između rendgenskih zraka i vidljive svetlosti. Sva EM zračenja sastoje se od „čestica” fotona, koji putuju u obliku talasa i kreću se brzinom svetlosti.

UVA zraci imaju najduže talasne dužine, dok UVB i UVC zraci imaju najkraće talasne dužine. UVA i UVB zraci se prenose kroz atmosferu. UVC i neki UVB zraci se apsorbuju od strane Zemljinog ozonskog omotača. UV zraci sa kojima smo u kontaktu su UVA sa malom količinom UVB. UVB zraci su kratkotalasni i dopiru do epiderma – gornjeg sloja kože. UVA zraci imaju dužu talasnu dužinu koja može da prodre u srednji sloj kože – derm.

Ultraljubičasti indeks (UVI) je skala za procenu, od jedan do 11, koji pokazuju količinu UV zraka koji oštećuju kožu i dopiru do površine Zemlje u toku dana. Što je UVI broj viši, to je izloženost UV zracima intenzivnija.

Infracrveno zračenje IRA je nevidljiva energija sa dužim talasnim dužinama (700 nm – 1 mm) od vidljive svetlosti. Ovo zračenje apsorbuje mitohondrijalni respiratorni lanac, citohrom Ce oksidaza, i dovodi do povećanja reaktivnih oblika kiseonika. IRA – indukovana aktivacija signalnih puteva, protein kinaze aktivirane mitogenom, povećava ekspresiju matriks metaloproteinaze 1 u dermalnim fibroblastima sa mrežom negativnih posledica, uključujući fotostarenje i kancerogenezu.

Deo naše populacije odlazi i u solarijum kako bi dobio tamniju boju kože. Koliko je on štetan?

Solarijumi su izuzetno štetni. Prema podacima povećavaju rizik od razvoja prekanceroznih promena kože, kao i od dva najčešća tipa raka kože – skvamocelularnog karcinoma za 58% i bazocelularnog karcinoma za 24%, dok upotreba solarijuma pre dvadesete godine može povećati rizik za razvoj melanoma za 47%, a rizik se povećava sa svakom upotrebom. Dolazi do ubrzanog starenja kože, pega, fleka, zadebljanja, ima efekat na imunski sistem kože dovodeći do njegovog pada. Može doći do oštećenja očiju, nastanka katarakte, povećanja rizika od nastanka karcinoma očiju. Ne može se koristiti kao priprema za izlaganje suncu na moru – u solarijumu se emituje UVA svetlost, koja samo stimuliše izbacivanje preformiranog melanina, zaštitnog faktora 2, i dalje se gori na suncu. Samo dolazi do dvostrukog oštećenja DNK. U solarijumu se ne proizvodi vitamin De jer je za to potrebno UVB zračenje.

Koliko je prisutan rak kože u našoj zemlji i da li se iz godine u godinu povećava?

Svake godine se broj dijagnostikovanih pacijenata obolelih od melanoma povećava, ne samo u Srbiji već i u Evropi i svetu. Procenjuje se da će se trend povećanja nastaviti. Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut”, u Srbiji oko 600 ljudi godišnje oboli od melanoma, dok jedna trećina njih umre. Podaci Udruženja pacijenata obolelih od melanoma navode da je Srbija po smrtnosti od ovog tumora na drugom mestu u Evropi, odmah iza Mađarske. U toku 2020. u SAD je otkriveno oko 97.610 novih slučajeva, dok u Evropi ovu dijagnozu ima oko 150.000 ljudi, a godišnje 27.000 izgubi život.

Melanom je najopasniji oblik raka kože. Kako ga prepoznati i zaštiti se?

Melanom obično izgleda kao asimetrični, šareni mladež nepravilnih ivica koji se menja kako vreme prolazi. Postoji ABCDE pravilo kod samopregleda kože koji se preporučuje jednom mesečno da svako uradi i da pokuša da primeti promenu – A – asimetriju, B (borders) – da nema jasne ivice već su neregularne, C (color) – da ima više raznih boja, D – dijametar, obično je veći od šest milimetara, E – evoluciju, menja se tokom vremena. Najbolje je ići na preventivne preglede mladeža, a ukoliko se primeti bilo koja nova promena ili da se stara promena menja, obavezno se treba javiti dermatologu. U većem su riziku osobe koje imaju veliki broj mladeža ili atipične mladeže, svetlu kožu koja ne tamni, oslabljen imunosistem (na terapiji, urođena oboljenja), melanom u porodici ili ranije u životu, ukoliko su imale opekotine od sunca u toku života, posebno u detinjstvu, i ukoliko se redovno izlažu UV zrčenju.

Najbolja zaštita od melanoma je neizlaganje UV zračenju. Jačanje imunosistema, zdrav način života, zdrava ishrana, uredan san, dovoljno fizičke aktivnosti jesu zdravi za ceo organizam pa i u borbi protiv svih tumora.

Do kojih još problema dovodi sunčanje i na koji način se osobe sa nekom dijagnozom leče?

Izlaganje suncu može da izazove pogoršanje autoimunskih bolesti poput lupusa, ne samo kutanog već i sistemskog, ali i drugih autoimunskih oboljenja – dermatomizitisa, Sjegrenovog sindroma... Takođe se u nekim studijama pokazalo pogoršanje multiple skleroze pri izlaganju UV zračenju. Dovodi do pogoršanja rozacee, kao i fotosenzitivnih reakcija – osipi na koži, aktivacija kontaktnog fotosenzitivnog dermatitisa... Migrene mogu biti pokrenute jakim svetlom, toplotom. Kardiovaskularna stanja mogu takođe biti pogoršana zbog ubrzanog rada srca i dehidratacije. Lečenje je individualno, ali prvo i osnovno je neizlaganje suncu i zaštita od sunca.

Koliko sunce utiče na starenje kože?

Starenje kože uzrokovano UV zračenjem je jedno od najznačajnijih faktora starenja kože, a na njega možemo da utičemo. UVA zraci prodiru u dermi, oštećujući kolagena vlakna, što uzrokuje povećanu proizvodnju abnormalnog elastina. Te količine elastina uzrokuju proizvodnju enzima – metaloproteinaza. Ovi enzimi, koji obnavljaju oštećeni kolagen, često ne rade ispravno i razgrađuju kolagen, što rezultira nepravilno obnovljenom kožom. Koža gubi tonus, čvrstinu, elasticitet – nastaju bore, pege, fleke, postaje opuštena, gruba, dolazi do pucanja kapilara.

Alergije na sunce se takođe javljaju. Koliko su prisutne, kako se manifestuju i šta osoba koja je alergična treba da radi?

Postoje različite alergije na sunce – od polimorfne svetlosne erupcije, preko fotoalergijskog dermatitisa, solarne urtikarije, hroničnog aktiničnog dermatitisa... Sve one se drugačije manifestuju. Polimorfna svetlosna erupcija je česta i smatra se da do 20 odsto Evropljana ima ovu reakciju, i to dva do tri puta češće žene svetle puti. Javljaju se pri prvom izlaganju suncu, nekada još u martu, u vidu malih crvenih tačkica i kvržica na koži koja je bila izložena suncu uz svrab, i prolazi za od sedam do 14 dana. Međutim, kod reakcije na sunce uvek se treba obratiti dermatologu, alergologu – imunologu jer se možda radi o imunskom poremećaju, skrivenoj bolesti tipa lupusa, Sjegrenovog sindroma, dermatomiozitisa, porfirije…

Kreme imaju oznaku da su bezbedne za morski svet

Vodi se polemika da korali izumiru od krema za sunčanje, da li je to tačno?

Ranije su mnoge kreme za sunčanje sadržale hemikalije koje su štetne za korale. Ti sastojci su oksibenzon i oktinoksat, koji su uobičajeni UV filteri koji se nalaze u mnogim kremama za sunčanje za koje je dokazano da su toksične za korale. Danas su, međutim, mnogi proizvođači izbacili ove sastojke iz krema i na deklaracijama imaju oznaku da su bezbedni za sav morski svet i korale.

Lagani obroci ne opterećuju digestivni sistem

Šta je najbolje jesti u toku vrelih dana?

Plan ishrane uvek treba da bude individualno određen, posebno kod obolelih. Međutim, u toku leta savetujem lagane obroke. To neće opteretiti digestivni sistem, i lakše će se podneti spoljašnja toplota. Lokalne i sezonske namirnice su uvek najbolji izbor – lubenice, dinje, krastavci, paradajz, borovnice, maline, kupine, tikvice, zeleno lisnato povrće, rashlađeni jogurt, mladi sirevi, razne salate, grilovana riba, hleb od integralnih žitarica. Porcije ne treba da budu velike. Uz to je potrebno uzimati dovoljno tečnosti – vode, limunade, rashlađene čajeve, pića bez šećera i zaslađivača.

Najbolje je primati alergensku imunoterapiju

Mnogi kada odaberu gde će na letovanje, izaberu planinu, a zbog alergije na ambroziju im propadne odmor. Koliko je ona prisutna i šta možemo da uradimo?

Ambrozija je moćan alergen i cveta od jula do novembra. Smatra se da će ove godine broj alergičnih u Evropi porasti na 77 miliona sa posebnim akcentom na Balkan, gde se mi nalazimo, jer nije urađena eredikacija koja se sprovodi u zapadnim zemljama. Osobe koje su alergične mogu imati sindrom oralne alergije – da pri uzimanju lubenice, banane, dinje, krastavca, čaja od kamilice, imaju slične tegobe kao pri izlaganju ambroziji. Najbolje je primati alergensku imunoterapiju. Druge mere – ne izlaziti napolje kada je koncentracija alergena najviša i po potrebi nositi maske, zatvarati prozore noću, koristiti filtere pročišćivače vazduha, ne držati biljke u stanu, redovno brisati prašinu, ne sušiti veš napolju, odmah po ulasku u stan istuširati se i oprati kosu.