Kuća nade za decu sa ulice

U znak zahvalnosti ljudima dobre volje koji su ove godine uložili oko 4.000.000 dinara i tako pomogli da prostorije Zavoda za vaspitanje dece i omladine u Bulevaru oslobođenja budu renovirane, okrečene i opremljene, deca i zaposleni priredili su novogodišnju svečanost. U prostorijama prihvatilišta kroz koje godišnje prođe od 400 do 600 mališana tražeći pomoć i pažnju juče su gostovali vaterpolisti kluba Partizan, Vladan Đukić, sekretar Sekretarijata za socijalnu zaštitu, Darko Božić, član Gradskog veća, donatori iz ambasade Amerike, „Telenor fondacije” i Dečje fondacije „Divac”.

Deca od sedam do 18 godina, zahvalila su donatorima muzičkom priredbom. Organizovana je i aukcija novogodišnjih čestitki koje su napravili stanari prihvatilišta. Gosti su se nadmetali u kupovini, a Vladan Đukić je ponudom od 1.000 dinara postao vlasnik najskuplje licitirane novogodišnje čestitke.

Gradske vlasti će, rekao je Đukić, kao i u protekle tri godine nastaviti da finansiraju programe ustanove, a naredne godine u planu je otvaranje novih prihvatnih stanica.

Prihvatilište i prihvatna stanica rade 24 sata i zbrinjavaju dečake i devojčice sa problemima u ponašanju, mališane bez roditeljskog staranja, žrtve nasilja, zanemarivanja, zlostavljanja, decu sa ulice i ilegalne emigrante. Jedan deo zgrade koji pripada Zavodu za vaspitanje dece i omladine nije renoviran. U ustanovi trenutno boravi 15 klinaca a u prostorijama je samo 16 kreveta. Zbog nedostatka prostora rodila se ideja da se u skorije vreme prihvatilište i prihvatna stanica izmeste u objekat od 400 kvadrata sa 14 prostorija u Jajincima.

Slobodan Veselinović, specijalni pedagog, kaže da uslovi u kojima se odrasta, čovek pamti dok je živ.

– Želimo da pomognemo ovim mališanima da pravilno odrastaju i da period života koji provedu kod nas pamte samo po dobrom. Dolaze nam deca bez dokumenata i traže pomoć i hranu. Često neće ni da pričaju dok su im prazni stomaci i dok ne donesemo hranu, a onda se, čim osete da je nekome stalo, otvore i pričaju o problemima – kaže Veselinović.

U prihvatilište decu upućuju tužilaštvo, policija i centri za socijalni rad, a dešava se i da sami zakucaju na vrata u nadi da će se okupati, nahraniti ili dobiti zaštitu. Mališanima koji ne žive u porodicama zaposleni nude samo trenutnu pomoć i oni odlaze jer niko nema prava da ih zadržava bez njihovog pristanka. Zbog toga se u vreme boravka raznim psihološkim radionicama i vaspitnim radom pokušava što više uticati na decu u cilju da se od njih formiraju zrele ličnosti.

– Voleo bih da oformimo prihvatilište u koje bi dolazila deca koja ne bi bila samo prolaznici već bi dala saglasnost za ostanak u ustanovi. Tako bi bili više zaštićeni i duže bi se radilo sa njima. Sada se na prozorima zavoda nalaze rešetke, a verujem da bi okna bila širom otvorena kada bi deca ostajala i sazrevala uz stručnjake – smatra Veselinović i dodaje da oni posećuju kulturne i sportske manifestacije ali stalno u nečijoj pratnji.

Među mališanima u prihvatilištu, nalazi se i desetogodišnja devojčica Jovana. Sugrađanima je poznata jer vrlo rado, kako kaže, peva u gradskom prevozu. Policija je pronašla na ulici sa dve sestre i dovela ju je u privremeni dom. Raspevana Jovana koja veći deo dana provodi po tramvajima boravi u prihvatilištu već godinu dana.

A najveći problemi jesu upravo slučajevi slični njenom, kada se na vratima kuće za nezbrinute pojave, uglavnom pripadnici romske nacionalnosti koji nemaju nikoga a nisu prijavljena, niti poseduju bar jedan identifikacioni dokument.