Ogoljeni neonacizam

Desničarska Hrvatska u subotu veče izvidala je rane od oktobra 2024, kada je Aleksandra Prijović u šest dana pet puta napunila zagrebačku arenu. „Potresne” slike razdragane mladeži koja iz sveg glasa peva sa srpskom pevačicom sada su potisnute iz traumatičnog kolektivnog sećanja zagriženih domoljuba. Tome je zaslužan Marko Perković Tompson, uslovno rečeno, muzičar, čovek u crnom koji tom bojom već tri i po decenije daje ton i glas najmračnijoj ideologiji svoga naroda u prošlom veku. Kome ni u ovom stoleću iste ideje očigledno nisu strane. Ko ne veruje, neka pogleda slike i snimke sa Tompsonovog subotnjeg koncerta na zagrebačkom hipodromu, s pravom nazvanim najvećim neonacističkim skupom u Evropi od Drugog svetskog rata. Na akorde i „stihove” baštinika ustaškog folklora došlo je oko 450.000 poklonika. „Lokalna” Hrvatska ima 3,8 miliona stanovnika, a u dijaspori živi oko 3,2 miliona njihovih sunarodnika. Za nacionalni galop na hipodromu spreman je bio svaki petnaesti… Brojke su često izražajnije od reči.

A reči mogu da zvuče i ovako: „Ovo je bilo slavlje zajedništva, ljubavi prema domovini i vrednostima koje nas povezuju, s jasnom porukom – Hrvatska je demokratska, europska i organizovana zemlja.” Nije ovo izjavio neki euforični Tompsonov fan, već ministar unutrašnjih poslova Davor Božinović, čijih je 6.500 policajaca stavljeno u službu obezbeđenja događaja koji je počeo danima ranije, s prvim konvojima hodočasnika iz zemlje i rasejanja. Posle dužeg vremena, događaj nedelje u Hrvatskoj nisu bila zbivanja u Srbiji, da parafraziramo Zorana Šprajca, popularnog urednika emisije „Stanje nacije” na RTL-u. Sedam dana pre hipodroma, kada su javnosti saopšteni svi organizacioni detalji, centralna informativna emisija HRT-a toj temi je posvetila prvih 12 minuta, a potom je u istoj dužini emitovan ekskluzivni intervju s Markom Perkovićem Tompsonom. Za uključenje specijalnog izveštača sa Vidovdanskog skupa u Beogradu jedva se našlo dva minuta pred kraj dnevnika… U istom ritmu podrške i promocije plesali su i gotovo svi hrvatski mediji, ali i brojne javne i političke ličnosti. Retki disonantni tonovi mogli su se iščitati na portalu „Indeks”: „Rat – najgore što je čovjek smislio i realizirao, osnovna je tema, glavni motiv, pokretač i svrha Marka Perkovića Tompsona i njegove sljedbe. Bilo je to jasno prije, tijekom i nakon megakoncerta. Iako je rat u Hrvatskoj završio pre 30 godina, Tompson i njegovi obožavatelji ponašali su se kao da još traje”, navedeno je u jučerašnjem tekstu na ovom portalu, naslovljenom „Tompson vlada Hrvatskom”.

I zaista, „renesansa” ikonografije devedesetih, ali i četrdesetih i sedamdesetih bila je zastrašujuća. Od nebrojeno šahovnica s prvim belim poljem u grbu, kao u vreme NDH, do hiljada posetilaca u majicama s oznakama različitih „bojni” i paravojnih formacija, poput ZNG i HOS-a, do crnih stegova iz još crnjih vremena Drugog svetskog rata. I sam proustaški maneken za mikrofonom dao je uočljiv kostimografski doprinos. Na crnoj odori nosio je broj 03941158. Pod tom kažnjeničkom numerom, u Americi je 32 godine u zatvoru proveo Zvonko Bušić, terorista osuđen zbog otmice aviona i smrti policajca stradalog prilikom pokušaja deaktivacije bombe, koju je Bušić postavio u njujorškoj podzemnoj železnici. Inače, njemu je Tompson još 2006. posvetio pesmu „Duh ratnika”. A od takvih duhova, podrhtavali su na zagrebačkom hipodromu i nebo i zemlja. Prateći bend je od „tankih” aranžmana pravio zaglušujuću hevi-metal buku, koju je u decibele pretvaralo moćno ozvučenje, gle simbolike, nemačke firme „Mojo rental”. Neko je ovih dana na društvenim mrežama lansirao „informaciju” da je u ozvučenju hipodrom učestvovao srpski „Skaj mjuzik”. Ta firma je juče demantovala ovu fatamorganu, nalik na hologramske projekcije iznad koncertnog prostora, koje su bile bitan deo kič scenografije u stilu „od svega previše”. Tako su na nebu projektovani ogromni križevi, hrvatske zastave koje su se transformisale u nedefinisane ptice, ni nalik golubovima. Nije izostala ni hologramska slika kninske kule, na kojoj se vijori mila trobojnica. Masovni pirotehnički arsenal je istovremeno dočaravao ratno stanje na zemlji – uvis su svako malo sukljali stubovi plamena, a bljesak hiljada baklji slao je jasnu olujnu poruku. Naročito kada su na repertoaru bili koncertni pikovi – zagrcnuta domoljubna pesma „Lijepa li si” i „everblek” hit „Čavoglava”, koji počinje Perkovićevim usklikom „Za dom”. Ali gore od toga je što se odgovor „spremni”, prolomio iz stotina hiljada hipodromskih grla. Da se Tompson usudio da usklikne „Zig”, nema sumnje da bi Zagrebom odjeknuo drugi deo zloglasnog nacističkog pozdrava „Živela pobeda”. Evropi bi tada baš bilo teško da se pravi nevešta. I da se njeni izveštači iz glavnog grada Hrvatske bave samo „najvećim ikad održanim koncertom s plaćenim ulaznicima”. I da pri kraju izveštaja, „kopi–pejst” postupkom, bez reči kritičkog osvrta, podsete na ranije tekstove o tome da je hrvatski pevač „godinama meta kritika zbog korišćenja simbola i retorike povezane sa ustaškim režimom”, kako je to, primera radi, sročila agencija Rojters.

A šta će biti sa stotinama hiljada onih koji su odećom, zastavama i pokličima u subotu uveče sledili Tompsona, u zemlji gde je isticanje ustaških simbola i pozdrava kažnjivo zakonom? O tome je uoči koncerta priopćio Damir Burić, čovek iz vrha hrvatskog MUP-a. Obećao je da će policija snimati sva protupravna ponašanja i na osnovu njihove analize narednih dana podnositi krivične prijave. Dakle, službenike hrvatskog Ministarstva unutarnjih poslova čeka pakleno radno leto. Valja im analizirati, identifikovati i na prekršajni sud uputiti desetine hiljada učesnika „slavlja zajedništva i ljubavi prema domovini”, kako to poetski reče Davor Božinović, prvi čovek tog istog ministarstva.