Огољени неонацизам

Десничарска Хрватска у суботу вече извидала је ране од октобра 2024, када је Александра Пријовић у шест дана пет пута напунила загребачку арену. „Потресне” слике раздрагане младежи која из свег гласа пева са српском певачицом сада су потиснуте из трауматичног колективног сећања загрижених домољуба. Томе је заслужан Марко Перковић Томпсон, условно речено, музичар, човек у црном који том бојом већ три и по деценије даје тон и глас најмрачнијој идеологији свога народа у прошлом веку. Коме ни у овом столећу исте идеје очигледно нису стране. Ко не верује, нека погледа слике и снимке са Томпсоновог суботњег концерта на загребачком хиподрому, с правом названим највећим неонацистичким скупом у Европи од Другог светског рата. На акорде и „стихове” баштиника усташког фолклора дошло је око 450.000 поклоника. „Локална” Хрватска има 3,8 милиона становника, а у дијаспори живи око 3,2 милиона њихових сународника. За национални галоп на хиподрому спреман је био сваки петнаести… Бројке су често изражајније од речи.

А речи могу да звуче и овако: „Ово је било славље заједништва, љубави према домовини и вредностима које нас повезују, с јасном поруком – Хрватска је демократска, еуропска и организована земља.” Није ово изјавио неки еуфорични Томпсонов фан, већ министар унутрашњих послова Давор Божиновић, чијих је 6.500 полицајаца стављено у службу обезбеђења догађаја који је почео данима раније, с првим конвојима ходочасника из земље и расејања. После дужег времена, догађај недеље у Хрватској нису била збивања у Србији, да парафразирамо Зорана Шпрајца, популарног уредника емисије „Стање нације” на РТЛ-у. Седам дана пре хиподрома, када су јавности саопштени сви организациони детаљи, централна информативна емисија ХРТ-а тој теми је посветила првих 12 минута, а потом је у истој дужини емитован ексклузивни интервју с Марком Перковићем Томпсоном. За укључење специјалног извештача са Видовданског скупа у Београду једва се нашло два минута пред крај дневника… У истом ритму подршке и промоције плесали су и готово сви хрватски медији, али и бројне јавне и политичке личности. Ретки дисонантни тонови могли су се ишчитати на порталу „Индекс”: „Рат – најгоре што је човјек смислио и реализирао, основна је тема, главни мотив, покретач и сврха Марка Перковића Томпсона и његове сљедбе. Било је то јасно прије, тијеком и након мегаконцерта. Иако је рат у Хрватској завршио пре 30 година, Томпсон и његови обожаватељи понашали су се као да још траје”, наведено је у јучерашњем тексту на овом порталу, насловљеном „Томпсон влада Хрватском”.

И заиста, „ренесанса” иконографије деведесетих, али и четрдесетих и седамдесетих била је застрашујућа. Од небројено шаховница с првим белим пољем у грбу, као у време НДХ, до хиљада посетилаца у мајицама с ознакама различитих „бојни” и паравојних формација, попут ЗНГ и ХОС-а, до црних стегова из још црњих времена Другог светског рата. И сам проусташки манекен за микрофоном дао је уочљив костимографски допринос. На црној одори носио је број 03941158. Под том кажњеничком нумером, у Америци је 32 године у затвору провео Звонко Бушић, терориста осуђен због отмице авиона и смрти полицајца страдалог приликом покушаја деактивације бомбе, коју је Бушић поставио у њујоршкој подземној железници. Иначе, њему је Томпсон још 2006. посветио песму „Дух ратника”. А од таквих духова, подрхтавали су на загребачком хиподрому и небо и земља. Пратећи бенд је од „танких” аранжмана правио заглушујућу хеви-метал буку, коју је у децибеле претварало моћно озвучење, гле симболике, немачке фирме „Мојо рентал”. Неко је ових дана на друштвеним мрежама лансирао „информацију” да је у озвучењу хиподром учествовао српски „Скај мјузик”. Та фирма је јуче демантовала ову фатаморгану, налик на холограмске пројекције изнад концертног простора, које су биле битан део кич сценографије у стилу „од свега превише”. Тако су на небу пројектовани огромни крижеви, хрватске заставе које су се трансформисале у недефинисане птице, ни налик голубовима. Није изостала ни холограмска слика книнске куле, на којој се вијори мила тробојница. Масовни пиротехнички арсенал је истовремено дочаравао ратно стање на земљи – увис су свако мало сукљали стубови пламена, а бљесак хиљада бакљи слао је јасну олујну поруку. Нарочито када су на репертоару били концертни пикови – загрцнута домољубна песма „Лијепа ли си” и „еверблек” хит „Чавоглава”, који почиње Перковићевим ускликом „За дом”. Али горе од тога је што се одговор „спремни”, проломио из стотина хиљада хиподромских грла. Да се Томпсон усудио да ускликне „Зиг”, нема сумње да би Загребом одјекнуо други део злогласног нацистичког поздрава „Живела победа”. Европи би тада баш било тешко да се прави невешта. И да се њени извештачи из главног града Хрватске баве само „највећим икад одржаним концертом с плаћеним улазницима”. И да при крају извештаја, „копи–пејст” поступком, без речи критичког осврта, подсете на раније текстове о томе да је хрватски певач „годинама мета критика због коришћења симбола и реторике повезане са усташким режимом”, како је то, примера ради, срочила агенција Ројтерс.

А шта ће бити са стотинама хиљада оних који су одећом, заставама и покличима у суботу увече следили Томпсона, у земљи где је истицање усташких симбола и поздрава кажњиво законом? О томе је уочи концерта приопћио Дамир Бурић, човек из врха хрватског МУП-а. Обећао је да ће полиција снимати сва протуправна понашања и на основу њихове анализе наредних дана подносити кривичне пријаве. Дакле, службенике хрватског Министарства унутарњих послова чека паклено радно лето. Ваља им анализирати, идентификовати и на прекршајни суд упутити десетине хиљада учесника „славља заједништва и љубави према домовини”, како то поетски рече Давор Божиновић, први човек тог истог министарства.