Bogati Amerikanci postaju još bogatiji

Specijalno za „Politiku”

Boston – Posle mnogo primedbi i sporenja pa na kraju i sukoba sa jednim od najbližih saradnika, milijarderom Ilonom Maskom, Donald Tramp je uspeo u nameri da sveobuhvatni zakon o potrošnji usvoje i Predstavnički dom i Senat. Tako je „Jedan veliki lepi zakon” ugledao svetlost dana 4. jula. Zakon obuhvata niz poreskih i budžetskih odredbi koje su bile predmet debate i revizije dok su prolazile kroz Kongres. Predstavnički dom je usvojio početnu verziju zakona krajem maja, ali je morao da glasa o najnovijim izmenama nakon što je Senat uneo promene u zakon. Republikanski poslanici u oba doma složili su se oko ključnih odredaba, uključujući produženje smanjenja poreza iz 2017. godine, kao i povećanje izdvajanja za bezbednost granica, odbranu i proizvodnju energije. Međutim, postojala su duboka neslaganja oko načina finansiranja ovih predloga. Uprkos podelama, lider većine u Senatu Džon Tjun, republikanac iz Južne Dakote, i predsednik Predstavničkog doma Majk Džonson, republikanac iz Luizijane, uspeli su da dovedu republikance do cilja.

Profesor političkih nauka i direktor Centra za pravo, angažovanje i politiku (LEAP) na univerzitetu Sem Hjuston u Teksasu Majk Jan kaže za „Politiku” da je ovaj zakon o potrošnji veliki i ambiciozan pravni akt koji, u suštini, obuhvata skoro sve političke ciljeve predsednika. On ističe da je važno razumeti ključnu razliku između redovnih zakona i onih usvojenih postupkom budžetskog usaglašavanja u Senatu.

„Mehanizam koji se koristio za usvajanje ovog zakona bio je usklađivanje budžeta. Prvobitno, ovaj mehanizam je korišćen za izmene jer bi neki događaji stvorili nesklad između stvarnosti i budžeta. Vremenom, posebno u ovom veku, predsednici su ga koristili za usvajanje novih i sve ekspanzivnijih zakona. Predsednik Barak Obama, na primer, koristio je ovaj mehanizam za usvajanje delova Zakona o pristupačnoj zdravstvenoj zaštiti. Međutim, ovo je verovatno najrasprostranjenija upotreba usklađivanja budžeta za političke prioritete. Jedan od razloga zašto ga predsednici i kongresni lideri koriste je taj što je potrebna samo prosta većina u Senatu dok redovan predlog zakona može biti opstruiran i potrebno je 60 glasova da bi se usvojio u Senatu”, objašnjava profesor Jan.

Naš sagovornik smatra da se stvarna procena predloga zakona ne može izvršiti bez uticaja stranačkih stavova.

„I demokrate i republikanci se manje-više slažu da će zakon smanjiti poreze gotovo svim Amerikancima. Međutim, stranke se ne slažu oko toga koliko koristi donosi bogatim građanima. Ako pogledate procenat smanjenja poreza, on je prilično sličan u svim društvenim slojevima, ali iznos novca koji će neko uštedeti u velikoj meri zavisi od njegovog prihoda”, kaže profesor Jan.

Kao ključne odredbe navodi da zakon predviđa posebne pogodnosti za penzionere (smanjenje poreza na socijalno osiguranje), ljude sa decom (povećanje poreske olakšice koja pomaže porodicama da lakše podnesu troškove odgajanja dece) i zaposlene u uslužnoj industriji (smanjenje poreza na bakšiš za konobare). Takođe, on naglašava da zakon postavlja dodatne zahteve ili ograničenja za manje imućne Amerikance, odnosno one iznad granice siromaštva, ali ispod nivoa prihoda srednje klase.

„Oni koji primaju naknade iz Programa dodatne pomoći za ishranu (SNAP) moraće da rade približno 20 sati nedeljno. Slično tome, osobe između 18 i 64 godine koje primaju Medikejd, pomoć iz programa za zdravstveno osiguranje osoba sa ograničenim prihodima i resursima, moraće da rade približno 20 sati nedeljno”, objašnjava sagovornik našeg lista.

Kao sledeću ključnu odredbu zakona on navodi povećanje sredstava za odbranu i graničnu bezbednost. Federalna agencija za sprovođenje zakona o imigraciji i carini (ICE) dobiće posebno povećana sredstva za obuku i zapošljavanje novih agenata.

Jan kaže da odgovor na pitanje koje su od ovih mera manje, a koje više efikasne, u velikoj meri zavisi od stranačke pripadnosti osobe koju pitate.

„Oni koji žele niže poreze, veću i moćniju ICE diviziju i manje troškove za programe socijalne zaštite, ovaj zakon će verovatno smatrati efikasnim. Međutim, ako želite manje troškove za ICE i odbranu, a više troškova za programe socijalne zaštite, nećete smatrati da je ovaj zakon efikasan za obezbeđivanje opšte dobrobiti zemlje”, kaže Jan.

Naš sagovornik ukazuje da će ovaj zakon verovatno povećati deficit, što znači da će povećati dug.

„Republikanci su tvrdili da to nije tačno: oni sugerišu da će smanjenjem poreza potrošnja i ekonomija rasti, a poreski prihodi se tada mogu povećati. Ovo je moguće, ali se malo nezavisnih budžetskih analitičara slaže sa takvom tvrdnjom. Veoma je teško tvrditi da ovo smanjuje deficit”, kategoričan je Jan.

On ocenjuje da su predsednički prioriteti sve više usklađeni sa stranačkim podelama, pri čemu svaki predsednik poništava ono što je njegov prethodnik uradio.

„Iako je razumljivo da predsednici ne žele da budu vezani politikama prethodnog predsednika, dramatične promene u politici stvorile su neizvesnost, što otežava određenim grupama da planiraju budućnost. Na primer, lekari se muče sa organizovanjem procedura ili određivanjem cena jer nisu sigurni koje će politike zdravstvene zaštite biti na snazi. Proizvođači možda neće biti voljni da pokrenu poslovanje čak ni uz obećanje subvencija, jer nova predsednička administracija može značiti kraj tih subvencija, a moguće je da će im nametnuti i kazne. Potencijalni imigranti u SAD mogu biti nesigurni koja će se pravila promeniti između trenutka kada odluče da dođu i trenutka kada stignu u Sjedinjene Države. Ovaj vrtlog neizvesnosti širi se na obične Amerikance, koji nisu sigurni kako da planiraju svoje odmore, veće kupovine i život porodice”, objašnjava naš sagovornik.

Profesor na Odseku za građevinsko i ekološko inženjerstvo na Univerzitetu Rajs u Teksasu Danijel Kohan za „Politiku” ocenjuje da je ovaj zakon katastrofalan po napore da se energija učini čistijom i pristupačnijom.

„Baš kao što ostatak zakona oduzima novac od siromašnih da bi razmazio bogate, on oduzima i podršku za povećanje efikasnosti domova i automobila, dok istovremeno sipa milijarde dolara na agro-biznise i naftne kompanije za etanol i poboljšano iskopavanje nafte. Najozbiljnije je to što čak subvencioniše metalurški ugalj koji se uglavnom izvozi stranim proizvođačima čelika. Moja najveća briga je što se time povećavaju vladine subvencije za fosilna goriva, posebno favorizujući najprljavije fosilno gorivo na način koji neće sniziti cene električne energije u SAD niti će koristiti američkim potrošačima ili proizvođačima. Ovaj zakon će ubrzati inflaciju cena električne energije usporavanjem korišćenja energije vetra, sunca i baterija, što su najjeftiniji načini za dodavanje novih izvora energije u mrežu”, mišljenja je Kohan.

Kohan zaključuje da je Senat uklonio nekoliko posebno loših odredbi, kao što su porezi na energiju vetra i solarne energije, ali je teško pronaći jednu jedinu odredbu zakona koja bi koristila životnoj sredini.