Богати Американци постају још богатији

Специјално за „Политику”

Бостон – После много примедби и спорења па на крају и сукоба са једним од најближих сарадника, милијардером Илоном Маском, Доналд Трамп је успео у намери да свеобухватни закон о потрошњи усвоје и Представнички дом и Сенат. Тако је „Један велики лепи закон” угледао светлост дана 4. јула. Закон обухвата низ пореских и буџетских одредби које су биле предмет дебате и ревизије док су пролазиле кроз Конгрес. Представнички дом је усвојио почетну верзију закона крајем маја, али је морао да гласа о најновијим изменама након што је Сенат унео промене у закон. Републикански посланици у оба дома сложили су се око кључних одредаба, укључујући продужење смањења пореза из 2017. године, као и повећање издвајања за безбедност граница, одбрану и производњу енергије. Међутим, постојала су дубока неслагања око начина финансирања ових предлога. Упркос поделама, лидер већине у Сенату Џон Тјун, републиканац из Јужне Дакоте, и председник Представничког дома Мајк Џонсон, републиканац из Луизијане, успели су да доведу републиканце до циља.

Професор политичких наука и директор Центра за право, ангажовање и политику (ЛЕАП) на универзитету Сем Хјустон у Тексасу Мајк Јан каже за „Политику” да је овај закон о потрошњи велики и амбициозан правни акт који, у суштини, обухвата скоро све политичке циљеве председника. Он истиче да је важно разумети кључну разлику између редовних закона и оних усвојених поступком буџетског усаглашавања у Сенату.

„Механизам који се користио за усвајање овог закона био је усклађивање буџета. Првобитно, овај механизам је коришћен за измене јер би неки догађаји створили несклад између стварности и буџета. Временом, посебно у овом веку, председници су га користили за усвајање нових и све експанзивнијих закона. Председник Барак Обама, на пример, користио је овај механизам за усвајање делова Закона о приступачној здравственој заштити. Међутим, ово је вероватно најраспрострањенија употреба усклађивања буџета за политичке приоритете. Један од разлога зашто га председници и конгресни лидери користе је тај што је потребна само проста већина у Сенату док редован предлог закона може бити опструиран и потребно је 60 гласова да би се усвојио у Сенату”, објашњава професор Јан.

Наш саговорник сматра да се стварна процена предлога закона не може извршити без утицаја страначких ставова.

„И демократе и републиканци се мање-више слажу да ће закон смањити порезе готово свим Американцима. Међутим, странке се не слажу око тога колико користи доноси богатим грађанима. Ако погледате проценат смањења пореза, он је прилично сличан у свим друштвеним слојевима, али износ новца који ће неко уштедети у великој мери зависи од његовог прихода”, каже професор Јан.

Као кључне одредбе наводи да закон предвиђа посебне погодности за пензионере (смањење пореза на социјално осигурање), људе са децом (повећање пореске олакшице која помаже породицама да лакше поднесу трошкове одгајања деце) и запослене у услужној индустрији (смањење пореза на бакшиш за конобаре). Такође, он наглашава да закон поставља додатне захтеве или ограничења за мање имућне Американце, односно оне изнад границе сиромаштва, али испод нивоа прихода средње класе.

„Они који примају накнаде из Програма додатне помоћи за исхрану (СНАП) мораће да раде приближно 20 сати недељно. Слично томе, особе између 18 и 64 године које примају Медикејд, помоћ из програма за здравствено осигурање особа са ограниченим приходима и ресурсима, мораће да раде приближно 20 сати недељно”, објашњава саговорник нашег листа.

Као следећу кључну одредбу закона он наводи повећање средстава за одбрану и граничну безбедност. Федерална агенција за спровођење закона о имиграцији и царини (ИЦЕ) добиће посебно повећана средства за обуку и запошљавање нових агената.

Јан каже да одговор на питање које су од ових мера мање, а које више ефикасне, у великој мери зависи од страначке припадности особе коју питате.

„Они који желе ниже порезе, већу и моћнију ИЦЕ дивизију и мање трошкове за програме социјалне заштите, овај закон ће вероватно сматрати ефикасним. Међутим, ако желите мање трошкове за ИЦЕ и одбрану, а више трошкова за програме социјалне заштите, нећете сматрати да је овај закон ефикасан за обезбеђивање опште добробити земље”, каже Јан.

Наш саговорник указује да ће овај закон вероватно повећати дефицит, што значи да ће повећати дуг.

„Републиканци су тврдили да то није тачно: они сугеришу да ће смањењем пореза потрошња и економија расти, а порески приходи се тада могу повећати. Ово је могуће, али се мало независних буџетских аналитичара слаже са таквом тврдњом. Веома је тешко тврдити да ово смањује дефицит”, категоричан је Јан.

Он оцењује да су председнички приоритети све више усклађени са страначким поделама, при чему сваки председник поништава оно што је његов претходник урадио.

„Иако је разумљиво да председници не желе да буду везани политикама претходног председника, драматичне промене у политици створиле су неизвесност, што отежава одређеним групама да планирају будућност. На пример, лекари се муче са организовањем процедура или одређивањем цена јер нису сигурни које ће политике здравствене заштите бити на снази. Произвођачи можда неће бити вољни да покрену пословање чак ни уз обећање субвенција, јер нова председничка администрација може значити крај тих субвенција, а могуће је да ће им наметнути и казне. Потенцијални имигранти у САД могу бити несигурни која ће се правила променити између тренутка када одлуче да дођу и тренутка када стигну у Сједињене Државе. Овај вртлог неизвесности шири се на обичне Американце, који нису сигурни како да планирају своје одморе, веће куповине и живот породице”, објашњава наш саговорник.

Професор на Одсеку за грађевинско и еколошко инжењерство на Универзитету Рајс у Тексасу Данијел Кохан за „Политику” оцењује да је овај закон катастрофалан по напоре да се енергија учини чистијом и приступачнијом.

„Баш као што остатак закона одузима новац од сиромашних да би размазио богате, он одузима и подршку за повећање ефикасности домова и аутомобила, док истовремено сипа милијарде долара на агро-бизнисе и нафтне компаније за етанол и побољшано ископавање нафте. Најозбиљније је то што чак субвенционише металуршки угаљ који се углавном извози страним произвођачима челика. Моја највећа брига је што се тиме повећавају владине субвенције за фосилна горива, посебно фаворизујући најпрљавије фосилно гориво на начин који неће снизити цене електричне енергије у САД нити ће користити америчким потрошачима или произвођачима. Овај закон ће убрзати инфлацију цена електричне енергије успоравањем коришћења енергије ветра, сунца и батерија, што су најјефтинији начини за додавање нових извора енергије у мрежу”, мишљења је Кохан.

Кохан закључује да је Сенат уклонио неколико посебно лоших одредби, као што су порези на енергију ветра и соларне енергије, али је тешко пронаћи једну једину одредбу закона која би користила животној средини.