Muslimani više nisu većina u Albaniji

Najnoviji podaci iz popisa stanovništva obavljenog 2023. godine pokazuju da muslimani više ne čine apsolutnu većinu građana Albanije. Prvi put u poslednja dva veka muslimani su pali ispod polovine ukupnog stanovništva

Muslimana je sada 45,7 odsto, čime su prvi put otkada su Turci došli na Balkan, postali manjina u odnosu na sve druge stanovnike. Broj muslimana u odnosu na popis 2011. godine pao je za više od 30 odsto.

Na popisu iz 2023. bektaša muslimana je 4,8 odsto, ali se oni vode na popisu kao posebna religiozna grupa. To islamsko versko bratstvo  sledi učenja hadži-Bektaša Velija, anadolijskog derviša iz 13. veka. Bektaši su bliski šiitskom ogranku islama. Iz Anadolije raširili su se i Balkanom, a bili su veoma uticajni među janičarima.

Hrišćana u Albaniji ima 15.6 odsto, od toga 8,4 katolika i 7,2 odsto pravoslavaca. Vernika bez denominacije je 13,8 a ateista 3,6 odsto.

Ova značajna demografska promena je istorijska za strukturu albanskog društva koje je decenijama i pre komunizma bilo nestabilno.

Kako navodi „Turska danas“  Albanija je u poslednjih deset godina izgubila oko 15 odsto stanovništva, uglavnom zbog masovnog iseljavanja i pada nataliteta.  Analitičari to povezuju sa nedostatkom perspektive za mlade koji sve češće traže posao u inostranstvu.

Istorijski gledano Albanija je u svojim počecima bila katolička zemlja, nakon rimskih osvajanja. Status muslimanske zemlje dobija tek u 15. veku dolaskom Osmanlija. Međutim, zbog blizine i jakih veza sa Grčkom pravoslavno hrišćanstvo je u poslednjih decenija ponovno u porastu.