Danas se otvara čuvena kafana „Grčka kraljica”

Vrata čuvene kafane „Grčka kraljica” u Knez Mihailovoj ulici 51 juče su bila širom otvorena posle bezmalo dve decenije koliko su bila zakatančena. U unutrašnjosti zdanja, sagrađenog pre 190 godina, vrvelo je od ljudi koji su raspakivali novi nameštaj za renovirani enterijer sa muralom na jednom od zidova, novim stolovima, šankom, podovima, modernim lusterima, kuhinjom i toaletima u podrumu. Jer, za danas je zakazano otvaranje ovog obnovljenog ugostiteljskog objekta, „sa željom da spoji duh tradicije sa savremenim ritmom Beograda”, kako je to naznačeno u saopštenju prosleđenom medijima. Renoviranje je započelo u decembru prošle godine, kaže Nikola Samardžija, koji se predstavlja kao osoba koja radi marketing za firmu „Reina Amalia doo”. Ona je, kako on tvrdi, od grada zakupila ovaj prostor i preuredila ga.

– Ovo je bila ruina kada smo ušli u lokal, deo poda bio je zemljani. Sada je sve sređeno, obnovljena je fasada, promenjeni su prozori... Novi bar-restoran imaće dve bašte – jednu u Knez Mihailovoj, a drugu bočnu u Rajićevoj ulici – kaže Samardžija dok stojimo ispred zdanja na čijem prvom spratu majstori menjaju polomljena stakla na prozorima, što govori o nebrizi kojoj je bila prepuštena ova kuća.

Upitan da li za obnovu imaju dozvole, odnosno uslove Zavoda za zaštitu spomenika kulture, budući da se objekat u kojem se pisala istorija i stvarale se uspomene, simbol nekadašnje gradske elegancije, nalazi u Knez Mihailovoj ulici  – prostorno kulturno-istorijskoj celini od izuzetnog značaja,  Samardžija odgovara: – Naravno, sve što je rađeno bilo je pod budnim okom Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Gradskog ili Republičkog, pitamo, a on kaže: – Ne znam, verujte, kojeg, ali ništa nije renovirano na svoju ruku, videli ste enterijer koji je izveden u retro stilu.

Njegove navode „Politika” je juče pokušala da proveri u gradu i u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture kojima smo uputili pitanja kao što su: da li je, kome i pod kojim uslovima grad izdao ili prodao „Grčku kraljicu”, da li je investitor dobio saglasnost na projekat nadležne službe zaštite, odnosno da li je zavod (Gradski ili Republički) obavio stručni konzervatorski nadzor nad izvođenjem radova. Odgovore smo dobili samo od Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture koji je naveo da je „za sve intervencije na predmetnom objektu i njegovoj pripadajućoj katastarskoj parceli neophodno pribavljanje uslova za preduzimanje mera tehničke zaštite i saglasnosti na projekat i dokumentaciju iz nadležnosti Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture – Beograd”. Drugim rečima, Gradski zavod rekao je da ta kuća nije u njegovoj ingerenciji.

Odgovori nisu izostali od grada pre osam godina kada je spoljašnjost „Grčke kraljice” osvežena, a javnost se ponadala da će kafana konačno biti otvorena, što se nije desilo. Jer, kako je 2017. pisala „Politika”, na vratima kafane preduzeću „Reina Amalia”, zakupcu objekta, osvanula je opomena za neizmirene dugove. Nju je poslao gradski Sekretarijat za imovinske i pravne poslove koji od 2016. raspolaže poslovnim prostorom na 10 centralnih opština i koji je naveo da je „ugovor sa tim preduzećem zaključen u novembru 2014, da radove nije izvodio grad i da je u toku postupak, po zahtevima zakupca, za dobijanje odgovarajućih dozvola, kako bi objekat bio priveden nameni”. Pre osam godina nagađalo se da bi ovo zdanje moglo u potpunosti da promeni namenu, ali je tada Sekretarijat za imovinske i pravne poslove spekulacije demantovao navodeći da je „u skladu sa ugovorom o zakupu, u prostoru definisana delatnost ugostiteljstva i trgovine”.

Te 2014. poslovnim prostorom u Knez Mihailovoj 51 upravljala je Opština Stari grad, a iste godine osnovano je preduzeće „Reina Amalia” na adresi Knez Mihailova 51. Njen vlasnik je firma „Dva jelena doo”, a stvarni vlasnik je Tomaš Rutović, javno dostupni podaci su Agencije za privredne registre. Uvidom u eKatastar vidi se da je u Knez Mihailovoj 51 stambeno-poslovna zgrada, sa poslovnim prostorom od 436 kvadrata, čiji je korisnik Opština Stari grad, a svojina državna, Republike Srbije, i sedam stanova površine između 13 i 27 kvadrata, čiji je vlasnik Milorad (Blagoje) Vasić.

Vlasnici i zakupci „Grčke kraljice” menjali su se kroz istoriju, a katanac na nju privremeno je stavljen 2007.  Kafanu je tada zatvorilo preduzeće „Tri grozda”, koje je njome upravljalo od šezdesetih godina 20. veka. Renoviranje je brzo zaustavljeno jer je Republička građevinska inspekcija 2008. naložila da „Tri grozda” pribave dozvole neophodne za nastavak radova na zdanju koje pripada kulturnoj celini od izuzetnog značaja. To se nije dogodilo. Stečaj na „Tri grozda” otvoren je 2012. To preduzeće nije bilo vlasnik objekta u Knez Mihailovoj 51, već zakupac, pa „Grčku kraljicu” nije povukao u vrtlog tranzicije u kojem su se našla „Tri grozda”. Ali zdanje je godinama propadalo i očigledno čekalo imovinskopravne i finansijske rasplete.

Čekanju je došao kraj jer danas „Kruna Beograda ponovo sija”, navedeno je na „instagram” profilu „Grčka kraljica”, kao jedna od najava za otvaranje legendarne kafane 10. jula.

  Ugostiteljska namena nije se menjala

Ne zna se pouzdano ko je projektovao zdanje u Knez Mihailovoj 51, ali se zna da je ono očuvano u obliku u kojem je i nastalo – tridesetih godina 19. veka na svom imanju Despot Stefanović otvorio je mehanu „Despotov han”. U 19. i prvoj polovini 20. stoleća koristio se i sprat kao prenoćište za putnike i trgovce, ali je kasnije pretvoren u privatne stanove. Dugo je ugostiteljsku namenu imao i podrum „Grčke kraljice”, u kome je radila diskoteka „Zvezda” (kasnije „Metro”).

Ali, vlasnici objekta su se često menjali. Posle Despota Stefanovića, ova zgrada bila je u vlasništvu beogradske porodice Kumanudi, a posle Drugog svetskog rata zdanje prelazi u društvenu svojinu. Današnji naziv „Grčka kraljica” prvi put je ponela u drugoj polovini 19. veka. Tako je bilo sve do polovine 20. veka, kada je u doba Titove Jugoslavije naziv promenjen u „Plavi Jadran”. Staro ime vraćeno je 1990. godine, kada je renovirani ugostiteljski objekat svečano otvoren.