„Tihi hod” trese Smederevo

Svetska ekonomska kriza zvanično je „pokucala na vrata” Srbije onog trenutka kad su čelnici železare u Smederevu obelodanili da će početkom 2009. godine obe visoke peći obustaviti proizvodnju.

Od najavljenog „tihog hoda” zatresao se čitav grad, a dvadesetak hiljada duša koje Železara „hlebom hrani”strahuje od još goreg scenarija. Radnici su u panici i brinu za radna mesta. Mnogi od njih smatraju da je to uvertira u masovna otpuštanja, dok optimisti veruju najavama menadžmenta i sindikata da će od proleća biti bolje. Zvanično, niko se ne usuđuje da daje prognoze, ali je zbog takve odluke i smanjenja proizvodnje posao već izgubilo oko 500 ljudi iz firmi koje je „Ju-Es stil” angažovao za određene poslove. To, međutim, nije konačan bilans „žrtava” kriznog perioda. Procenjuje se da je u poslednja dva meseca još oko 200 Smederevaca „ostalo na ulici”. Reč je o zaposlenima u privatnom sektoru koji i te kako zavisi od plata radnika železare. Ako se tome doda i nedavno otpuštanje još jedne grupe od stotinak radnika firme „Milan Blagojević”, u kojoj je posle privatizacije prepolovljen broj zaposlenih, onda je jasno da se Smederevu „ne piše dobro” u godini koja dolazi.

– Grad će neminovno osetiti krizu i to u svim segmentima, što će se odraziti i životni standard. Ipak, važno je da ima uveravanja da u železari neće doći do otpuštanja. U najgorem slučaju, jedan broj radnika železare biće poslat na neplaćeno odsustvo, ali sve govori da menadžment čuva kapacitete, održava ih i priprema za vraćanje na stari režim proizvodnje. Kriza na tržištu čelika i dešavanja u „Ju-Es stilu” i te kako utiču na gradske planove, jer je četvrtinu budžeta punila ta kompanija, a za iduću godinu planirano je umanjenje za oko 200 miliona dinara po tom osnovu – kaže za „Politiku” gradonačelnik Smedereva Predrag Umičević.

Siniša Prelić, predsednik Samostalnog sindikata u „Ju-Es stilu Srbija”, tvrdi da u ovom momentu nema indicija većih „potresa“ u kompaniji, te da će svi radnici biti uposleni, ali ne želi da spekuliše o daljim merama menadžmenta.

– Radilo se prekovremeno, ostvarivali smo profit. Sada toga nema, troškovi moraju da se smanje zbog krize i logične su mere u vezi sa godišnjim odmorima. Radi se na tome da se ljudi zadrže, da se pogoni održavaju. Socijalni dijalog sa poslodavcem postoji, poštuje se Kolektivni ugovor i od marta očekujemo boljitak – kaže Prelić.

Radnici, međutim, nisu toliki optimisti. Strahuju da javno govore za novine o svojoj muci, jer to, kažu, može da ih „otera na ulicu”.

– Zarađivao sam i do 70 hiljada dinara mesečno sa prekovremenim satima, a sada će mi primanja biti prepolovljena. Kako da školujem dva studenta u Beogradu i prehranim porodicu? – pita se jedan od radnika visoke peći koji se ne usuđuje da razmišlja i o eventualnom otkazu.

Njegovu zabrinutost dele svi zaposleni u kompaniji, ali i mnogi privatnici u gradu, koji kao da se poslednjih dana našao u „opsadnom stanju”. Mala privreda je već ozbiljno uzdrmana, a u gradu se čak i lekovi slabije prodaju. Kupuje su upola manje. Od polovine oktobra troši se samo na najneophodnije i najjeftinije lekove, uglavnom za decu.

– Izgleda da je i zdravlje potisnuto u drugi plan, a mogu misliti kako je u ostalim delatnostima – kaže Snežana Radojičić, vlasnica apoteke u centru grada.

Kupovna moć u Smederevu naglo je pala, što iz straha, što zbog nemaštine. Novogodišnja groznica gotovo da se i ne oseća, svi kalkulišu i „stežu kaiš”.

– Kakva nova godina, teško nama u njoj! Čemu da se radujemo, šta da slavimo kad znamo šta nas čeka. Moja četvoročlana porodica živi sa mesečnim primanjima od 30.000 dinara, a muž mi radi u železari. Ako ostane bez posla…Gde da se zaposlimo kad svi otpuštaju radnike. Ovo je mrtav grad u kome sve polako staje – očajna je Milica Popović koja je godinama na evidenciji nezaposlenih.

Predsednik Veća Samostalnih sindikata u Smederevu Stanimir Trailović misli da će „Ju-Es stil” opstati i tokom iduće godine nastaviti proizvodnju. Ipak, smanjenje prihoda železaraca, po njemu, osetiće čitava privreda.

– To će biti izuzetno teška godina za građane Smedereva. Nažalost, mislim da će se broj nezaposlenih i dalje povećavati, jer nemamo u izgledu neke velike investicije koje bi uposlile ljude. Očekujem da će zbog smanjenja tražnje poslodavci biti prinuđeni da daju otkaze, kako bi uštedeli i preživeli krizu. Međutim, uveren sam da dno krize neće biti u martu, kako se govori, već tokom leta, što nije dobro za grad – smatra Trailović.

Na drugoj strani, gradonačelnik Predrag Umičević tvrdi da gradska vlast intenzivno radi na predstavljanju Smedereva kao realno najboljeg mesta za investicije u Srbiji.

– Pregovaramo sa više proizvođača kako bismo pokrenuli investicije u industrijskoj zoni i zaposlili određeni broj radnika. Pratimo privredu i pomažemo gde možemo, a izvesna sredstva smo izdvojili za infrastrukturu u industrijskoj zoni, što će doprineti bržem prilivu investicija – kaže Umičević.

Prema njegovom mišljenju, srećna okolnost za grad jeste činjenica da će fabrika železničkih vozila „Želvoz”, koju su kupili Rumuni, u narednim godinama imati profitabilnu proizvodnju. Za početak, uz pomoć lokalne samouprave, obezbeđen je siguran posao od Železnica Srbije, te oko 1.500 radnika, u narednom periodu krize, ne mora da strahuje za plate koje su daleko od proseka, ali su urednije i sigurnije nego ranije.

Ovde je svima poznato da je grad živeo dobro kada je železara radila dobro. Strahovanja od „gladne godine” u potpunosti su stopirala kredite koje su mnogi Smederevci, a pogotovo železarci, doskora i bez mnogo kalkulacija podizali. Panika je zavladala i među zaduženim građanima, ali i bankarima. Prodaja nekretnina sasvim je stala, a vlasnici agencija pripremaju se i na najgore. Turistički radnici kažu da nikada nije vladalo manje interesovanje za zimovanja i novogodišnja putovanja, što ne čudi jer je Smederevcima u ovom trenutku borbe za preživljavanje najmanje stalo do putovanja.