„Тихи ход” тресе Смедерево

Светска економска криза званично је „покуцала на врата” Србије оног тренутка кад су челници железаре у Смедереву обелоданили да ће почетком 2009. године обе високе пећи обуставити производњу.

Од најављеног „тихог хода” затресао се читав град, а двадесетак хиљада душа које Железара „хлебом храни”страхује од још горег сценарија. Радници су у паници и брину за радна места. Многи од њих сматрају да је то увертира у масовна отпуштања, док оптимисти верују најавама менаџмента и синдиката да ће од пролећа бити боље. Званично, нико се не усуђује да даје прогнозе, али је због такве одлуке и смањења производње посао већ изгубило око 500 људи из фирми које је „Ју-Ес стил” ангажовао за одређене послове. То, међутим, није коначан биланс „жртава” кризног периода. Процењује се да је у последња два месеца још око 200 Смедереваца „остало на улици”. Реч је о запосленима у приватном сектору који и те како зависи од плата радника железаре. Ако се томе дода и недавно отпуштање још једне групе од стотинак радника фирме „Милан Благојевић”, у којој је после приватизације преполовљен број запослених, онда је јасно да се Смедереву „не пише добро” у години која долази.

– Град ће неминовно осетити кризу и то у свим сегментима, што ће се одразити и животни стандард. Ипак, важно је да има уверавања да у железари неће доћи до отпуштања. У најгорем случају, један број радника железаре биће послат на неплаћено одсуство, али све говори да менаџмент чува капацитете, одржава их и припрема за враћање на стари режим производње. Криза на тржишту челика и дешавања у „Ју-Ес стилу” и те како утичу на градске планове, јер је четвртину буџета пунила та компанија, а за идућу годину планирано је умањење за око 200 милиона динара по том основу – каже за „Политику” градоначелник Смедерева Предраг Умичевић.

Синиша Прелић, председник Самосталног синдиката у „Ју-Ес стилу Србија”, тврди да у овом моменту нема индиција већих „потреса“ у компанији, те да ће сви радници бити упослени, али не жели да спекулише о даљим мерама менаџмента.

– Радило се прековремено, остваривали смо профит. Сада тога нема, трошкови морају да се смање због кризе и логичне су мере у вези са годишњим одморима. Ради се на томе да се људи задрже, да се погони одржавају. Социјални дијалог са послодавцем постоји, поштује се Колективни уговор и од марта очекујемо бољитак – каже Прелић.

Радници, међутим, нису толики оптимисти. Страхују да јавно говоре за новине о својој муци, јер то, кажу, може да их „отера на улицу”.

– Зарађивао сам и до 70 хиљада динара месечно са прековременим сатима, а сада ће ми примања бити преполовљена. Како да школујем два студента у Београду и прехраним породицу? – пита се један од радника високе пећи који се не усуђује да размишља и о евентуалном отказу.

Његову забринутост деле сви запослени у компанији, али и многи приватници у граду, који као да се последњих дана нашао у „опсадном стању”. Мала привреда је већ озбиљно уздрмана, а у граду се чак и лекови слабије продају. Купује су упола мање. Од половине октобра троши се само на најнеопходније и најјефтиније лекове, углавном за децу.

– Изгледа да је и здравље потиснуто у други план, а могу мислити како је у осталим делатностима – каже Снежана Радојичић, власница апотеке у центру града.

Куповна моћ у Смедереву нагло је пала, што из страха, што због немаштине. Новогодишња грозница готово да се и не осећа, сви калкулишу и „стежу каиш”.

– Каква нова година, тешко нама у њој! Чему да се радујемо, шта да славимо кад знамо шта нас чека. Моја четворочлана породица живи са месечним примањима од 30.000 динара, а муж ми ради у железари. Ако остане без посла…Где да се запослимо кад сви отпуштају раднике. Ово је мртав град у коме све полако стаје – очајна је Милица Поповић која је годинама на евиденцији незапослених.

Председник Већа Самосталних синдиката у Смедереву Станимир Траиловић мисли да ће „Ју-Ес стил” опстати и током идуће године наставити производњу. Ипак, смањење прихода железараца, по њему, осетиће читава привреда.

– То ће бити изузетно тешка година за грађане Смедерева. Нажалост, мислим да ће се број незапослених и даље повећавати, јер немамо у изгледу неке велике инвестиције које би упослиле људе. Очекујем да ће због смањења тражње послодавци бити принуђени да дају отказе, како би уштедели и преживели кризу. Међутим, уверен сам да дно кризе неће бити у марту, како се говори, већ током лета, што није добро за град – сматра Траиловић.

На другој страни, градоначелник Предраг Умичевић тврди да градска власт интензивно ради на представљању Смедерева као реално најбољег места за инвестиције у Србији.

– Преговарамо са више произвођача како бисмо покренули инвестиције у индустријској зони и запослили одређени број радника. Пратимо привреду и помажемо где можемо, а извесна средства смо издвојили за инфраструктуру у индустријској зони, што ће допринети бржем приливу инвестиција – каже Умичевић.

Према његовом мишљењу, срећна околност за град јесте чињеница да ће фабрика железничких возила „Желвоз”, коју су купили Румуни, у наредним годинама имати профитабилну производњу. За почетак, уз помоћ локалне самоуправе, обезбеђен је сигуран посао од Железница Србије, те око 1.500 радника, у наредном периоду кризе, не мора да страхује за плате које су далеко од просека, али су уредније и сигурније него раније.

Овде је свима познато да је град живео добро када је железара радила добро. Страховања од „гладне године” у потпуности су стопирала кредите које су многи Смедеревци, а поготово железарци, доскора и без много калкулација подизали. Паника је завладала и међу задуженим грађанима, али и банкарима. Продаја некретнина сасвим је стала, а власници агенција припремају се и на најгоре. Туристички радници кажу да никада није владало мање интересовање за зимовања и новогодишња путовања, што не чуди јер је Смедеревцима у овом тренутку борбе за преживљавање најмање стало до путовања.