Da li su društvene mreže lek za usamljenost

Ogromna količina vremena koju provodimo gledajući u mobilne telefone dovodi do toga da su mladići u odnosima potpuno izgubili inicijativu, a devojke zamenile razgovor uživo kucanjem poruka na vajber grupama sa drugaricama, ocenio je psiholog Aleksandar Dimitrijević

Usamljenost predstavlja sve veći problem milenijalcima, pripadnicima generacije rođene između 1981. i 1996. godine, pokazuju najnovija sociološka istraživanja, koja upozoravaju da se čak 57 odsto mladih Evropljana oseća umereno ili čak ozbiljno usamljeno. Zbog teskobnog osećanja samoće, mnogi od njih „prijatelje” i poznanike traže u digitalnom svetu kako bi nadoknadili druženje uživo. A o značaju onlajn prijateljstava ilustrativno govore rezultati istraživanja koje je sprovela kompanija „Kasperski” da trećina milenijalaca u Srbiji lične vesti prvo deli sa digitalnim zajednicama, pre nego što uživo obavesti bliske prijatelje i porodicu.

Istraživanje pokazuje da milenijalci tragaju za lajkovima, digitalnom povezanošću i potvrdom na mreži. Svaki treći pripadnik „milenijumske” generacije iz naše zemlje važne životne promene – poput raskida, unapređenja na poslu ili preseljenja – prvo podeli na društvenim mrežama, pre nego što o tome obavesti najbliže članove porodice i prijatelje lično. Ipak, dve trećine anketiranih priznaje da im je lakše da razviju iskrena prijateljstva i romantične veze kroz direktnu i ličnu komunikaciju i navodi da u proseku imaju oko sedam bliskih i značajnih onlajn veza, u poređenju sa približno četrnaest prijateljstava u stvarnom svetu.

Ovo istraživanje takođe pokazuje da se 44 odsto milenijalaca može smatrati „aktivnim učesnicima” u onlajn zajednicama, jer svakodnevno provode najmanje tri sata na platformama poput internet foruma, društvenih mreža i gejming zajednica. Za neke od njih ovi virtuelni prostori predstavljaju ključan izvor utehe i društva – naročito u trenucima usamljenosti. Skoro četvrtina milenijalaca u Srbiji ističe da im je angažman u onlajn zajednicama pozitivno uticao na mentalno zdravlje i opšte blagostanje, a na globalnom nivou, ovaj odgovor dalo je čak 29 odsto milenijalaca u svetu. Ipak, prekomerno prisustvo i druženje u onlajn svetu nosi i rizike koji se ne smeju potceniti, a osam procenata ispitanika u Srbiji navodi da je učestvovanje u onlajn zajednicama imalo negativan uticaj na njihovo mentalno zdravlje. Dodatno, više od dve trećine milenijalaca kaže da se susrelo sa osobom koja je na internetu pogrešno ili iskrivljeno predstavila svoj identitet, što ukazuje na potencijalnu opasnost i u naizgled pozitivnim onlajn odnosima.

Rezultati poslednjeg „Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih u Srbiji” Krovne organizacije mladih Srbije govore da čak 87 odsto mladih, uzrasta od 15 do 30 godina u našoj zemlji, nije u braku, a dve trećine njih živi kod roditelja. Najnoviji podaci američkog istraživačkog centra „Pju” pokazuju da će jedna od četiri mlade odrasle osobe ostati sama do kraja života, pre svega zato što pripadnici mlade generacije danas imaju druge prioritete, a podaci govore da čak 38 odsto osoba uzrasta od 25 do 54 godine nije u braku, niti živi sa partnerom. I u tehnološkoj prestonici čovečanstva, dalekom Japanu, demografska zvona zvone na uzbunu, a matičari sve više ostaju bez posla, jer istraživanja govore da će svaka četvrta Japanka na početku treće decenije ostati neudata, a 40 odsto njih ostaće bez dece. Mladi u ovoj zemlji sve se više odlučuju na samostalan život u kome nema mesta za brak i decu, a studija Univerziteta u Tokiju pokazuje da su svaka četvrta žena i svaki treći muškarac u kasnim tridesetim samci, a polovina njih uopšte nije zainteresovana za heteroseksualne odnose.

Govoreći o pandemiji usamljenosti među mladima na istoimenoj tribini koja je održana u okviru ciklusa „Na kafi sa psihologom” Aleksandar Dimitrijević, psiholog i psihoanalitičar, koji je radio kao docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a potom profesionalnu karijeru nastavio u Nemačkoj kao profesor na međunarodnom Univerzitetu za psihoanalizu, podsetio je da je, pored sve češćih preseljenja, preterana upotreba interneta i društvenih mreža, u kombinaciji sa „lokdaunom” i nametnutom socijalnom izolacijom tokom pandemije virusa korona, dovela do svojevrsne pandemije usamljenosti.

„Različita istraživanja potvrđuju visoku globalnu raširenost usamljenosti, a studija u kojoj je učestvovalo 55.000 ljudi pokazala je da se trećina njih često ili veoma često oseća usamljena, a da su najjače pogođena grupa mladi, posebno mladi muškarci – čak više nego osobe starije od 75 godina, koje su bile na vrhu liste u svim starijim istraživanjima. Zbog toga sve više država uvodi ograničenja u korišćenju društvenih mreža za maloletne osobe. Deca i mladi najviše eksperimentišu sa onlajn identitetima, a onima koje muči visoka socijalna anksioznost to se čini kao idealno rešenje – dopireš do nekoga, a možeš da sprečiš da bilo ko dopre do tebe, što je prečica do hronične usamljenosti. Ogromna količina vremena koju svi provodimo gledajući u mobilne telefone dovodi do toga da su mladići u odnosima koji bi trebalo da budu romantični ili erotski potpuno izgubili inicijativu, a devojke zamenile razgovor uživo kucanjem poruka na vajber grupama sa drugaricama. Stičem utisak da sve više postajemo kukavice u socijalnim odnosima, a to vodi u još veću usamljenost”, naveo je Dimitrijević.

Anja Simonović, psiholog i psihoterapeut iz Centra za brigu o mentalnom zdravlju mladih (CEZAM), istakla je da postoji niz faktora koji mogu da doprinesu osećanju usamljenosti kod mladih u Srbiji. Naime, oni se često suočavaju sa visokim očekivanjima i pritiscima – kako od strane roditelja tako i od društva – da budu uspešni, samostalni i emocionalno stabilni. Ovi pritisci mogu stvoriti osećaj izolacije, naročito kada mladi ne uspevaju da ispune te očekivane standarde. Sa druge strane, u svetu društvenih mreža, gde se pažnja često usmerava na stvaranje idealizovane slike o sebi, prisutan je pritisak predstavljanja sebe „u najboljem svetlu”, što može voditi ka osećanju nesigurnosti i udaljenosti od stvarnih i autentičnih veza.