Да ли су друштвене мреже лек за усамљеност

Огромна количина времена коју проводимо гледајући у мобилне телефоне доводи до тога да су младићи у односима потпуно изгубили иницијативу, а девојке замениле разговор уживо куцањем порука на вајбер групама са другарицама, оценио је психолог Александар Димитријевић

Усамљеност представља све већи проблем миленијалцима, припадницима генерације рођене између 1981. и 1996. године, показују најновија социолошка истраживања, која упозоравају да се чак 57 одсто младих Европљана осећа умерено или чак озбиљно усамљено. Због тескобног осећања самоће, многи од њих „пријатеље” и познанике траже у дигиталном свету како би надокнадили дружење уживо. А о значају онлајн пријатељстава илустративно говоре резултати истраживања које је спровела компанија „Касперски” да трећина миленијалаца у Србији личне вести прво дели са дигиталним заједницама, пре него што уживо обавести блиске пријатеље и породицу.

Истраживање показује да миленијалци трагају за лајковима, дигиталном повезаношћу и потврдом на мрежи. Сваки трећи припадник „миленијумске” генерације из наше земље важне животне промене – попут раскида, унапређења на послу или пресељења – прво подели на друштвеним мрежама, пре него што о томе обавести најближе чланове породице и пријатеље лично. Ипак, две трећине анкетираних признаје да им је лакше да развију искрена пријатељства и романтичне везе кроз директну и личну комуникацију и наводи да у просеку имају око седам блиских и значајних онлајн веза, у поређењу са приближно четрнаест пријатељстава у стварном свету.

Ово истраживање такође показује да се 44 одсто миленијалаца може сматрати „активним учесницима” у онлајн заједницама, јер свакодневно проводе најмање три сата на платформама попут интернет форума, друштвених мрежа и гејминг заједница. За неке од њих ови виртуелни простори представљају кључан извор утехе и друштва – нарочито у тренуцима усамљености. Скоро четвртина миленијалаца у Србији истиче да им је ангажман у онлајн заједницама позитивно утицао на ментално здравље и опште благостање, а на глобалном нивоу, овај одговор дало је чак 29 одсто миленијалаца у свету. Ипак, прекомерно присуство и дружење у онлајн свету носи и ризике који се не смеју потценити, а осам процената испитаника у Србији наводи да је учествовање у онлајн заједницама имало негативан утицај на њихово ментално здравље. Додатно, више од две трећине миленијалаца каже да се сусрело са особом која је на интернету погрешно или искривљено представила свој идентитет, што указује на потенцијалну опасност и у наизглед позитивним онлајн односима.

Резултати последњег „Алтернативног извештаја о положају и потребама младих у Србији” Кровне организације младих Србије говоре да чак 87 одсто младих, узраста од 15 до 30 година у нашој земљи, није у браку, а две трећине њих живи код родитеља. Најновији подаци америчког истраживачког центра „Пју” показују да ће једна од четири младе одрасле особе остати сама до краја живота, пре свега зато што припадници младе генерације данас имају друге приоритете, а подаци говоре да чак 38 одсто особа узраста од 25 до 54 године није у браку, нити живи са партнером. И у технолошкој престоници човечанства, далеком Јапану, демографска звона звоне на узбуну, а матичари све више остају без посла, јер истраживања говоре да ће свака четврта Јапанка на почетку треће деценије остати неудата, а 40 одсто њих остаће без деце. Млади у овој земљи све се више одлучују на самосталан живот у коме нема места за брак и децу, а студија Универзитета у Токију показује да су свака четврта жена и сваки трећи мушкарац у касним тридесетим самци, а половина њих уопште није заинтересована за хетеросексуалне односе.

Говорећи о пандемији усамљености међу младима на истоименој трибини која је одржана у оквиру циклуса „На кафи са психологом” Александар Димитријевић, психолог и психоаналитичар, који је радио као доцент на Филозофском факултету у Београду, а потом професионалну каријеру наставио у Немачкој као професор на међународном Универзитету за психоанализу, подсетио је да је, поред све чешћих пресељења, претерана употреба интернета и друштвених мрежа, у комбинацији са „локдауном” и наметнутом социјалном изолацијом током пандемије вируса корона, довела до својеврсне пандемије усамљености.

„Различита истраживања потврђују високу глобалну раширеност усамљености, а студија у којој је учествовало 55.000 људи показала је да се трећина њих често или веома често осећа усамљена, а да су најјаче погођена група млади, посебно млади мушкарци – чак више него особе старије од 75 година, које су биле на врху листе у свим старијим истраживањима. Због тога све више држава уводи ограничења у коришћењу друштвених мрежа за малолетне особе. Деца и млади највише експериментишу са онлајн идентитетима, а онима које мучи висока социјална анксиозност то се чини као идеално решење – допиреш до некога, а можеш да спречиш да било ко допре до тебе, што је пречица до хроничне усамљености. Огромна количина времена коју сви проводимо гледајући у мобилне телефоне доводи до тога да су младићи у односима који би требало да буду романтични или еротски потпуно изгубили иницијативу, а девојке замениле разговор уживо куцањем порука на вајбер групама са другарицама. Стичем утисак да све више постајемо кукавице у социјалним односима, а то води у још већу усамљеност”, навео је Димитријевић.

Ања Симоновић, психолог и психотерапеут из Центра за бригу о менталном здрављу младих (ЦЕЗАМ), истакла је да постоји низ фактора који могу да допринесу осећању усамљености код младих у Србији. Наиме, они се често суочавају са високим очекивањима и притисцима – како од стране родитеља тако и од друштва – да буду успешни, самостални и емоционално стабилни. Ови притисци могу створити осећај изолације, нарочито када млади не успевају да испуне те очекиване стандарде. Са друге стране, у свету друштвених мрежа, где се пажња често усмерава на стварање идеализоване слике о себи, присутан је притисак представљања себе „у најбољем светлу”, што може водити ка осећању несигурности и удаљености од стварних и аутентичних веза.