Da li želimo da čitamo roman koji nema autora

Mada većina pisaca u celom svetu pruža otpor veštačkoj inteligenciji, neki autori joj pribegavaju, tražeći predloge za poboljšanje svojih tekstova ili čak za preradu čitavih pasusa. Poznat je slučaj japanske autorke Rie Kudan, koja je, nakon što je dobila jednu od najprestižnijih nagrada u svojoj zemlji („Akutagava” za 2024. godinu), priznala da je oko pet odsto njene knjige napisano uz pomoć veštačke inteligencije. Pošto je njena izjava izazvala globalni skandal budući da žiri nije znao kako je roman napisan, kasnije je objasnila da je veštačka inteligencija korišćena samo za pisanje dijaloga, tamo gde njena junakinja Sara Makina, arhitekta, koja učestvuje na konkursu za izgradnju novog humanijeg zatvora u Tokiju, traži pomoć četbota.

U jednom intervjuu ova autorka je izjavila da nije bila svesna da je upotreba VI u njenom romanu toliko neobična, da je to izazvalo previše pažnje, što ju je u početku uznemirilo i zbog čega nije mogla da spava, ali da je posle shvatila da je to doprinelo da skrene pažnju na svoju umetnost u mnogo većoj meri nego što bi inače. Takođe je rekla da planira i dalje da koristi veštačku inteligenciju u pisanju svojih romana, sve dok joj VI dozvoljava da se njena kreativnost kao autorke u potpunosti iskaže.

Ovih dana je pak francuski pisac Erve Le Telije, dobitnik Gonkurtove nagrade za 2020. godinu, upozorio na opasnosti veštačke inteligencije u književnoj produkciji.

– Nisam jedan od onih koji kažu da veštačka inteligencija nikada neće zameniti naše autore. (...) Postoji opasnost da će 80 odsto proizvodnje zapravo biti zamenjeno mašinama – rekao je pisac u intervjuu objavljenom početkom ovog meseca u časopisu „Le Grand Continent”.

Ovaj autor, dobitnik prestižne književne nagrade za roman „Anomalija”, veruje da bi veštačka inteligencija mogla da „izjednači ljudska bića u svim oblastima” za nekoliko godina.

On vidi „opasnost” u tome što će verovatno velika većina knjiga u budućnosti biti napisana pomoću veštačke inteligencije.

Erve Le Telije, inače matematičar po obrazovanju, koji se bavio novinarstvom, u martu je pristao da se takmiči protiv veštačke inteligencije u pisanju kratke priče čija bi prva i poslednja rečenica bila zadata, prenosi „Figaro”.

– Aktivnost nije bila nezanimljiva, jer shvatamo da, hranjena mnoštvom knjiga, veštačka inteligencija na kraju stvara književne slike – rekao je sada posle tog iskustva.

Francuska izdavačka industrija i dalje nerado koristi veštačku inteligenciju iz mnoštva razloga kao što su stilska originalnost, status autora ili rizik od činjeničnih grešaka. Greške koje VI pruža na određena pitanja može proveriti svaki korisnik. Recimo, ukoliko neko želi da proveri ko su sve bili dobitnici Gonkurove nagrade i odluči da pogleda pregled koji mu nudi veštačka inteligencija, na tom spisku neće naći upravo pomenutog Ervea Le Telijea. Umesto njegovog imena stoji ime autorke drugog romana koji je te godine bio u užem izboru, a koji je dobio Gonkurovu nagradu gimnazijalaca. I to nije jedini propust samo u tom podatku: data su još neka pogrešna imena iz užeg izbora kao dobitnici, kao i pogrešne godine za druge autore. Ovakve greške su česte zato što VI informacije zahvata površno.

Ipak, uprkos propustima, Erve Le Telije tvrdi da je ideja da su ljudi nenadmašni – apsurdna i pomalo deistička.

– Moguće je da će veštačka inteligencija uspeti da se izjednači sa ljudima u svakoj oblasti. Jedino što će na kraju biti važno je naš odnos prema umetnosti, prema delu. Da li želimo da čitamo roman koji je napisala veštačka inteligencija? – zaključuje romanopisac u pomenutom intervjuu.