Boji li se Tramp neobjavljenih dokumenata

Vareze – Da bismo sagledali problem vezan za slučaj „Epstajn” moramo bolje da se upoznamo sa činjenicama. Ako pretražimo na internetu ko je bio Džefri Epstajn, dobijamo sledeće, uglavnom tačne, informacije: američki finansijer i biznismen, koji je rođen 1953, a umro 2019. godine.

Imao je jake veze s pripadnicima svetske elite: političarima (kao što su Bil Klinton i Donald Tramp), akademicima, članovima aristokratije (kao što je princ Endru iz Ujedinjenog Kraljevstva) i poznatim ličnostima.

U javnosti je gajio imidž filantropa i dobrotvora, ali je istovremeno bio umešan u izuzetno teška krivična dela.

Glavne optužbe:

Epstajn je bio u centru mreže trgovine maloletnicama u svrhu seksualnog iskorišćavanja. Navodno je zlostavljao desetine (možda stotine) maloletnih devojaka, od kojih su mnoge bile regrutovane od strane drugih mladih devojaka u zamenu za novac.

Zlostavljanja su se dešavala u njegovoj vili na Menhetnu, na njegovom privatnom ostrvu u Američkim Devičanskim ostrvima (poznatom i kao „ostrvo užasa”), u njegovoj rezidenciji na Floridi i na drugim mestima.

Ključni događaji

2008. godina: prvo hapšenje. Hapšen je na Floridi zbog seksualnog zlostavljanja maloletnica. Postiže kontroverzni sporazum sa tužiocem Aleksanderom Akostom (kasnije Trampov sekretar rada), izjašnjava se krivim samo za „maloletničku prostituciju”. Provodi 13 meseci u zatvoru pod veoma povoljnim uslovima (imao je pravo da izlazi šest dana nedeljno).

Sporazum mu je takođe garantovao federalni imunitet i štitio moguće saučesnike.

2019. godina: novo hapšenje. FBI ponovo otvara slučaj. Epstajn je uhapšen zbog trgovine maloletnicama na saveznom nivou.

U njegovoj kući pronađen je pedopornografski materijal.

Zatvoren je u saveznom zatvoru u Menhetnu.

10. avgust 2019: smrt. Epstajn je pronađen mrtav u svojoj ćeliji, zvanično je reč o samoubistvu, iako okolnosti bude mnoge sumnje. Kamere nisu radile. Stražari su spavali ili falsifikovali izveštaje o proveri. Zvanična autopsija je pokazala samoubistvo, ali je nezavisni forenzičar tvrdio da su povrede „kompatibilne sa davljenjem”.

To je podstaklo brojne teorije zavere, posebno zbog uključenosti moćnih ljudi.

Uticaj i posledice

Slučaj je ukazao na ozbiljne propuste američkog pravosudnog sistema. Otvorio je pitanje zaštite elite i seksualnog iskorišćavanja maloletnih lica.

Brojne žrtve nastavile su da traže pravdu. Neki poznati ljudi su ispitivani, ali retko ko je procesuiran.

Odnos između Trampa i Epstajna

Prijateljstvo devedesetih i dvehiljaditih. Tramp i Epstajn su se poznavali barem od osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka kao deo društvenog života Palm Biča (Florida) i Njujorka. Godine 2002. Tramp je izjavio za jedan magazin: „Znam Džefa 15 godina. Sjajan je tip. Voli žene, isto kao i ja, a mnoge od njih su prilično mlade.”

Epstajn je često boravio u Mar-a-Lagu, privatnom odmaralištu Donalda Trampa na Floridi.

Raskid odnosa

Prema različitim izvorima, oko 2004. godine Tramp i Epstajn su se posvađali i udaljili. Jedna od teorija je da je došlo do sukoba zbog nekretnina ili zbog neprimerenog ponašanja Epstajna.

Optužbe i glasine – slučaj „Džejn Dou” (povučen)

Godine 2016, anonimna žena (poznata kao Kejti Džonson/Džejn Dou) optužila je Trampa i Epstajna da su je silovali kada je imala 13 godina, na navodnoj zabavi u Epstajnovoj kući u Njujorku. Građanska tužba je ubrzo povučena, a žena je tvrdila da je dobijala pretnje.

Slučaj nikada nije stigao do suda. Neki novinari i pravnici smatrali su optužbe malo verovatnim ili loše konstruisanim, ali epizoda ostaje kontroverzna.

Zvaničan stav Trampa

Nakon Epstajnovog hapšenja 2019. godine, Tramp je rekao: „Nisam bio njegov obožavalac. Raskinuli smo odnose davno.”

Takođe je rekao da je Epstajn „odavno poznat po čudnom ponašanju” i da ga je on „udaljio”.

Kada je Epstajn umro, Tramp je podelio (retvitovao) video koji bez dokaza sugeriše da je Bil Klinton umešan u njegovu smrt – podstičući time teorije zavere.

Šta kažu zvanični dokumenti

U razotkrivenim sudskim dokumentima 2023–2024. godine Trampovo ime se pojavljuje nekoliko puta, ali nikada u vezi sa konkretnim krivičnim delima. Neke žrtve su rekle da su ga viđale na društvenim događajima, ali nijedna ga nije optužila za zlostavljanje. Bivši saradnici Epstajna su rekli da Tramp nije učestvovao u „masiranjima” ili kompromitujućim aktivnostima.

Politička situacija Donalda Trampa u vezi sa slučajem „Epstajn”

Direktni politički efekti: minimalni, za sada. Tramp nikada nije bio optužen, niti zvanično istraživan zbog slučaja „Epstajn”, tako da nema direktnih pravnih posledica po njegovu političku karijeru. Ipak, politički protivnici i mediji često navode veze s Epstajnom kako bi ugrozili njegov moralni kredibilitet.

Kako se Tramp brani

Tramp koristi jasnu strategiju odbrane u tri tačke:

Distanciranje

Tvrdi da je prekinuo sve veze s Epstajnom pre njegovih hapšenja. Javno je rekao: „Epstajn je bio čudan tip. Nisam ga viđao godinama. Izbacio sam ga iz Mar-a-Laga.”

Bez konkretnih optužbi

Naglašava da nikada nije optužen ni za šta. Koristi to kao dokaz da su sve optužbe samo „lažne vesti” i politički napadi.

Obrnuta teorija zavere

Kada je Epstajn umro, Tramp je sugerisao da su Klintonovi umešani (bez dokaza), čime je pažnju prebacio na svoje protivnike – što je česta taktika njegove komunikacije.

Uticaj na javno mnjenje

Većina Trampovih pristalica smatra da su optužbe deo medijske zavere za uništavanje njegove reputacije. Mnogi ga vide kao jedinog političara koji se distancirao od Epstajna.

Trampovi protivnici ga optužuju za licemerje i sumnjaju da nešto krije, posebno zbog netransparentnosti o ranijim vezama. Kritikuju ga što širi teorije zavere umesto da jasno iznese činjenice.

Posledice u širem pravnom kontekstu

Tramp je tokom 2024. i 2025. godine bio suočen s drugim ozbiljnim pravnim slučajevima, uključujući poresku prevaru (Njujork), pokušaj da preokrene rezultate izbora 2020. godine (Džordžija i Vašington), nezakonito rukovanje poverljivim dokumentima (Florida). U tom kontekstu, slučaj „Epstajn” nije među trenutnim pravnim prioritetima, ali je deo etičkog i reputacionog tereta na koji njegovi protivnici uporno ukazuju.

Šta se danas dešava

Tramp naziva slučaj „Epstajn” „prevarom” i napada republikance. On je najnoviju buku u vezi sa Epstajnovim dokumentima nazvao „prevarom” koju orkestriraju demokrate, a njihove pristalice je nazvao „slabima” i „glupima”.

Na konferenciji za štampu u Beloj kući udvostručio je optužbe, tvrdeći da iza svega stoji pokušaj da mu se nanese šteta.

Neki članovi pokreta MAGA i Republikanske stranke, poput Majkla Flina, Stiva Benona i predsednika Predstavničkog doma Majka Džonsona, traže transparentnost i potpuno objavljivanje dokumenata. Drugi, uključujući samog Trampa, protive se tome i tvrde da „nema ništa što treba otkriti”.

Na kraju, Ilon Mask je kritikovao Trampa, zahtevajući objavu dokumenata i objašnjenje šta Tramp zapravo smatra „prevarom”.

*Počasni predsednik Fondacije Italija–SAD