Za šest decenija 23 medalje

Srpski juniori će ovog vikenda pokušati da nastave niz uspeha naše reprezentacije u tom uzrastu, koji je započeo 1966. godine u Porto San Đorđu, na drugom juniorskom šampionatu Evrope. Na prethodnih 39 prvenstava osvojili su 23 medalje (11 zlatnih, sedam srebrnih, pet bronzanih), računajući i rezultate Jugoslavije, a ono što je primetno u mnogim tim generacijama jeste to da su mnogi iz njih uspeli da ponove uspeh u seniorskoj konkurenciji.

Do svog prvog odličja u Porto San Đorđu reprezentacija je došla sa selektorom Rankom Žeravicom, koji je u to vreme vodio i seniore. Ta srebrna medalja (poraz u finalu od Sovjetskog Saveza, 71:50) bila je odskočna daska za prvo seniorsko zlato u istoriji naše košarke: titula prvaka sveta u Ljubljani 1970. Pet juniora postali su šampioni sveta četiri godine kasnije: Ljubodrag Simonović, Dragan Kapičić, Damir Šolman, Krešimir Ćosić i Aljoša Žorga. Plejmejker te juniorske ekipe bio je Bogdan Tanjević, koji je samo pet godina kasnije započeo uspešnu trenersku karijeru u kojoj je, pored ostalog, bio selektor Jugoslavije, Italije i Turske (sa sve tri osvajao medalje).

U Vigu 1968. naš tim je opet u finalu izgubio od Sovjetskog Saveza (83:72), gde se pojavio Zoran Slavnić, budući organizator igre seniorskog tima i jedan od najboljih evropskih plejmejkera svih vremena.

Usledile su tri uzastopne zlatne medalje – Zadar 1972, Orlean 1974, Santijago de Kompostela 1976. Prvo juniorsko zlato, pod vođstvom Mirka Novosela (pomoćnik Branislav Rajačić), doneli su: Todorić, Volaj, Grabovac, Kićanović, Žižić, Miličević, Beravs, Kaljević, Delibašić, Perinčić, Macura, Jerkov. U finalu su savladali Italiju sa 89:65. U Orleanu je u borbi za zlato savladana Španija (80:79), a glavne uloge imali su centri Ratko Radovanović (17 poena) i Rajko Žižić (16). U Španiji 1976. godine Sovjetski Savez je imao gorostasa Vladimira Tkačenka (221 cm, 30 poena u finalu), ali su naši juniori pobedili (92:83) i osvojili zlato (Marić 19 poena, Vukosavljević 15). Selektor je bio Luka Stančić, a njegov pomoćnik Dušan Ivković.

Na novu titulu čekalo se deset godina, ali – vredelo je. U Gmundenu (Austrija) 1986. godine pojavila se jedna od najtalentovanijih generacija u istoriji evropske košarke, koju je vodio današnji selektor Srbije – Svetislav Pešić: Gulin, Pavićević, Ilić, Kukoč, Pecarski, Alibegović, Đorđević, Avdić, Divac, Dobraš, Rađa, Koprivica. U finalu su preslišali ekipu Sovjetskog Saveza (111:87), Divac je postigao 21 poen, Đorđević 20, Rađa i Dobraš po 16…

Na narednom šampionatu, u Vrbasu 1988, udarnu trojku šampiona činili su Danilović, Komazec i Alihodžić. Selektor Duško Vujošević je tada izabrao i Badžima, Kaličanina, Tabaka, Popovića, Grmušu, Cvetkovića, Kraljevića, Pavlovića i Kapova. U finalu su savladali Italiju sa 84:75.

Prva titula prvaka Evrope posle raspada Jugoslavije stigla je na Evrobasketu 2005. u Beogradu, kada je reprezentacija Srbije i Crne Gore u borbi za trofej nadigrala Italiju (78:61). Iz tog sastava kao seniori su medalje osvajali Miloš Teodosić, Milenko Tepić, Ivan Paunić, Miroslav Raduljica i Vladimir Štimac.

Prvu zlatnu medalju Srbija je osvojila na Evrobasketu 2007. u Madridu, posle pobede protiv Grčke (92:89, Mačvan 32, S. Stojačić 21, Katnić 20). Dve godine kasnije, u Francuskoj, taj uspeh je ponovila generacija Danila Anđušića (78:72).

Naredne dve titule, u Slovačkoj (2017) i Letoniji (2018) osvojili su juniori čije su vođe bili Marko Pecarski i Filip Petrušev (u sastavu je bio i Balša Koprivica). U borbi za zlato 2018. pala je Letonija (99:90, Pecarski 34, Petrušev 29), dok su naši juniori u Nišu 2023, u borbi za vrh, savladali Španiju (81:71, Topić 24, Bošnjaković 21).

Zlatni očevi i sinovi

Ono što su Miroslav Pecarski i Slaviša Koprivica kao saigrači uradili u Austriji 1986. godine (zlatna juniorska medalja) ponovili su njihovi sinovi tri decenije kasnije. Marko Pecarski i Balša Koprivica postali su šampioni u Slovačkoj 2017, a Marko je to ponovio i u Letoniji 2018.

Sve medalje naših juniora

SFR JUGOSLAVIJA

1966 (II)          Porto San Đorđo      srebro

1968 (III)         Vigo    srebro

1972 (V)          Zadar   zlato

1974 (VI)         Žjen    zlato

1976 (VII)       Santijago de Kompostela     zlato

1978 (VIII)      Teramo            bronza

1980 (IX)         Celje   srebro

1982 (X)          Dimitrovgrad           srebro

1984 (XI)         Huskvarna      bronza

1986 (XII)       Gmunden         zlato

1988 (XIII)      Vrbas  zlato

SR JUGOSLAVIJA

1996 (XVII)     Tarb    bronza

SRBIJA I CRNA GORA

2005 (XXII)     Beograd           zlato

SRBIJA

2007 (XXIV)   Madrid           zlato

2009 (XXVI)   Mec     zlato

2011 (XXVIII) Vroclav          srebro

2012 (XXIX)   Viljnus           bronza

2014 (XXXI)   Konja   srebro

2017 (XXXIV)            Bratislava     zlato

2018 (XXXV)  Riga    zlato

2022 (XXXVII)           Izmir bronza

2023 (XXXVIII)          Niš    zlato

2024 (XXXIX)            Tampere          srebro

*Napomena: u zagradi je redni broj šampionata.

Najuspešnije zemlje

Srbija 11       7          5          23*

SSSR 8           3          1          12

Španija         5          4          5          14

*Uračunate su medalje i Jugoslavije i SCG.