За шест деценија 23 медаље

Српски јуниори ће овог викенда покушати да наставе низ успеха наше репрезентације у том узрасту, који је започео 1966. године у Порто Сан Ђорђу, на другом јуниорском шампионату Европе. На претходних 39 првенстава освојили су 23 медаље (11 златних, седам сребрних, пет бронзаних), рачунајући и резултате Југославије, а оно што је приметно у многим тим генерацијама јесте то да су многи из њих успели да понове успех у сениорској конкуренцији.

До свог првог одличја у Порто Сан Ђорђу репрезентација је дошла са селектором Ранком Жеравицом, који је у то време водио и сениоре. Та сребрна медаља (пораз у финалу од Совјетског Савеза, 71:50) била је одскочна даска за прво сениорско злато у историји наше кошарке: титула првака света у Љубљани 1970. Пет јуниора постали су шампиони света четири године касније: Љубодраг Симоновић, Драган Капичић, Дамир Шолман, Крешимир Ћосић и Аљоша Жорга. Плејмејкер те јуниорске екипе био је Богдан Тањевић, који је само пет година касније започео успешну тренерску каријеру у којој је, поред осталог, био селектор Југославије, Италије и Турске (са све три освајао медаље).

У Вигу 1968. наш тим је опет у финалу изгубио од Совјетског Савеза (83:72), где се појавио Зоран Славнић, будући организатор игре сениорског тима и један од најбољих европских плејмејкера свих времена.

Уследиле су три узастопне златне медаље – Задар 1972, Орлеан 1974, Сантијаго де Компостела 1976. Прво јуниорско злато, под вођством Мирка Новосела (помоћник Бранислав Рајачић), донели су: Тодорић, Волај, Грабовац, Кићановић, Жижић, Миличевић, Беравс, Каљевић, Делибашић, Перинчић, Мацура, Јерков. У финалу су савладали Италију са 89:65. У Орлеану је у борби за злато савладана Шпанија (80:79), а главне улоге имали су центри Ратко Радовановић (17 поена) и Рајко Жижић (16). У Шпанији 1976. године Совјетски Савез је имао горостаса Владимира Ткаченка (221 цм, 30 поена у финалу), али су наши јуниори победили (92:83) и освојили злато (Марић 19 поена, Вукосављевић 15). Селектор је био Лука Станчић, а његов помоћник Душан Ивковић.

На нову титулу чекало се десет година, али – вредело је. У Гмундену (Аустрија) 1986. године појавила се једна од најталентованијих генерација у историји европске кошарке, коју је водио данашњи селектор Србије – Светислав Пешић: Гулин, Павићевић, Илић, Кукоч, Пецарски, Алибеговић, Ђорђевић, Авдић, Дивац, Добраш, Рађа, Копривица. У финалу су преслишали екипу Совјетског Савеза (111:87), Дивац је постигао 21 поен, Ђорђевић 20, Рађа и Добраш по 16…

На наредном шампионату, у Врбасу 1988, ударну тројку шампиона чинили су Даниловић, Комазец и Алихоџић. Селектор Душко Вујошевић је тада изабрао и Баџима, Каличанина, Табака, Поповића, Грмушу, Цветковића, Краљевића, Павловића и Капова. У финалу су савладали Италију са 84:75.

Прва титула првака Европе после распада Југославије стигла је на Евробаскету 2005. у Београду, када је репрезентација Србије и Црне Горе у борби за трофеј надиграла Италију (78:61). Из тог састава као сениори су медаље освајали Милош Теодосић, Миленко Тепић, Иван Паунић, Мирослав Радуљица и Владимир Штимац.

Прву златну медаљу Србија је освојила на Евробаскету 2007. у Мадриду, после победе против Грчке (92:89, Мачван 32, С. Стојачић 21, Катнић 20). Две године касније, у Француској, тај успех је поновила генерација Данила Анђушића (78:72).

Наредне две титуле, у Словачкој (2017) и Летонији (2018) освојили су јуниори чије су вође били Марко Пецарски и Филип Петрушев (у саставу је био и Балша Копривица). У борби за злато 2018. пала је Летонија (99:90, Пецарски 34, Петрушев 29), док су наши јуниори у Нишу 2023, у борби за врх, савладали Шпанију (81:71, Топић 24, Бошњаковић 21).

Златни очеви и синови

Оно што су Мирослав Пецарски и Славиша Копривица као саиграчи урадили у Аустрији 1986. године (златна јуниорска медаља) поновили су њихови синови три деценије касније. Марко Пецарски и Балша Копривица постали су шампиони у Словачкој 2017, а Марко је то поновио и у Летонији 2018.

Све медаље наших јуниора

СФР ЈУГОСЛАВИЈА

1966 (II)          Порто Сан Ђорђо      сребро

1968 (III)         Виго    сребро

1972 (V)          Задар   злато

1974 (VI)         Жјен    злато

1976 (VII)       Сантијаго де Компостела     злато

1978 (VIII)      Терамо            бронза

1980 (IX)         Цеље   сребро

1982 (X)          Димитровград           сребро

1984 (XI)         Хускварна      бронза

1986 (XII)       Гмунден         злато

1988 (XIII)      Врбас  злато

СР ЈУГОСЛАВИЈА

1996 (XVII)     Тарб    бронза

СРБИЈА И ЦРНА ГОРА

2005 (XXII)     Београд           злато

СРБИЈА

2007 (XXIV)   Мадрид           злато

2009 (XXVI)   Мец     злато

2011 (XXVIII) Вроцлав          сребро

2012 (XXIX)   Виљнус           бронза

2014 (XXXI)   Коња   сребро

2017 (XXXIV)            Братислава     злато

2018 (XXXV)  Рига    злато

2022 (XXXVII)           Измир бронза

2023 (XXXVIII)          Ниш    злато

2024 (XXXIX)            Тампере          сребро

*Напомена: у загради је редни број шампионата.

Најуспешније земље

Србија 11       7          5          23*

СССР 8           3          1          12

Шпанија         5          4          5          14

*Урачунате су медаље и Југославије и СЦГ.